Зора цивилизације
Онај који се неким случајем заинтересује за “неолитску револуцију”, односно корене светске цивилизације може лако да из књига или медија, страних и домаћих, сазна и причу о Лепенском виру.
На овом месту на десној обали Дунава је негде око 6.500 година пре Христа, а у време када на пример на британским острвима није било људи, локално становништво је одлучило да сагради насобину, односно храм посвећен Сунцу, божанству у које су веровали. Тамошњи становници су први на кугли земаљској познавали календар, писали слова и одливали метал. Захваљујући свом познавању астрономије одлучили су да локација храма буде тачно на месту где се изнад њихове легендарне планине специфичног облика излази Сунце, њихов бог, како би то наука данас стручно рекла тачно на солсцитиј “астрономска појава када је сунце једном у години на небеској хемисвери на највишој тачки у односу на небески екватор”. Ова појава на латинском “солсцитиј” значи “стајење сунца”, јер гледано са земље се има утисак да је сунце у једном тренутку стало и променило кретање.
Нажалост, признајем јавно, да под утицајем бројних лажова и превараната најгоре врсте који гостују по српским телевизијама или чак пишу и књиге, а који “за све паре” лупетају о српској историји сам у поменуту причу по мало и сумњао, ипак то да је ту, на простору где ми сада живимо и где су нам преци рођени била колевка и европске и светске цивилизације звучи руку на срце научнофантастично.
Тачно да дан солсцитија, по садашњем календару 21. јуна устајем у два ујутру и по мрклој ноћи крећем ка Лепенском Виру. Тамо стижем нешто раније, око сат времена пре него што би требало да сунце изађе у предвиђених 6:21 изнад заравњеног врха планине Трескавице. Нас педесетак залуђеника (или лудака како хоћеш) смо се испод археолошког налазишта скупили као нека секта и са обале Дунава забуљили у планину у рано предскозорје чекајући чудо. Постаје све светлије, узбуђење међу “лудацима” расте и тачно у 6:21 се сунце у свом предивном сјају појављује баш тамо где смо га очекивали. Мобилни телефони бележе овај тренутак. Да тако је! Нема лажи, нема преваре, Бог сунце у највишој тачки на свом путовању око планете Земље обасјава свој Храм.
Разилазимо се полако, обилазимо и музеј у коме је приказан костур највероватније старешине храма, а који је био висок 207 см, значи за данашње прилике јако висок човек, а за ондашње џин.
У исто време пар хиљада километара на запад на британском острву долазе људи да присуствују истом догађају као и код нас педесетак у Лепенском Виру. Тамо је неолитска цивилизација 4.000 година (словима: четири хиљаде) после Лепенског вира, а са знањем које је са Дунава дошло сазидала свој лепи камени храм, сада назван Стоунхенџ. И тамо су древни астрономи осмислили да на исти дан 21. јуна сунце изађе између два стуба у храму. Е за разлику од земље Србије тамо се скупило као и увек стотинак хиљада људи да овај феномен сведочи, о свему су наравно известили сви медији, а државни ББЦ је догађају дао подужи текст и ТВ извештај.
А код нас о “сестринском” догађају нису обавестили ни локални доњомилановчански медији. Срамота! Туга! Брука!
Кажу да је покојни Дража погођен издајством Черчила изјавио да су Енглези најгори народ на свету. О томе пишу и говоре многи српски историчари наводећи многобројне доказе колико је зла и нама, али и целом свету донела енглеска империја. Врло је занимљиво да може слободно да се закључи да је негде у време Немањића Србија била јача и развијенија од Енглеске. Захваљујући рудницима тада скупог сребра и плодној земљи били смо озбиљна краљевина, српски језик се причао од Јадрана до Беча, од Украјине до Цариграда. Енглези су се трудили да у суровијим условима на свом изолованом острву некако преживе и спасу се сталних најезда са континента, а њихов језик се причао само у јужном делу британског острва. Неколико векова после Србија је земља која се очајнички бори да преживи на просторимана на којима јесте, а Енглеска постаје највећа империја у историји света над којом сунце не залази, освојила је и Северну Америку, Аустралију, Индију, Кину, Африку …, а језик којим су говорила енглеска племана постаје евидентно још увек главни језик разумевања светског становништва. Како то? Зашто? На то би требало да одговоре паметнији и образованији од мене, али од ових злих, али успешних (бар до сада) Енглеза треба нешто и научити, а то је дубоко поштовање своје историје.
И док они своју историју и цене и поштују, а успут је ако треба и улепшавају и то преносе своме народу ми радимо супротно! Своју историју и не ценимо, а што је још и најгоре академици српски нам ту историју не улепшавају него руже, па онда имамо феномен ваљда незабележен код било код светског народа да страни историчари тврде да је Винчанско писмо најстарије на свету, од кога су сва писма настала, а домаћи “академици” тврде да то није истина.
И могу сви наши непријатељи и што рече Његош “зло домаће” да пишу шта год хоће, да нам не признају било шта из наше прошлости, али за вјек и вјекова ће 21. јуна у 6:21 сунце за заравни на планини Трескавици да сведочи да је Србија колевка светске цивилизације колико год ко веровао у то или не.
Аутор: Предраг Вучинић
