Велики добричинитељ чије име треба изговарати са поштовањем
Миломир Главчић данас има чак 99. година и име је које треба изговарати с великим поштовањем. Овај невероватан човек један је од највећих добротвора које Србија има, а његово понашање према рођацима редак је пример безусловног помагања какво се данас скоро више и не виђа.
Миломир је богати житељ канадског града Нијагара Фолс, али његов пут до свега што је стекао је био посут трњем. Рођен је у засеоку Попе, подно Копаоника. Остао је рано без родитеља, па је као сироче срећу потражио у Београду, где га је дочекао рат. Како је и сам једном рекао, као дете је увек био „више гладан него сит“.
Откако је отишао из Србије, пред крај Другог светског рата, никада се није вратио. И мада овде више никога скоро и не познаје, Миломир сваке године рођацима и житељима свог села шаље велику новчану помоћ.
Како Миломиров сестрић Радоје поносно набраја, Миломир је још штошта помогао Србији, не само њима:
„Само у последњих десетак година, граду Краљеву поклонио је више од два милиона евра за изградњу новог моста на Ибру, дао је 250.000 евра за скенер, магнетну резонанцу и санитетска возила. Помогао је да се изгради дечји вртић и редовно помаже Српској православној цркви.“
Након разорног земљотреса који је 2010. године погодио Краљево и околину, али и поплава које су у више наврата нанеле велике материјалне штете овом граду, Миломир је донирао велике суме новца за иградњу кућа. Својим комшијама поклонио је око пола милиона евра, како би могли да купе белу технику и све оно што им је било уништено од кућних апарата.
У Канади живи са супругом и има двоје деце, сина и ћерку. Миломиров пут до Канаде такође није био лак. Побегао је из ЈНА у Грчку, а затим је завршио у логору у Италији. Најпре је радио најтеже послове, у руднику, а када се доселио у Нијагара Фолс постао је успешан хотелијер. Тада се зарекао да ће стално помагати својима на Копаонику, што чини и дан данас у својим позним годинама.
Извор: ФС Занимљиво
