Zora civilizacije
Onaj koji se nekim slučajem zainteresuje za “neolitsku revoluciju”, odnosno korene svetske civilizacije može lako da iz knjiga ili medija, stranih i domaćih, sazna i priču o Lepenskom viru.
Na ovom mestu na desnoj obali Dunava je negde oko 6.500 godina pre Hrista, a u vreme kada na primer na britanskim ostrvima nije bilo ljudi, lokalno stanovništvo je odlučilo da sagradi nasobinu, odnosno hram posvećen Suncu, božanstvu u koje su verovali. Tamošnji stanovnici su prvi na kugli zemaljskoj poznavali kalendar, pisali slova i odlivali metal. Zahvaljujući svom poznavanju astronomije odlučili su da lokacija hrama bude tačno na mestu gde se iznad njihove legendarne planine specifičnog oblika izlazi Sunce, njihov bog, kako bi to nauka danas stručno rekla tačno na solscitij “astronomska pojava kada je sunce jednom u godini na nebeskoj hemisveri na najvišoj tački u odnosu na nebeski ekvator”. Ova pojava na latinskom “solscitij” znači “stajenje sunca”, jer gledano sa zemlje se ima utisak da je sunce u jednom trenutku stalo i promenilo kretanje.
Nažalost, priznajem javno, da pod uticajem brojnih lažova i prevaranata najgore vrste koji gostuju po srpskim televizijama ili čak pišu i knjige, a koji “za sve pare” lupetaju o srpskoj istoriji sam u pomenutu priču po malo i sumnjao, ipak to da je tu, na prostoru gde mi sada živimo i gde su nam preci rođeni bila kolevka i evropske i svetske civilizacije zvuči ruku na srce naučnofantastično.
Tačno da dan solscitija, po sadašnjem kalendaru 21. juna ustajem u dva ujutru i po mrkloj noći krećem ka Lepenskom Viru. Tamo stižem nešto ranije, oko sat vremena pre nego što bi trebalo da sunce izađe u predviđenih 6:21 iznad zaravnjenog vrha planine Treskavice. Nas pedesetak zaluđenika (ili ludaka kako hoćeš) smo se ispod arheološkog nalazišta skupili kao neka sekta i sa obale Dunava zabuljili u planinu u rano predskozorje čekajući čudo. Postaje sve svetlije, uzbuđenje među “ludacima” raste i tačno u 6:21 se sunce u svom predivnom sjaju pojavljuje baš tamo gde smo ga očekivali. Mobilni telefoni beleže ovaj trenutak. Da tako je! Nema laži, nema prevare, Bog sunce u najvišoj tački na svom putovanju oko planete Zemlje obasjava svoj Hram.
Razilazimo se polako, obilazimo i muzej u kome je prikazan kostur najverovatnije starešine hrama, a koji je bio visok 207 sm, znači za današnje prilike jako visok čovek, a za ondašnje džin.
U isto vreme par hiljada kilometara na zapad na britanskom ostrvu dolaze ljudi da prisustvuju istom događaju kao i kod nas pedesetak u Lepenskom Viru. Tamo je neolitska civilizacija 4.000 godina (slovima: četiri hiljade) posle Lepenskog vira, a sa znanjem koje je sa Dunava došlo sazidala svoj lepi kameni hram, sada nazvan Stounhendž. I tamo su drevni astronomi osmislili da na isti dan 21. juna sunce izađe između dva stuba u hramu. E za razliku od zemlje Srbije tamo se skupilo kao i uvek stotinak hiljada ljudi da ovaj fenomen svedoči, o svemu su naravno izvestili svi mediji, a državni BBC je događaju dao poduži tekst i TV izveštaj.
A kod nas o “sestrinskom” događaju nisu obavestili ni lokalni donjomilanovčanski mediji. Sramota! Tuga! Bruka!
Kažu da je pokojni Draža pogođen izdajstvom Čerčila izjavio da su Englezi najgori narod na svetu. O tome pišu i govore mnogi srpski istoričari navodeći mnogobrojne dokaze koliko je zla i nama, ali i celom svetu donela engleska imperija. Vrlo je zanimljivo da može slobodno da se zaključi da je negde u vreme Nemanjića Srbija bila jača i razvijenija od Engleske. Zahvaljujući rudnicima tada skupog srebra i plodnoj zemlji bili smo ozbiljna kraljevina, srpski jezik se pričao od Jadrana do Beča, od Ukrajine do Carigrada. Englezi su se trudili da u surovijim uslovima na svom izolovanom ostrvu nekako prežive i spasu se stalnih najezda sa kontinenta, a njihov jezik se pričao samo u južnom delu britanskog ostrva. Nekoliko vekova posle Srbija je zemlja koja se očajnički bori da preživi na prostorimana na kojima jeste, a Engleska postaje najveća imperija u istoriji sveta nad kojom sunce ne zalazi, osvojila je i Severnu Ameriku, Australiju, Indiju, Kinu, Afriku …, a jezik kojim su govorila engleska plemana postaje evidentno još uvek glavni jezik razumevanja svetskog stanovništva. Kako to? Zašto? Na to bi trebalo da odgovore pametniji i obrazovaniji od mene, ali od ovih zlih, ali uspešnih (bar do sada) Engleza treba nešto i naučiti, a to je duboko poštovanje svoje istorije.
I dok oni svoju istoriju i cene i poštuju, a usput je ako treba i ulepšavaju i to prenose svome narodu mi radimo suprotno! Svoju istoriju i ne cenimo, a što je još i najgore akademici srpski nam tu istoriju ne ulepšavaju nego ruže, pa onda imamo fenomen valjda nezabeležen kod bilo kod svetskog naroda da strani istoričari tvrde da je Vinčansko pismo najstarije na svetu, od koga su sva pisma nastala, a domaći “akademici” tvrde da to nije istina.
I mogu svi naši neprijatelji i što reče Njegoš “zlo domaće” da pišu šta god hoće, da nam ne priznaju bilo šta iz naše prošlosti, ali za vjek i vjekova će 21. juna u 6:21 sunce za zaravni na planini Treskavici da svedoči da je Srbija kolevka svetske civilizacije koliko god ko verovao u to ili ne.
Autor: Predrag Vučinić
