Има нас огромних 10% мање
Има нас, дакле, 670 000 мање него пре једне деценије. Рећи 670 000 хиљада не звучи толико тескобно, али ово можемо рећи на још један, тежи начин: Има нас огромних 10% мање.
10% изгубљеног живог ткива које чини један народни организам, велико је и за много веће од нас. По 10% на 10 година доводи нас до поражавајуће претње да ћемо за 100 година нестати. Нестати буквално. Нестати биолошки. Нестати неповратно.
Шта је то, сународници, 100 година? Па, није ништа. Један век је тек трептај ока. Један век су наша деца и деца наше деце. И ништа иза деце наше деце.
2023. године рођено је само 60813 беба, што је најмањи број икада! Умрло је 97098 људи! Сваког дана нас има за 100 људи мање!
Иза наших унука, иза последњих српских времена, неће више бити важно ни где су нам границе, ни где су нам административне линије. Диже ли се инфлација и пада ли БДП. Шире ли се озонске рупе и топе ли се глечери. Гробови ће само памтити да је постојао један јуначки народ, који је семе своје кукавички затро. Чија је посуда живота (материца) усахла.
Србијо, обнови живот, обнови себе! Њиши колевке а не телефоне, планирај породицу, а не летовање, рађај децу, а не депресију, броји крштења, а не опела. Не дозволимо да ми и наши потомци будемо генерације које су пркосно певале „У бој, крените јунаци сви“, а нестале без иједног испаљеног метка.
Србин мора да се врати Богу. Без Бога, Србину нема помоћи. А „Бог ће помоћи, ако има коме“, остави нам у аманет блаженопочивши Патријарх Павле.
Без послушања „рађајте се и множите се“, узалуд би нама били сви сармати, кинжали, герани, С 300, С 400, патриоти и остатак арсенала.
Без народа, нема државе. Нити икога да државу брани, нити икога да отето врати.
Аутор: Сашка Љубичић
