Владика Наум: Не треба никога осуђивати јер не знамо какав је његов крај
Сваки је човек тајна. Не треба никога осуђивати и не треба мислити за било ког човека да ће он пропасти јер не знамо какав је његов крај. Може човек на самртном одру да се покаје. И за оног разбојника који је био распет на крсту, многи су мислили, док је чинио разбојништва, да ће горети у мукама пакленим, у паклу, јел тако? Међутим, ето он се на крсту покајао, он на крсту поверовао у Господа Исуса Христа, исповедио своју веру и претрпе неколико часова великих мука и постаде први становник раја. Ето шта је човек. И они који су га осуђивали да ли су се покајали за своја осуђивања? Сумњам. Али се он покаја за своје грехе и уђе у рај. Тако, дакле, не мора да значи да онај ко пости, ко се Богу моли, ко се труди да ће се он спасти. Може на крају свог живота једном гордом помишљу на самртном одру: „Ко је као ја живео, подвизавао се?” отићи у пакао. И сви његови трудови пропадоше једном гордом помишљу. И опет, онај грешник, који је читав живот свој провео у гресима, може на самртном одру да каже: „Господе, буди милостив мени грешном, ништа добро не учиних”, да пролије горке сузе и да уђе у рај. Тако је милостив Господ.
Каже: „У чему те затекнем, у томе ћу ти судити.” Дакле, крај је битан. А Господ прима и у задњем тренутку нашег живота, ако се искрено кајемо.
Владика Наум, део беседе
Транскрипт урадио Хаџи Милан Перковић
