Ишчекујте Христа а не антихриста

У Цркви се не може наћи ниједан верник који не зна да свет у којем живимо неће вечно трајати, који никада није прочитао Откривење Светог Јована Богослова и да нема појма о догађајима који ће претходити крају људске историје на земљи и Другом и славном доласку Господа Исуса Христа. Међутим, постоји део црквене заједнице који се не само сећа да ће се апокалипса на крају догодити, већ је забринуто и очекује.

Без сумње, позвани смо да обратимо пажњу не само на оно што се дешава у нашим срцима, већ и на оно што се дешава у стварности око нас. Према Спаситељевим речима, треба распознавати знакове времена (Мт 16, 3). И. Као што је свети Игнатије (Брјанчанинов) написао, потребно је распознати и осетити дух времена како не бисмо подлегли његовом антихришћанском дејству и да се што више ослободимо његовог антихришћанског утицаја.

Али желим да вас подсетим на још једну важну ствар: будите присебни и трезвено мислећи људи, имајући на уму опомену апостола Павла: „Али вас молимо, браћо, у погледу *доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни ријечју, ни *посланицом – тобоже нашом – као да је већ настао Дан Христов“ (2 Сол 2,1-2).

Многи од нас се још добро сећају „буре“ која је давно „беснила“: а то није било „прављење од миша слона“, већ широко распрострањено мишљење у Русији. Радило се о идентификацијским бројевима пореских обвезника као “печату антихриста”. Многи су копља ломила око овог питања. Колико се нових “мученика” и “исповедника” појавило, борећи се против наше државне и црквене јерархије! И колико је глупости откривено! Концепт „печата у најави“ [тј. прелиминарни печат са бројем апокалиптичне звери. – Транс.], сам говори доста тога. Временом су се страсти смириле, само термин „ИН-итовци“ – „борци против пореских идентификационих бројева“ (група људи која наизглед припада Цркви, али не у потпуности) – остаје.

А сада се развила нова „бура“ око идеје о уградњи чипова у људе, озрачивању, вакцинисању становништва кроз које ће људи бити „чиповани“, као што неки спекулишу, и „електронском концентрационом логору“, у којем смо сви ми осуђени на уништење. Ова ситуација, премда испровоцирана тренутном епидемијом вируса короне, дуго је развијана.
Да будем искрен: сигуран сам да је могућност уградње чипова у људе реална, тако да је универзално чиповање људи питање времена и техничких појединости. Веома сам скептичан према глобалној вакцинацији, њеној примерености и безбедности, тим више јер је, према многим стручњацима, свако вакцинисање против вируса који непрестано мутира привид, фантазију или, тачније, заблуда. “Електронски концентрациони логор” звучи опасно, али на више начина је скоро изграђен.
Али није ствар у томе. Суштина је да не желим да живим у ужасу успркос свему томе; само желим да живим хришћанским животом, не плашећи се ничега и не умирући пре смрти.
Као и многи други свештеници, и ја морам свакодневно одговарати на многа питања попут: „Шта бисмо требали учинити ако се то ускоро догоди?“ Ја на то одговарам људима, али пре свега одговарам себи. „То се већ догађа!“.

Прво и најважније, потребно је да схватимо да се све то још не дешава. Истина, постоје изузетно повољне околности да се то догоди, али нико не зна да ли ће се то десити тренутно или не. Дакле, тренутно не вреди звати упомоћ, иначе ћемо нам се сви само насмејати, а онда нам нико неће веровати. Осврнимо се на историју: ово је сјајна прилика да упоредимо догађаје из прошлости са оним што сада доживљавамо. И видећемо да су се у свету много пута догађале свари због којих су људи веровали да су апокалиптичне (утапајући их у стање „Апокалипса сада“). Природне катастрофе, епидемије (укључујући оне далеко опасније од КОВИД-19), пад старог света и рађање новог, крвави ратови и, најзад, најстрашнији од њих – Други светски рат који је пореметио животе на десетине милиона људи. Чинило се да је Судњи дан пред нама … Али не, крај ове земље још није дошао и није замењен новом земљом.

Несумњиво, савремено доба се суштински разликује од недавне прошлости, а нарочито од далеке прошлости. Технологија је направила невероватно напредовала. Информациона технологија и биотехнологија преобликују економску и политичку стварност пред нашим очима. Људи се још брже мењају, али ипак остају људи. То доноси нове могућности будућем антихристу и његовом тиму истомишљеника и објашњава механизме помоћу којих ће постићи резултате о којима читамо у Откривењима, служећи као илустрација тој књизи.
Али још увек не можемо рећи да ће антихрист доћи сутра или чак касније. Можемо само рећи да смо се данас приближили тој тачки – можда је сада већ врло близу. И поставља се питање: Шта имамо од тога?
Зашто би наше признање ове стварности требало да доведе збрку која води у панику? Зашто ова идеја да би све сместа требало да престанемо да радимо или да у потпуности усмеримо своју енергију против Бил Гејца и 5Г кула широм свијета? Одакле долази овај страх који парализује нашу вољу, претвара је у агресију, а затим у бесплодну тупост?
Слава Богу, ово није стање већине људи у Цркви. Али проблем је у томе што је узбуњивање заразно, његови представници су активни и бучни и нарушавају и свој душевни мир и душевни мир других око себе. Гледајући са стране, стиче се снажан утисак  у свету да су сви Хришћани такви. А ми Хришћани заиста се постепено заражавамо овим вирусом страха и очајања; у неком тренутку сазнајемо да нас буквално изједа изнутра.

Штавише, желим подсетити и друге и себе да треба данас да живимо, без обзира како замишљамо своје сутра – грозно, сурово и неподношљиво или обећавајуће и дивно. Ово „сутра“ још није дошло, али постоји данас са свим његовим потребама и делањем, са потребом да се доносе одлуке, да се делује, да се бори са тешкоћама, да се храбро подносе туге и захваљују Богу – и за све то и за радости. којих има у изобиљу. И следеће Христове речи увек су биле и увек ће остати битне:
„Доста је сваком дану зла свога“ (Мт 6,34)
Не ишчекујте Антихриста, не припремајте се за његов долазак. Уместо тога, ишчекујте Господа и научите да живите с Њим већ у овом тренутку. Тај страх, бол и збрка указују на то колико смо сада удаљени од Господа и колико мало личимо на његове ученике! У супротном, не би било таквог страха …
И ако се истински бавимо тренутним догађајима, „знаковима времена“ који нам прете и збуњују нас, то би значило уклањање свега што нас спречава да будемо с Христом и будемо свом путу ка Њему; требало би да  му отворимо своје срце и пустимо га у његове дубине. И тада ће нас Он сам научити шта да радимо и показаће нам како да прођемо кроз многа тешка искушења без икакве штете по нашу душу.
То је у нашој моћи. То је нешто што зависи од нас. Што се тиче осталог – остало је привид и фантазија, попут “чудотворне-вакцине”. То је та иста заблуда.


​За вјеронаука.нет превела Сања Симић /извор

Извор: https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/cekajte-hrista-a-ne-antihrista

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!