24.03.1999.г. почео је рат који још увек траје
Пововодом још једне тужне годишњице, подсећамо вас на текст који јасно и убедљиво показује стање у Србији после НАТО окупације, а који је први пут објављен у марту 2012. године. Такође на основу текста снимљен је видео: Рат који још увек траје
Уредништво Борба за истину
Тог датума је свет ушао у последњу етапу свог постојања, односно кренуо је убрзаним корацима ка свом неизбежном крају. Тада су светски моћници из сенке (у наставку ће писати право име, светски зликовци) показали своје право лице, да за њих не важе никакви закони, прописи, уговори и норме понашања, да је њима све дозвољено, да имају право да убију и униште свакога ко стане на пут остварењу њихових циљева. Своју суровост и право да одлучују ко може да живи а ко не, они су прво демонстрирали на једној малој, до тада независној држави, у којој живи један стари и поносити народ, чија је једина кривица што више од свега воли слободу у Христу.
Срби зликовци или мученици
“Заиста, кад човек проучи до какве је пропасти долазила Србска држава, као и у коликом су броју Срби гинули, мучени или у ропство одвођени – заиста је за свакога велико чудо Божје, да још у свету постоји Србски народ и да се још чује Србска реч. Од времена старог Израиља, до данас, не видимо да је ико имао тако трагичну судбину као србски народ.“ Св. Николај Жички
Вољом оних који, корак по корак, веома дуго раде на успостављању свеобухватне тиранске владавине над овим светом, светских зликоваца, један народ који одликује светла и часна прошлост, који представља пример пожртвовања не само за сопствену слободу, већ и за слободу других народа (данашње државице, настале распадом СФРЈ, настале су искључиво на крви Србског народа у Првом и Другом светском рату), одузето му је право не само на слободу, већ и на живот. Срби су од жртве, Гебелсовском пропагандом („Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“), претворени у звер коју треба по сваку цену уништити. А истина је: “Србски народ је мученички народ“. Целокупна историја нашег народа обележена је великим страдањима и огромним људским жртвама. Разлог за то није садржан у добро знаној формулацији (заправо, опасној заблуди) да смо направили кућу на путу, већ у томе што смо Христово стадо, изабрани Божији народ. Ми смо Православни хришћани који смо остали верни Господу, због тога смо увек били на мети отпадника од Бога, Сатаних слуга лажних хришћана римокатолика, муслимана и других безбожника, који су тежили да нас униште. Најтрагичнији период наше историје је 20 век, у којем је убијено преко 4 милиона Срба у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату и у рату деведесетих година. Од тога је преко милион Срба убијено на најсвирепији начин, који болесни људски ум може да замисли по логорима “културне“ и “хришћанске“ Европе.
I фаза рата – бомбардовање “Милосрдни анђео“
“Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју“ (Пс.108-5)
Врхунац злочина према Србима догодио се на крају 20. века, односно 1999. године, када су четири јахача апокалипсе САД, ЕУ, Ватикан и НАТО започели рат против Србског народа до његовог истребљења. Првих 78 дана тога рата (24.03.-10.06.1999.г.) наведене Сатанине слуге су, у језивом и без имало милости бомбардовању, на нашу земљу бацили преко 30 хиљада тона бомби са осиромашеним уранијом, убили 1002 војника и полицајца и преко 2500 цивила (власт никада није утврдила тачан број страдалих, јер то није у њеном интересу), од тога 89 деце, уништили су привреду и заувек затровали наше реке, планине и плодне равнице.
II фаза рата – окупација
“Сажаљиви и милосрдни Боже, нема око нас Срба нигде ниједног човека, ниједног народа, ниједног створа, коме би се могли пожалити и изјадати, а који не би попљувао сузе наше и намсејао се уздасима нашим.“ Св. Николај Жички
Затим су извршили окупацију Србије, прво директно на КиМ, а у остатку земље вишеетапно, преко њихових послушника, србских изрода, квинслишке власти у Београду. Заједно са том другом фазом рата, окупацијом Србије, Србски народ је стављен ван закона, постали смо обични робови без икаквог права. То значи да Србина може да убије ко хоће и зато неће одговарати, односно биће богато награђен (новчано или положајем). Да то нису само празне приче показују чињенице: Према подацима Министарства за КиМ од почетка окупације на КиМ је убијено око 1000, а киднаповано 840 Срба; забележено је више од 7000 напада на Србске повратнике; око 1800 људи са КиМ и даље се води као нестали. Споменућемо само најдрастичнија убиства: убиство 14 Србских жетелаца у селу Старо Гацко код Љипљана, убиство 11 Срба у аутобусу “Ниш експрес“ код Подујева, убиство трочлане породице Симић у Обилићу, убиство двојице дечака у Гораждевцу…Од 17-19. 03. 2004. г. догодио се погром Србског народа од стране шиптарских екстремиста и уз помоћ међународних снага (пасивну или активну), при чему је убијено 19 људи, протерано преко 4000 Срба, етнички очишћено 6 градова и 9 села, спаљено 35 храмова СПЦ (манастири и цркве). Највећи бизнис, после трговине дрогом, који шиптарски терористи обављају уз сарадњу са међународним институцијама на КиМ (КФОР, ЕУЛЕКС…) је трговина Србским органима. Годинама нестају Срби, које отимају шиптарски терористи, одводе у Албанију (жута кућа) и масакрирају их, односно ваде органе, које се затим продају клијентима на Западу. О томе је храбро, убедљиво и потресно писао Веселин Џелетовић у својој књизи “Србско срце Јоханово“. За поменуте злочине над Србима нико није одговарао, чак нема ни осумњичених, уствари сви су они зато добро награђени од стране светских зликоваца. III фаза рата – одвија се истовремено у више праваца, а циљ је један уништење Србије и Србског народа, Србима треба затрти семе
“А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.“ (Пс.43-22)
Сваког дана од како смо под окупацијом, догоди се или убиство неког Србина, или његово тешко повређивање, или наношење имовинске штете, све то из чисто етнички мотивисаних побуда. Ти злочини се догађају на територији КиМ, БиХ, Хрватске, Македоније, Црне Горе и централне Србије. О овим злочинима је забрањено говорити, или се они лажно приказују као почињени из криминалних побуда. Те вести о злочинима над Србима и ако угледају светлост дана, неретко се објаве на такав начин (вештом игром речи) да испадне да је жртва крива. Најгоре од свега је што Срби више нису сигурни ни у централној Србији, и ту смо стављени ван сваког закона. Од нас већа права имају чак и пси (пробај да удариш пса који хоће да те уједе). Док је све више бескућника и док је већи део народа на ивици преживљавања, код нас се по налогу светских зликоваца праве огромна прихватилишта за псе, као врхунац нашег понижавања. На територији Рашке, Прешева и Бујановаца, као и Војводине отворено се пропагира мржња према Србској држави и Србском народу. Злочини према Србима, који се догађају на поменутим територијама, се смишљено прикривају (жандармерија је сакрила податак да је прошле године на територије Рашке пронашла огромну количину оружја спремног за терористичке акције) или умањују приказујући као несташлук деце, малолетника или занесеност навијача. А истина је да се иза свега крију добро организоване акције које су усмерене против државе Србије и Србског народа. Сваком имало трезвеном Србину је јасно да мађарски, муслимански и шиптарски екстремисти само чекају миг њихових покровитеља светских зликоваца, па да запале Војводину, Рашку и Пчињски округ. Квинслишка власт покушава да све то сакрије и прикаже како Срби својим национализмом угрожавају братство и јединство са мађарским фашистима, вехабијама и шиптарским бандама(УЧК).
Србију треба обезглавити
“Проливаше крва праву, крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.“ (Пс.105-38)
Свима је дозвољено да бране своју домовину, једино то право немају Срби. Зато је квинслишка власт предала 45 Срба, односно комплет државни и војни врх, хашкој инквизицији да им суде због измишљених злочина, а једина њихова кривица је што су бранили своју земљу и народ од светских зликоваца. Не зна се тачно колико је србских патриота затворено у београдском казамату, или предато у руке хрватским и муслиманским зликовцима да им суде. По налогу светских зликоваца и благослову Синода СПЦ, у удруженој акцији шиптарских терориста и Србских изрода, са КиМ је протеран Владика Артемије (нису могли да га затворе у хашку или београдску тамницу) заједно са монасима, његовом духовном децом, јер су јавно говорили о злочинима над Србским народом и нису хтели да сарађују са светским зликовцима и шиптарским терористима. Нашу децу и омладину хапсе, туку и проглашавају екстремистима, зато што лепе плакате са ликом србских јунака Радована, Ратка или именују праве злочинце и издајнике, или организују протесте због издаје, доношење антихришћанских и неморалних закона, због пропагирања сексуалних изопачености, борећи се за достојанство свога народа. Циљ наведених хапшења и прогона је обезглавити Србски народ и у корену угушити било какав отпор у рату који траје и омогућити несметано уништење Србије и Србског народа.
Биолошко-хемијски рат
“Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ.“ (Пс.33-20).
Као последица бомбардовања Срби масовно умиру од малигних обољења и других поремаћаја. Док властодршци не дозвољавају изношење података, Светска здраствена организација је изнела податак да Срби највише умиру од малигних обољења. Данас у Србију има преко 40 хиљада оболелих од малигних болести и то се просто шири као епидемија. Запитајте се колико је у вашем ближем окружењу у последњих неколико година оболело или умрло од малигних обољења. Земља је затрована, пољопривреда уништена, села запуштена или напуштена и уместо Богом дане здраве хране, трују нас генетски модификованом храном. НАТО авиони, који који имају пуну слободу кретања Србским ваздушним простором, запрашују нас, односно трују као обичне инсекте (прочитајте текстове Николе Алексића – еколошки покрет). Захваљујући “савести“ људи које раде у министарству здравља, по налогу светских зликоваца служимо за експерименте, на нама испитују лекове, вакцине и уместо да нас лече, они нас убијају.
Наметање антихришћанских закона
“А ти, Србијо куда си пошла за Европом? За Европом смо се и ми повели. Због тога смо љуто пострадали. Да ли ћемо се опаметити? Да ли ћемо имати мудрости и храбрости да се вратимо са беспућа на прави пут пре Европе и мимо Европе? То је сад питање живота или смрти пред нама. Пођимо путем отаца наших, нећемо се преварити. Вратимо се правој вери, а одбацимо лажну науку, и нећемо се покајати. Будимо људи, а не мајмуни и Бог ће нас примити за синове. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу, и Он ће те осветлити и спасти. Амин!“ Св. Николај Жички
Некада су основне врлине код Срба биле: Љубав према родној груди – интерес отаџбине је изнад свега и изнад сваког, поштовање, прегалаштво, пристојност у међуљудским контактима, поштовање родитеља, учитеља и старијих особа, васпитавање младих кроз радне обавезе, одмереност, строгост, скромност, као и чедност девојака. А данас је супротно, грех је постао мода, односно он је кроз антихришћанске законе које нам намећу светски зликовци озакоњен. Данас пали и грешни Срби сматрају поремећеним човека који не следи ток времена, који се уклања од греха, који је побожан. Већина Срба данас оправдавају оно што се не да оправдати, и хвале грех. То је највећа хула на Духа светога, грех држе за напредак (содомију, блуд, разврат…) а оно што је морално сматрају назадним (Светосавље). Један кинески писац је рекао: “Ако један народ изгуби морал, он тиме губи и душу, а губитком душе долази у егзистенцијалну кризу, губи државу и сам полако пропада!“ Добровољно или под пристиском, постали смо народ који не поштује своје наслеђе, своју историју и предање, народ новог доба обезбожени, анационални, безлични, бесловесни, обичне сировине, које ће светски зликовци претворити у нови бољи народ – народ „new age“. О том човековом суноврату у грех написао је св. Апостол Павле у својој посланици: “Страшна је љубав према свету. Она се не неприметан начин увлачи у човека, а када се увуче, постепено постаје сурови и неограничени господар. Људи су се постепено припремили и стекли душевно расположење способно за богоубиство; и сада се постепено припремају, стичући расположење и карактер који су у стању да приме антихриста.“ (2.Сол.2:7)
Србску децу трују и праве дебилима
“Ако хоћеш да уклониш неки народ из твог суседства, не прави тенкове, топове и барикаде – то је скупо и није тако ефикасно, поквари му омладину! Наведи је на телесна уживања, пропагирај сладострашће, па сачекај двадесетак или мало више година и – тог народа више неће бити. То ће бити руља која изумире!“ подла оријентална мудрост
Покварите омладину – победили сте нацију, поручују нам идеолози Новог светског поретка. При том добро су упознати да за уништење једне нације нису потребне атомске бомбе, већ је довољно само разорити моралну срж и моралну структуру омладине и то преко: музике, филма, телевизије, алкохола, дроге, секса, проституције, криминалитета, секташтва… Од омладине отворено траже да се одрекну своје породице, пошто она по њима ствара себичног појединца, неспособног да се интегрише у ново информационо доба. Такође, инсистирају да се одрекну традиционалног родољубља, као сувишног, јер “нови“ свет ионако неће имати границе и неће познавати категорију родољубља. Затим, морају се одрећи, и то што пре, традиционалне вере својих родитеља и предака, и одузети им се заувек морална, верска и људска осећања. Када “новодопци“ заврше са програмом “обездушавања“, онда на сцену ступа модерно поробљавање. Разни идоли (музичари, глумци, спортисти…) су само лутке у рукама светских зликоваца, које они користе за слање порука младима: све је дозвољено, јер живот је ионако кратак и бесмислен, зато не осврћи се већ једи, пиј, уживај и забављај се. Млади некритички примају поруке својих идола – узети све од живота, и то сада, одмах, што пре јер је сутра можда већ касно. У том духовном убијању наше деце, кључну улогу има реформисана школа (идејни творац је Сорош) или боље рећи сатанизована школа. О Србској деци “брину“ просветни и социјални радници који изједначавају блуд и молитву, а морал их не интересује. Они их уче некаквој слободи (која је у ствари ропство сатани), где им је све дозвољена по оној песми “узми све што ти живот пружа…“, да не поштују никакве ауторитете посебно своје родитеље, да без имало стида испољавају своје страсти и агресивност. При томе знање која наше деца стичу у реформисаним школама је преобимно (пуно небитних садржаја, уз измишљање сваковрсних нових предмета) и бескорисно за прави живот и будуће животно опредељење. Том реформом је, смишљено, ниво знања драстично спуштен у односу на раније школство. Таквим школством (где је предвиђено да деца за лектиру имаји само једну или две књиге годишње), добија се заглупљена и безлична маса (попут становништва у САД), која не зна да мисли својом главом и са којом је лако манипулисати (Орвелова 1984). А од деце која су напредна, стварају интелектуалне монструме, емотивно празне или како каже св. Јустин Ћелијски: “Интелигенција без доброте је казна Божја. А велика интелигенција без велике доброте је неподношљиво проклетство. Са интелигенцијом без доброте и нежности, човек је готово ђаво.“
Данак у крви – модерни јаничари
“Ко не служи Богу, тај неизбежно служи ђаволу.“ Св.Николај Жички
Некада смо имали војску коју је чинио народ, пожртвовани родољуби, спремни да за своју отаџбину дају ако треба и живот. Та војска се показала и доказала у рату са НАТО фашистима и шиптарским терористима (УЧК), када је успешно обавила поверени задатак, одбрану отаџбине. Као награду што су сачували слободну и целу Србију, коју су издајници предали под окупацију, та војска је по налогу светских зликоваца расформирана. Војни врх је послат на робију у Хашку тамницу или у хрватске и муслиманске затворе. Сви часни, способни и у рату доказани официри и подофицири ако нису утамничени, принудно су пензионисани. Остали су неспособни послушници (част ретким изузецима), који су успешно одрадили задатак трансформације народне војске у професионалну војску, односно плаћенике. Данас Србија нема Богом благословену војску која служи народу и која би је бранила, већ има сурове плаћенике (пси рата), који ће ратовати за онога ко им плати. У ту сврху говори и податак да се на конкурсу за “мировне мисије“ на тражених 500 пријавило скоро 5000 кандидата. А те мисије нису ништа друго, него добро организоване војне акције од стране светских зликоваца са циљем окупације једне земље. Да се подсетимо, у БиХ су дошли такозвани мировњаци УН, који су учинили да крвави рат буде још крвавији и који су се отворену сврстали на страну против Срба, а исто је било на КиМ. Ми се на папиру водимо као војно неутрална земља, а у ствари квинслишка власт шаље војску да учествује у НАТО манервима заједно са шиптарским терористима. Ова плаћеничка војска има улогу не да брани своју земљу, већ да брани интересе квинслишке власти и светских зликоваца. У томе се посебно истиче полицијско-војна формација жандармерија која представља велику опасност за слободу овога народа, то је ударна песница квинслишке власти у Београду. Ово потврђује и пример када су уклањали барикаде и при томе су обучени у цивилно одело претили нашој деци да ће их поклати. Црвене беретке (ЈСО) које су показале у рату на КиМ да су можда најспособнија јединица коју смо икада имали, а који су после тога злоупотребљени, представљају малу децу у односу на жандармерију што се тиче оданости свом вођи председнику државе и спремности да поступе по његовој “светој“ вољи.
Велеиздаја и велеиздајници
“Заборавише Бога, спаситеља својега…; …не слушаше гласа Господњега; И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.“ (Пс.105-21,25,29)
“Живе од милости Његове, а Њега изгоне из својих домова, из својих школа, из својих судова, из својих књига, из својих срца. Газе Његове заповести вољно и злобно; ругају се Његовом закону. Зар то нису издајници Христови и следбеници Јудини?“ Св. Николај Жички
Било је и раније издаја и издајника у нашој историји, али никада овакве велеиздаје и оваквих велеиздајника Србском земљом није ходило, као што је случај са овом квинслишком влашћу у Београду. Чин признавања Косова као државе, са смоквиним листом у виду звездице и фусноте, обављен крајем фебруара, представља финале политике која се води према КиМ од доласка ДОС-а на власт. Да се разумемо, ни предходна власт деведесетих није била ништа боља, односно на делу је стратегија: “Где ја стадох ти продужи, што ја задужих (уговоре са светским зликовцима) ти одужи…“. Потписивањем споразума Тадића и Тачија о учешћу терористичке творевине Косово на међународним конференцијама, ад акта су ставили наш Устав и резолуцију 1244, односно одрекли су се КиМ. Без имало стида, квинслишка власт нас убеђује, као да смо дебили, да је њихова политика и КиМ и ЕУ победила. Док нас понижавају и исмевају, церакајући се са малих екрана, за то време њихова гарда, жандармерија, руши барикаде, задњу линију одбране Србима од Тачијевих терориста, и све чине како би укинули једине легалне институције на северу КиМ, уклањају појединце који би могли организовати народ, и све то у циљу сламања било каквог отпора њиховој издаји и капитулацији. Задатак који су добили од светских моћника биће испуњен када ова држава нестане или остане само Београдски пашалук, када Срба остане да могу стати под један орах. Да ли ћемо то дозволити? (напомена уредништва: Тада је Вучић преузео издајничку штафету од Тадића и данас је стигао пред циљ, признање НАТО творевине Косова.)
Срби шта нам је чинити
“Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља њиховијех. Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа. Много невоља има праведник, али га од свијех избавља Господ.“ (Пс.33-17,18,19)’
Данас је Србија постала земља у којој влада грех, зло и смрт, у којој је Србском народу одузето право на живот и слободу достојну човека. То је земља тужних, понижених, увређених, гладних, намучених, ојађених Срба које су муке, невоље и патње сломиле и уместо да се боре, они су пали у очајање. Србија је пала у тотални мрак, у коме се не назире светлост, и њен положај је скоро безнадежан. За опстанак и останак Србије није битан њен политички положај, нити је за то потребна политичка елита (власт и опозиција) која је корумпирана, похлепна, неспособна и оптерећена личним и страначким интересима, већ је једино битно духовно стање Србског народа. Сетимо се, када су сви отписали Србски народ за време вишевековног ропства под Турцима, сматрали да више не постоји, Господ је услишио вапај свога народа и преко чобанина и хајдука Вожда Карађорђа дао му слободу, или како каже св. Николај Жички: “Христоверни и поштени Карађорђе није имао сва ситна и ситничарска знања модерних Срба, али је имао сва велика знања…које сам Бог дарује онима који су верни и поштени ма и без икакве школе…“. И тада је постојала политичка елита, такозвани кнезови (претече данашњих политичара), због чије је похлепе (част појединцима) пропао Први Србски устанак и који су учествовали у убиству Вожда и њему оданих људи. Сетимо се Првог светског рата, да није било св. великомученика цара Николаја Романова, Србских војвода (Путника, Мишића, Степановића…), надчовечанске снаге и пожртвовања Србског народа, умало да нестанемо као народ због политичке елите. И када је све завршено, та политичка елита је склонила наведене Србске војводе и народ који је све то изнео на својим плећима, и створила су гробницу за Србски народ такозвану Сатанину творевину Југославију. А сада се сетимо златног доба Србске државе за време Свете лозе Немањића. И тада је положај Србије био сличан данашњем, непријатељи су као грабљивице нападали и покушавали да нас униште. Али тада су Србијом владали они који су сву наду полагали у Господа, па тек онда у своје оружје. Народе Србски не полажи наду у предстојеће изборе, јер неће донети ништа ново. Избори само служе да политичка елита распореди власт, да би остварили личне и страначке интересе, а не да се испуни воља народа. Већина тих политичара, народ доживаљава као обичне бројке захваљујући којима ће остварити своје личне снове. Ако народ и има неки утицај на изборе, воља народа се поништава међустраначким компромисима и стварањем коалиционих власти. Подсетите се свих предходних избора од увођења вишестраначког система, странке и политичари ће правити коалицију и са самим ђаволом да би се домогли власти. Послушајмо савет светог старца чудотворцаса са Свете горе Порфирија који је поручио Грцима, а то се односи и на Србе: “Да смо прави хришћани, могли бисмо да пошаљемо у скупштину не неку хришћанску странку, већ хришћанске политичаре, и ствари би тад биле другачије“. Срби не полажите наду у оне који не могу ни себи да помогну, то је обична прашина, већ у Господа од кога све потиче и коме се све враће. Св. Јустин Ћелијски нам је за сва времена оставио поруку: “Ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, једини пут у рај наш – то је пут Светог Саве и Светог Николаја Србског“. То заправо значи да се морамо вратити светом животу, животу по јеванђељу, да се морамо вратити србском светосавском завету “за Христа све , Христа низашта“, коме су основе добро познате: вера, нада, љубав, покајање, пост и молитва. Ми као народ више немамо времена за одлагање, пропаст нам куца на врата, зато Срби у име св. Саве и наших светих предака, време је за УСТАНАК, прво против својих греха, а затим против зла које нас окружује и које хоће да нас уништи. Следимо пут св. Николаја Жичког који поручује србском народу: “Да би се уредила држава, предходно се мора уредити народ; Да би се уредио народ, предходно се мора уредити породица; Да би се уредила породица предходно се мора уредити човек, сваки појединац; Да би се уредио сваки човек понаособ, мора да се приближи огњишту Христосвом, да му се срце растопи од љубави и разум осветли истином.“
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић