ПОГЛЕДАЈТЕ ТРИЈУМФАЛНИ УЛАЗАК ПОБЕДНИЧКЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ЗАГРЕБ 1918. ГОДИНЕ! (ФОТО)


Друга деценија XX века у озбиљној је конкуренцији која ће бити проглашена за најтежу у претходних две године; коље се по томе са петом и десетом. Међутим, она је без сумње најтријумфалнија од свих наших модерних декада, јер је ма колико да је била страшна и смртоносна за нас, окончала се победом (на неки начин симболично) крунисаном уласком српских трупа у Загребу, престоницом Краљевине Хрватске-Славоније, конститутивног дела Аустроугарске монархије. До тога је дошло на следећи начин. Крај 1918. године донео је слом Централних сила на свим фронтовима, а премда је кључна била пропаст власти офанзива на Западном фронту након што су се у САД-у сукобиле и немогуће даље вођење рата због материјалних исцрпљености Немачког царства, до слома је било и офанзивног савеза, пре свега Српске војске, на Солунском фронту.

Српска војска на Солунском фронту. Фото: Архивска фотографија


(Иначе, Солунски фронт је формиран 1916. године, због пропасти Србије; наиме, савезничке трупе су започеле да се концентришу ту да нам помогну у предстојећем најезди Немаца и Аустроугара, али смо ми пали пре него што су успели да нам се придруже , па је умерено тога формиран фронт.) Териториј на крајњем југу сада већ покојни Аустроугарска, насељени Јужни Словенима, у првом реду Србима, Хрватима и Словенцима, формирали су октобра месеца међународно непризнати Државу Словенаца, Хрвате и Србу на челу са Народним већем. До проглашења је у Љубљани први предсједник био био је Словенац Антон Корошец (бивши једини југословенски премијер који није био српска националност), потпредседници су били Србин Светозар Прибићевић и Хрват Анте Павелић (не тајник Анте Павелић, већ тај нормални Анте Павелић, зубар и каснији председник сената Краљевине Југославије).

Дочек српске војске у Хрватској 1918. године. Фото: Архивска фотографија


Месец дана касније, Народно веће расправљало је о уједињењу са Краљевином Срба, а до 1. децембра је потврдио и регент Александар. Настало је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а пет дана касније српски армијци умарширали су у Загреб. Занимљиво је до оног што је већ новембра месеца, Народно веће из Загреба тражи улазак српских трупа у ДСХС како би се обновио црвено и огледало, а до следећих речима: „У бившој аустроугарској војсци јесте дисциплина и црвени посвећени јединствени: Држава Словенаца, Хрвата и Срба остаје опасна да ће бити похарана од повратка се чета са бојама (или Хрвата из аустроугарске војске; прим. Нов.). Влада српске државе се мисли на оно што скорије своје чете. Брзи одговор се умољања. “

(Извор: Телеграф)