Практично Материнство

Ништа на овом свету не припрема младу жену за мајчинство. Бити у “другом стању“, “заТруд(нети)“ и Род(ити), представљају углавном заокрет свих животних путева и иницијацију за један нови бесконачни унутрашњи духовни раст. Кроз дуплирање сопственог физичког Живота и ослушкивање магије дечијег одрастања, само постојање постаје чаробно и даје могућност за спознају безусловне божанске љубави. Одржавањем голог, незаштићеног, потпуно зависног Живота у сопственим рукама, отвора се и потенцијал за раст свестнe бесконачнe дарежљивости, милости, добротe, пожртвовањa, праштањa… Мајка која се роди на рођењу свог потомства имаће спонтано сасвим нове приорите – благостање малишана који јој је поверен постаје апсолутни императив коме ће све њено доброчинство бити подређено. Опсег сопственог духовног раста може да је доведе и до спознаје да је “дете божји дар“ и материнство “најбољи небески поклон“ па чак иако све не тече по њеној жељи. Унучићи, “бож-ићи“, “бог-дарићи“ постају круна Живота који се мултиплицира и наставља, а стечени увид у материнство може да се бесконачно шири на сво Постојање, у виду, бескрајне љубави за све и сваког.

Кад би се мајчинство и мало вредновало, кад би мајке пасивне кроз природу мајчинства, успеле да поделе своје спознаје са очевима који су активни принцип, деловање, онда би се могло ресетовати ово накриво израстло друштво, засигурно тако, како би свако дете имало и воду и храну и кров и образовање и здравље као загарантованa природнa Правa којa се стечy самим доласком на ову дивну планету. Мајчинска, или даровна економија, би обликовала неки бољи свет ( све бесплатно за све, као Линукс / Ubuntu технологија, например )°.

Отац који се роди при порођају супруге, постаје племенити заштитник свега што представља Живот.

Али, већ хиљадама година, неке силе раде управо на томе да се природне везе мушког и женског света кидају, породична љубав разара, мајчинство деградира као непожељно, очинство обезсмишљава…  Намерно искреирано сиромаштво, противно свом изобиљу и свим постојећим овосветским потенцијалима*, не дозвољава многим мајкама да се потпуно развију духовно и оне често остају окржљали примери, примарног божанског модела мајке. Иако биолошки сат младе жене показује да се мајчинство не сме одлагати, високо образовање постаје све дуже, а улазак у професионални свет и заузимање столице у њему, постаје важније од продужетка самог Живота. Остваривање мајчинства је постало компликовано.

Потенцијални очеви се киднапују за ратне сврхе и они углавном голобради, без потомства, служе, убијању туђе деце, туђим интересима и идеологијама, без могућности да постану оно што би морали. Иaко је још у Старом Завету, пре три хиљаде година, дата заповест војнику “изабраног народа“ да не сме ићи у рат ако није изродио потомоство и да заједница мора да омогући младом пару да остану бар годину дана заједно после свадбе, како би се лоза војника наставила, његово име сачувало а народ опстао на демографском нивоу, нигде ни у једном законику света се не поштује ова заповест ! Младићи с 18 година се воде на бојна поља, приоритетно – то је киднаповање Живота од стране владајуће психопатске елите која не мари за мајке, а још мање за право на живот.

Сама реч  “мајчинство“ или “материнство“ не даје ни један једини резултат на срБском језику, ако се претрага врши из ЕU на Googl-y!  Излазе на hrvat-ском као првe теме “surogat -мајчинство“ што је сотонска верзија природног мајчинства и рекламе за продају неких књига, са врло негативном конотацијом: “kako preziveti majcinstvo (?); на Googl-у на ћирилици, излазе резултати само на руском или македонском, а први чланак на срБском се јавља у Политици, тек на некој далекој страници и говори о овој теми као о табуу. То је зaиста забрањена тема! Она је дословице, једноставно избрисана са видика. Баш као што може да се примети, да реч “РОД“ не постоји у новијим, модерним језицима, јер је намерно изостављена при креацији француског, енглеског, немачког, италијанског, на бази нашег србског језика, пре много хиљада година, тако видимо да је све што је повезано са овим “другим стањем“ жене одстрањено или первертирано.

Свака девојчица са природним нагоном жели да постане мајка. Њене бебе-луткице које је успављивала љуљајући у рукицама, имитирајући своју мајку, су нажалост заменили са женом (Barbie-ком) перфектне линије којој труднички стомак и материнство не приликују. Данас, девојчице облаче Barbie-ку да иде на јахање, кампинг, луде забаве, посао… све јој стоји, само не мајчинство. Снимају се и филмови који замењују тезе, па од патријарха праве проблем, уместо од недостатка мајчинства као њему  природне противтеже, потребне за синхронизацију два супротна пола. Компонирају сe и ритмични, адиктивни хитови за Barbie-ку који ошамућују ( “хајде да се забаваљамо“, Let’s go party) и стављају јој ореол од безвредног сјаја.

Ако успе да превазиђе све клопке менталне мантипулације при савременом, сотонском одрастању, млада жена остаје сама пред “труд -ноћом“ која све мења и руши пред њом. А ако додатно успут успе да  следи свој природни инстинкт и задржи трудноћу, одпркоси друштву које је неће (избацују је из школе ако је премлада; не дâ јој посао као трудници; не дâ шансу …) она остаје и без модела своје мајке, евентуално  сестре, јер су породице сведене на једно или двоје деце, па се пренос практичног знања прекинуо. Један одани партнер који даје сигурност  је у сваком случају одлучујићи елеменат за спас будуће мајке, спас нерођеног Живота и продужетак врсте.

Девојчица се рађа заједно са свим својим потомством – у јајнику новорођенчета живе већ све овуле које ће касније излазити једна по једна, сваки месец, у средини циклуса, кад жеља за полним односом постаје природно јака. Природа је све учинила да се Живот одржи а друштвене перверзије, сотонске вере, комунизам… чине све да спрече продужетак Живота. Jezuit-ска сотонска edukacija је преокренула приорите и изманипулисала права, фондове, вредности. Бесмисленост изманипулисаног постојања са не-природним циљевима, постаје очигледна тек кад жена уђе у педесете године – онда се психијатријске клинике пуне углавном c неоствареним мајкама.

Без обзира да ли жена жели трудноћу или не, она би увек морала имати сву моралну и финансијерну подржку целог друштва, својих ближњих и цркве – одржање Живота је етичка обавеза свих нас, обавеза које и нисмо свесни. То је примарна обавеза друштва. Нико је не испуњава. Само баке и деке понекад помажу мајкама – и то је све ! Edukacija не ставља ову обавезу на видљиво место.

У сваком случају, нагон за одржање и продужетак врсте још није изумрео. Остварење мајчинства, природног, богоубавог, још је могуће.

Здрава трудноћа

Трудноћа је време потребно да се створи “кутак за љубав“ у коме ће ново биће расти с поверењем волећи све око себе – каже Анастазија у књизи Владимира Мегреа** и то је најбоља дефиниција ове магичне животне периоде. Она траје тачно десет месечевих месеци, то јест четрдесет недеља (плус или минус две недеље), то јест 282 дана (+/-14 дана) и везује са нераскидивим везама беспомоћно створење са будућом мајком – то је доста времена да се љубављу окити сваки атом будућег простора новог Човека. Није важно да је креветић најскупљи и најлепши, него да је опремљен љубављу која ће чувати мало биће – то је највеће богатство која мајка може дати детету на пут: исказана љубав. Најбоље осигурање за Живот је богобојажљивост које наше мајке несвестно преносе, вера у Правду и Доброту.

Здрава трудноћа се програмира још од малих ногу са здравим навикама, правилном исxраном***, постом и одржањем тела као светиње који је дом духу. Лепе мисли, добра дела – помажу у овом периоду против свих сумља (“свакоме према вери“). Умерени живот без ексцеса, спавање пре 22 сата, смирење душе као и избегавање алкохола, табака су неопходни. Управо за одржање трудноће ово су најважнији елементи, а вера  може дати неопходну снагу да би се плод у утроби љубављу заливао, силом хранио и светио. Лаки кућни посао је уствари идеалан за будућу мајку. Младост помаже и олакшава трудноћу.

Пре трудноћe је добро проверити ниво олигоелемента, минерала, витамина… у телу будуће труднице и узети добар препарат који пуни депое, пре зачећа. Ово је нарочито важно у Србији. Сви лекови морају да се избегавају, чак и aspirin (acetylsalicyl acid) може да изазове деформацију сочива код фетуса приликом развоја. Челично здравље може са мало лимуна у свакој чаши воде и пуно свежег воћа и поврћа у исxрани да се одржава. Никакве вакцинације нису дозвољене за време трудноће (стара школа, која се данас не поштује, а апсолутно би морала). Aко се јаве симптоми слабости имунитета, може се пробати да се биљним путем (Echinacea) ојача систем.

10% мајки могу да затрудне чак и при дојењу – у том случају је препарат с комплетним витаминима и минералима неопходан као додатак за одржавање трудноће и дојења у истом периоду.

Са мучнином која се понекад јавља, почиње да се учи тихо трпљење које се са сваким даном постојања потомоства усавршава.

Већ као мале девојчице, будуће мајке ce морају добро чувати од радијације, непотрeбних радиолошких контрола (због јајника који носе сво потомство), алкохола и пушења. Не постоји минимална доза радијације, која је безбедна – један једини зрак може да мутира ћелију. Зато, деца не смеју да расту у округу од 50 километара око нуклерних центара. Научне студије су доказале да је инциденција рака и хендикепа далеко вишља код деце која ту расту него у другим регионима – то је био један од разлога да је Немачка изашла из нуклерне енргије. Будуће мајке, би морале у Србији да са гајгеровим апаратом провере место где ће одржавати трудноћу и гајити своје потомство (због бомбардовања и ветрова). Данас се рађају  у Француској десетине хиљаде деце с смањеном интелигенцијом (алкохолични синдром), јер мајке не знају да не смеју да узму ни кап алкохола ако хоће да зачну нови живот. Најмања количина алкохола је токсична за фетус. А мајке које пуше рађају мале бебе испод тежине која је потребна за излазак из болнице (<2500g.) – та новорођенчад,  чим дођу на овај свет, морају да се лече од зависности на никотин и њихов старт је тежак и тужан.

Порођај и дојење

Присутност оца, поред главе жене, осигурава на свим нивоима и мајку и бебу и акушерски тим. Он је природан по швајцарским породилиштима, где увек стоји једна столица  за оца, поред акушерског кревета, Тако, отац може да држи руку жене, надгледа радње око будуће мајке и контролише процедуре. Крађа беба је немогућа, кад је отац присутан.

Сам порођај је природна ствар – он има свој ток који се не може мењати. Стрпљење, нежност и послушносгт гласу бабице чине да се све добро заврши. Дете мења своју позицију при излазу и мора му се дати време да окрене главицу и нaмeсти раме за пролаз. Одмах по рођењу, ако је новорођенче роза боје може да се стави на груди мајке, да осети њен мирис, њену топлину и да је спозна као заштитни знак. Овај први контакт је врло важан. Не дозволити да носе дете далеко од мајке – она може и мора одмах да устане, чим је плацента изашла, јер то побољшава ретракцију материце и смањује крварење. Сељанке које су рађале по пољима, радећи, увек су се брже опорављале од дама које су лежале месецима после порођаја и имале разне компликације (Толстој описује аристократске муке око порођаја). Само дојење такође помаже да се утерус брзо врати на место. Дојење почиње одмах по рођењу, јер дете зна шта му је чинити. Мајке данас не знају да морају целу брадавицу дати детету и да млеко само може да надође, ако се одмах по порођају стимулише дојењем. Ако се дете не полаже на груди – неће бити млека. На тачној температури, са тачним састаавом и телесним додиром који расигурава – то је идеална храна за раст мозга, тела и духа. Она је увек спремна и не треба да се подгрева. Ноћу, кад је дете гладно – не треба се ни дигнути да би се малишан заситио. У првим данима после порођаја, наравно нема млека, али има колострума – то је безбојна течност, која боље одговора интестинууму новорођенчета, која је врло  хранљива и чије пражњење подстиче надолазак млека; постоје чајeви за подстицање млека. Ако се чекање продужи, беби се може дати млеко неке суседне породиље која га има превише, али је то опасно, јер онда беба можда неће да вуче, па се надолазак сопственог млека може ставити у опасност. Зато, дете мора да вуче што може више и дуже у првим сатима и данима. Нормално је да дете изгуби и 10% своје тежине у првој недељи живота, али не сме више од тога. Први дани су врло тешки за адаптацију детета и никако се не смеју бебе одвојити од мајке (изгледа да се управо то дешава на породитељским оделењима у Србији ). Беба не може да регулише телесну топлину, па понекад се зноји а понека има хладне рукице и мрзне, без очигледног разлога. Мајка ће то најбоље осетити и регулисати. Тек са шест месеци знојне жлезде раде како треба и вид је постао нормалан.

Телесни контакт се остварује одмах после порођаја и беби нигде није нигде боље него у рукама мајке. Веза је магична а савим природна. У првој години живота, бебе се најсигурније осећау управо на рукама мајке, или у кенгуру-торбама са присним контактом. Сва спознаја света новог бића се врши преко руку мајке, њених очију, њеног гласа, млека, реакција… дакле, кроз један једини канал – то је једна особа, мајка. Никаве беби-ситерке, дадиље, замене мајки, па чак ни баке и очеви, не могу да замене функцију мајке на почетку живота и ту се не сме заваравати. Модерни живот управо намеће рано одвајање мајке од детета што је против-приРОДно, пропагира неке Мари Попинс које онемогућују децу да гледају свет кроз очи мајке.

Најмање  четири месеца би дете требало да добије искључиво мајчино млеко. Ни вода није потребна кад се беба доји – само и искључиво мајчино млеко. Раст мозга за само две године достиже скоро величину мозга  одрасле особе, па је овде правилна исxрана од примарне важности за цео будући развој. Статистике показују да жене које младе почну да доје и дуже доје, постају заштићене од рака дојке (Schubert – Bethke, Lehrbuch der Pathologie). Жене које не рађају или које рађају касно а не доје, имају већу инцинденцију ове неоплазме.

У ратним условима, стресиране жене које не успевају да добију млеко, могу најбоље да користе магареће млеко које је према анализи најсличније људском млеку. Кравље млеко, хомогенизовано, није погодно јер је стерилизовано; насупрот томе пастеризовано млеко где све бактерије још нису убијене је нешто боље, уз додатке. Млеко у праху може бити замена, али је и то другоразредна храна. Она се може касније са високим нивоом природне хране у облику свежег воћа и поврћа кориговати.

Врло често се појављује и физиолошка жутица у првим данима – она се мора надгледати и не сме бити превисока. Светлост дана је разграђује па се дете мора држати близу прозора, изложено светлу. Болничке собе за новорођенчад морају да имају прозоре, сви креветићи морају да стоје уз прозор, да би светлост дана превентивно деловала против жутице.

Ако је беба изгризла брадавице па су се јавиле повреде а мајка жели ипак да даље доји, постоје мелем-креме за овај проблем а велике количине лимуновог сока (2-3 лимуна сваки сат) могу да  спрече маститис, запаљење млечних жлезда при рагадама, отвореној кожи (пошто мајка мора да избегава лекове).

Са пет-шест месеци, бебин апетит је огроман и понекад се мора додати, поред млека и друга калорична храна – пирирана биолошка банана, авокадо, брескве, кајсије.. се додају најбоље. Cвежа јабука, лагано изгребана са кашичицом је најсвежији додатак; увече да би ноћ лакше препродили, јака каша с добрим биљним уљима постаје неопходна. Најбоља уља су она која су исцеђена на хладној пресији, дакле, НЕ-рафинисина ( хладна пресија или механичка пресија). Што више дете једе свежег воћа и поврћа, без пестицида, биолошко, то ће његов имунитет бити бољи. Обожавају да добију неку кап свежег лимуна у воду. Мало дете (<1 г.) нема физиолошку способност да свари животињско месо и може да умре од заказивања бубрега ако му се прерано дâ – превише протеина, може да убије.

Деца, не морају да увек буду болесна. Моја деца која нису никада добила месо, нису никада имали отитисе, ангине, синуситисе.. Она деца којој сам давала месо, из незнања, су често била болесна, управо с овим болестима које се сматрају “нормалиним “ за малишане.

За само шест месеци, беба удвостручи телесну тежину, добије први зубић и зна да седи а може и да почне да пузи… Са око 12 месеци, стоји на ногама и изговара прве речи. Са две године, њен мозак је достигао скоро величину мозга одраслог и зна да прави реченице. Прва игрица коју све бебе обожавају је “изненађење“ кад се мајка сакрије, па се појави. Кроз игру, шалу, смех беба са 12 месеци може већ да препозна слова и да сама чита неке речи са две године. Рано образовање, док мозак расте, је врло упечатљиво и све, свака реч, сваки тон, сваки гест дете упија у себе а најбоље за добар развој  је држати бебу увек у рукама, у што приснијем телесном контакту. Наравно, за то, мајку морају сви да помогну и да јој омогуће материјалну и психолошку сигурност.

Вакциницаја 

Иако нема вакцине без споредног дејства, болести са којима су малишани суочени у првим месецима и годинама живота могу да оставе трајне последице, такође. Ако се научно извагају ризици од болести и од вакцина, вага би сигурно показала да су природне болести теже. Нарочито велики кашаљ, мале богиње и заушке, као обавезни пасажи могу да се искомпликују – па је вакцинација бољи избор. Али, ту је важно, да се дете доведе здраво, без знакова прехладе и не превише мало (телесна тежина!) на вакцинацију. Боље је одвести дете са три месеца него са два на вакцинацију, а ако мајка доји, беба има кроз млеко заштиту против свих микроба које је мајка савладала, па се дете може одвести и са четири месеца на прву вакцинацију, дакле, кад је солидно, јако и здраво. Код младих девојчица адолесценткиња, важно је да приме вакцину против рубеоле, јер ова болест, ако није прележана, може у трудноћи да наштети плоду.

Није потребно векцинисати против свих болести које се данас намећу – например, вакцина против хепатитиса Б није потребна беби нити деци, јер је то болест с којом могу да се заразе само они у здраству који раде с крвљу или они који шприцају дроге са употребљеним иглама. Такође, вакцина против туберколозе, одмах по рођењy није потребна у нашим данима где је исxрана добра, имунитет може да се појачава а ефективни лекови против обољења постоје. Лично сматрам, ни да вакцина против грлића материце није потребна ако се превенција врши природно, знањем – ту је хигијена пре сношаја (прање смегме код мушкарца) одлучујуће као и избегавање промискуитета (велики број партнера). Неки кажу да данас ни вакцинe против полимиолитиса и дифтерије ниcy потребнe, због високог нивоа хигијене и могућности добре исxране – о овоме се може и мора дискутовати, али лобисти су нажалост данас јачи од научних факaтa, па је скоро немогуће знати шта је најбоље.

С обзиром да свака вакцина има своја споредна дејства, ниједна вакцина не сме бити мандаторна – мајке би морале саме да могу да изаберу.

Пошто сам лично имала сумље око вакцина и једног комшију који је као биохемичар радио управо на производњи вакцина у једном швајцарском фармацеутском предузећу, па није хтео да вакцинише свог сина, јер је “знао шта се ту све ставља“, ја сам дозволила мојој вакцинисаној деци да се играју с његовим од малих богиња болесног детета и закључила да су моја деца била заштићена. Ниједно од моје многобројне деце није оболело и поред присног контакта са болести, па сам остала пријатељски наклоњена за вакцине против ове три горе наведене болести.

Све друге вакцине, сматрам не увек подобним.  Нарочито, сам била против шприцања не-тестерине “вакцине“ против covid-а, склепане по Пентагонским рецептима. Деца и нису боловала од ковида а “вакцине“ које су генетска терапија у суштини, mRNA технологија, су остављала миокардитис, перимиокардитис, тромбозе… као споредна дејства о којима још и не знамо све.

Образовање

По нашем, образовати значи, подићи Човека с образом, моралног, поштеног, верног, достојанственог… Овако право подигнути Човек може да скупи огромна знања и постане касније позитиван елеменат друштва. Природно радознало, дете учи кроз питања која отварају све теме и све могућности (Сократово испитивање!) – задовољење те природне радозналости даје најбоље могуће научнике, иноваторе, сасвим природно. Све научено се стече кроз игре, смех и шалу – тако дете најбоље расте и постаје Човек.

Нема бољег учитеља од родитеља и сви они који су своју децу сами подучавали су имали изванредне резулатате – Марију Кири је подучавао отац као да је била мушко дете ; Thomas-a Edison-a су избацили из школе због не-дисциплине, па је његова мајка учитељица, њему склепала сопствену школу где је био једини ученик и постао научник ; Моцарта је отац подучавао… Зато Harvard University прима децу коју су подучавана код куће, без обзира на старост – они знају, да се може.

Нажалост, највећи број држава киднапује децу, “едикује“ их, углавном фаворизујући меморисање и репродукцију знања, уместо логике. Родитељима се не оставља ни време ни простор за основну дужност, образовање, свог потомства. Ретке су земље које легално дозвољавају подучавање код куће, на домицилу и за то се мајке још морају борити, удруживати па остваривати чуда. “Нека борба буде непрестана“

Једна африканска пословица каже “дете подиже цело село“ и то је сигурно тако. Утицај средине, телевизије, музике, књига, сусретања… су понекад одлучујући. Детету се мора показати разлика кад се чини добро и кад се чини зло – aли оно ће увек само бирати. Иако се детету дâ модел за битисање, оно је биће рођено са слободном вољом и следиће своје сопствене путеве. Никола Тесла је лежао на смртном кревету, одбацујући очеву жељу да постане свештеник – окренуо се на другу страну, отац је морао да попусти… и Тесла је постао оно за шта га је Небо одредило, не оно што је његов отац желео. Зато је најважније од свега имати образ, да би Живот имао смисла и био успешан.

Најбоље образовање је оно које успе да стави дете на пут који му је предодређен, дакле, да га очува онако какво јесте рођено. Мајка која слуша дете, ће знати шта оно воли, где хоће…

Крајњи циљ образовања је створити независног Човека који зна да мисли, БОЈИ СЕ БОГА и може да лети са сопственим крилима. Највећи дар која мајка великодушно даје дететy на крају образовања – то је благослов да дете живи свој Живот и ствара с божанским надахнућем за вечност.

Свима с благословом,

Др мед Јасмина Вучић Пеев

у срБској 7532-ој години, у красном, 6-oг

*

Др мед Јасмина Вучић Пеев – Божанско ИЗОБИЉЕ Васељење против вештачке НЕМАШТИНЕ инсцениране од стране сотонске елите

https://borbazaistinu.rs/bozansko-izobilje-vaseljenje-protiv-vestacke-nemastine-inscenirane-od-strane-sotonske-elite/

Др мед Јасмина Вучић Пеев – О Видовдану

https://ћирилица-скц.срб/о-видовдану-др-мед-јасмина-вучић-пеев/

**

free-on-line :

https://archive.org/details/vladimir-megre-ringing-cedars-01-anastasia/Vladimir%20Megre%20-%20Ringing%20Cedars%2001%20-%20Anastasia/page/n1/mode/2up

***

Др мед Јасмина Вучић-Пеев: Шта је то исправна исxрана?

https://borbazaistinu.rs/dr-med-jasmina-vucic-peev-sta-je-to-ispravna-isxrana/

Др Јасмина Вучић Пеев: Боље спречити него лечити – БЕСПЛАТНA медицинска превенција

http://www.kmnovine.com/2019/05/zdrava-Srbija.html

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!