Jesu li nama Srbima naša deca višak?
I prođoše mi decenije i život se prikaza pred očima .Moja Jagodina, moj mili grad, moja Srbija, moja otadžbina, moja svetinja, moja gruda svakim darom okićena , a život bez milosti i država maćeha koja sve otima, sve satire, sve uništava, raseljava, ponižava, prazni i sahranjuje svaku nadu kao Sotona.
Pukoše mi kroz pamćenje svi iskrčeni voćnjaci, žalost neprežalna, sve napuštene njive, sve stare zaboravljene duše u opustelim selima, u zemlji šarenoj kao najlepši ćilim, u zemlji blagoslovenoj svaki plodom , u mojoj lepoj Srbiji. I otvori se rana na srcu, rana nepregledna, rana neprebolna, za svom našom bistrom , lepom, milom decom koja odlaze u svet sa dušom punom gorčine jer im država nije majka , nego maćeha , surova, kriminalna, zverska.
A zašto? Moj narod nije takav, moj narod ima srce puno pesme, a ne peva odavno. Moj narod je ovoj državi, ovoj upravi, nepotreban, a sve joj je dao. Nema kuće iz koje bar jedan junak nije išao da je brani, „pevajući srcem što sebe ne žali“.
Za šta? Za otadžbinu i sve što u njoj treba da raste i da se rodi. Za buduće, da budu bolji i uspešniji od nas i naš najveći uspeh , jer samo kroz njih smo živi. Bez njih, moja lepa Srbija je groblje. Pustolina.
Za koga? Za ološ! Za politikantske svinje! Za drčne, beskarakterne, samožive, sebične degenerike napomađene, namirisane, doterane našom mukom.Izopačene i nastrane.
Čije banje , odmarališta, rekreativne centre , zemlju i vodu, a bogami i vazduh, prodaju Ana Brnabić i Zorana Mihajlović? Našu. Samo moje muke je u to uloženo 30 godina, a gde su mi otac i majka, dedovi, braća, sestre ? Gde su njihove godine? U Zoraninom džepu. U čika Brnabinom džepu i džepovima njima bliskih Sotona- drčnih, sebičnih, pokvarenih do srži, zverova sa ogromnim kandžama naoštrenim da oderu sve što je tuđe. Političkoj prokletoj bandi koja je Srbiju okovala lancima kriminala i korupcije jer je narod glasao da je sve njihovo.
Odakle su čika Brnaba i baba Zorana? Pa nisu iz Srbije i njihovi preci ni za šta u ovoj zemlji nisu krvarili, ni za šta trpeli. Zato je njima u Srbiji sve na rasprodaju.
Ko im je dozvolio da pobesne do te mere da više ništa ne moraju da pitaju, da mogu da potpisuju šta hoće i kome hoće? Da rasipaju, satiru, razaraju i da nam decu pretvaraju u roblje privatnika – zločinaca? Da nam decu iseljavaju i kuće zatvaraju ?
Mi smo im dozvolili.
Na čelu države nam decenijama divljaju osobe koje nisu poreklom iz Srbije i koje angažuju najgore među nama i daju im funkcije i državni kapital na upravljanje jer im bagra kriminalna, prostačine, glupačine i lopovčine omogućavaju da Srbiju uništavaju, bacaju u ropstvo i jeftino rasprodaju. Odakle je bio Tito? Iz Srbije? A Milošević? Odakle je rodom, nije iz Požarevca. A Tadić? A Vučić? Drašković? Šešelj? Đilas? Pa ni Dačić nije Srbin, nego hrvatski Janjevac .
Koliko godina vlada Srbijom Aleksandar Vučić? Skoro 30 jer toliko se vucara u ili uz sam vrh vlasti. Šta smo od njega, osim bolesnog samoljublja, hvalisavosti, nametljivosti i laži čuli? Ništa. Da li je Srbija slobodna? Nije! Da li je samostalna? Nije, ovde svako uvozno smrdljivo đubre može da se kurči jer mu politikantske govnare iz materine bacaju Srbiju pod noge!Što bi im bilo žao? Nije im dedovina.
Ko je Šešelj?Nemamo pojma ni ko je ni odakle je, ni čiji je. Ko je Drašković? Tek skoro se doznalo da mu je otac Vidak posle oslobođenja streljao Srbe po Valjevu: Kurve su ćutale o tome i bacili ništariji lažljivoj i bezdetnoj u kandže srpsku omladinu. Ko je Tadić? Pojma nemamo, a svašta se priča. Ko je Vučić? Ne znamo, a svašta se priča. On o svemu laže, on bolje zna koliki je bio na rođenju nego majka koja ga je rodila, a mi ni o njegovima, ni o njemu ne znamo ništa osim laži koje nam servira sujetno, nadmeno, potcenjivački, idiotski.On najbolje zna šta je za Srbiju najbolje -Kinezima zlato, Švabama i kriminalcima kapital i roblje, Sotonama iz majčine subvencije, Šiptarima ulaz bez lične karte, Rio Tintu i zemlju i kintu. Važno da iz Europe stižu milioni evra za zbrinjavanje migranata, sirotih izbeglica između 20 i 30 godina i svih muških, vojno sposobnih, jer u tim državama su ratovi takvi da samo vojno sposobni muškići izbegavaju. Tako su se u Srbiji razlaprdali komunistički skojevci i tako im je porasla humanost jer je to neradnička komunjarska bagra i fukara koja parazitira na humanitarnim fondovima i šta ih boli dupe čija je ovo otadžbina, fukara nema nacionalni identitet i njima je otadžbina gde god mogu da žive na tuđ račun, ali mnogo dobro i luksuzno i da nikome ne polažu račune. Za kriminal i lopovluk – Srbija raj na zemlji. Dovodi nam radnu snagu iz Indije, Kine, Turske, pizde materine, a našoj deci maše za srećan put .Ovde je narod nesposoban, ne zna ništa, ništa ne ume, ni za šta ne valja, samo bagra svinjska lopovska i lažovska sve ume i sve zna – da raspe, satre, profućka na botoksulje i silikonuše, Žeksove socijalne inžinjeringe i Svinjformerovo svinjenje. Da političke profuknjače na guzicu navuku više nego što pet porodica pojede za deset godina, jer je u Srbiji kurvinska politikantska guzičina postala svetinja. Važno je da umeju da se šlihtaju i da aplaudiraju: Živeo preCednik Vučić! Živela Srbija! A Srbija na umoru i sve što nam se krilato rodilo ili je otišlo, ili se pakuje. Samo šljam i fukara korumpirana nam ostaje da nas sahrani i da nam otadžbinu uništi. Samo vaške da nas jedu i njihove gnjide proklete.
Mi ne znamo ni gde idu podaci o našoj deci iz školskih elektronskih dnevnika, jer čika Brnaba sa Korčule ima više prava od nas da to zna. Podatke o našoj deci koju smo rodili i odnegovali, dali smo čika Brnabi koja dete koje nije njeno ni na koji način naziva svojim. Zabole nju đoka kog će da joj prišiju za Ustav i zakone. Ko dođe iz ustašije u Srbiji ima specijalan status i tretman. Jes da za nju niko nikada nije glasao, ali tu je šef da sredi te sitnice. Tako su i naša deca postala njena svojina. Čika Brnaba našoj deci udara na čelo JOB etiketu, iako za to niti je pitala, niti je dobila dozvolu roditelja i maše svim našim i njihovim podacima investitorima iz sveta državnog kriminala ili iz pizde materine o kojima takođe ne znamo ni ko su, ni odakle su jer gazda Vučić, čika Brnaba i baba Zorana, svi iz ne znamo odakle, imaju pravo da ugovore premažu crnom bojom i da nam kažu: Ko ste bre vi? Ko vas šta pita? Srbija je naša prćija i mi ovde možemo da radimo šta god nam je dupetu volja! Koja vaša deca? To su naša državna deca i mi odlučujemo šta će sa njima biti. Vi niste ovlašćeni da odlučujete o sudbini dece koju ste državi rodili jer je narod nama dao glas, a ono što nam je nedostajalo smo pokrali i ko vas j… za šta. Imamo mi Palmu, a Palma će oko glave da veže čalmu i da pokloni Kočin hrast muslimanima iz Egipta. I katamaran će da im priveže da se vozaju niz plitku Moravu i gibanicu će da im ispeče i korke da razvuče, samo da se još malo bungara i da napljačka još jedno 190 hektara. Tako je u mogućnosti jer je koristan partijaškoj mafiji. A partijaška mafija nema naciju, ni domovinu, ti skotovi su internacionalna pojava i gde god im je uz dupe toplo, njima je domovina. Trenutno smo to mi jer jedino nas mogu da pljačkaju do kosti. A kad nas budu sahranili i našu decu iselili, ovo zemlje Srba pod nebom će da prodaju i da odu negde gde će da im bude još lepše.
I zato vas danas pitam, Srbi moji:
Jesu li, nama Srbima, naša deca višak? Da li je, nama Srbima, naša otadžbina višak?
Autor: Danica Petrović
