Mišljenja

Dugin: Bude se bića kojih se i u paklu plaše

Hauard F. Lavkraft predstavnik crne fantastike, za života nije bio priznat. Ekstravagantnost ideja i slika u njegovim knjigama proizvodi jak utisak: to je drugorazredna ultra-marginalna literatura koja je, zbog stilske nemoći, istovremeno puna snažnih elemenata. Loša literatura je katkad bolja od dobre – jer dobra „pakuje“ ideje u estetsku oblandu, loša ostavlja misli u sirovom obliku – u tome ima nečeg zabranjenog i u isto vreme privlačnog. To je kao kada bi gledali kako se kuva meso iznutra.

Lavkraft opisuje svetove koji su niži od materije, niži od najnižih. Pada mi na pamet geografija Hada drevnih Grka – na primer, Hesiod opisuje dvostepenu strukturu pakla. U predstavi starih Grka ova dva „sprata“ su raspoređena daleko jedan od drugog. Postoji pakao u kojem žive duše pokojnika, Had, pri čemu ovaj svet podseća na život na zemlji, u njemu postoje carevi, u njega se mogu spustiti i ljudi. Ali postoji još jedan nivo – Tartar, koji se nalazi tako daleko od Hada, kao Had – od sveta živih. To je neka subinfernalna pojava. Titani nisu bili bačeni u Had, već ispod njega. Titanima je bilo zabranjeno da se podignu čak i do Hada, koji se može naći u opasnosti kao i svet živih.

Lavkraft opisuje ne toliko infernalne, koliko subinfernalne svetove. On ih zove „starim bogovima“ koji pokušavaju da izađu – Ktulu, hibrid čoveka i hobotnice, sa likom Dagona, boga riba iz feničanske mitologije i sl. Ova božanstva iz morskih dubina predstavljaju glavne heroje njegovih dela koja nametljivo ponavljaju jednu istu temu: postojao je ljudski svet, zatim je otkriven pristup infernalnim svetovima i ljudi ili umiru od užasa (taj užas je strašniji od smrti), ili, paradoksalno, heroji, kao u „Senkama nad Ismutom“otkrivaju da su potomci Ktulu-a i drugih bogova-idiota, bacaju se u more, otvaraju škrge radosno se predstavljajući kao infernalni bogovi.

Izgleda kao drugorazredna, marginalna fantastika – zašto bi ona bila važna? Sama Lavkraftova ideologija odiše marginalnošću. Tokom 1990-ih godina, uopšteno, čudna fascinacija Lavkraftom na ruskom internetu dovela je do toga da su mnogi otkrili kako je Ktulu veseo, radostan lik pridajući mu mimetički kvalitet.

A danas je došlo do preokreta u poimanju Lavkraftovih dela – postao je filosofski fenomen. Otkrile su ga feministkinje i objektivno orijentisani ontolozi (OOO). Za objektivno orijentisane ontologe topologija Lafkraftovog sveta postala je najblistavija ilustracija njihove ideje – da je neophodno osloboditi svet od ljudi i otkriti svet objekata kao takvih. Ideja da čovek svojom subjektivnošću narušava tok života minerala ili predmeta kao takvih – osnovna je ideja OOO, koja predstavlja dominantan pravac u savremenoj zapadnoj filozofiji. Zapadni mejnstrim se odjednom okrenuo Lavkraftu kao jednoj od dominantnih filosofskih metafora. Zapravo, Ktulu je slika ultra-demona, ne samo prikaze ili zloduha, već toliko teškog i strašnog demona da ga čak ni u pakao ne puštaju.

U tome su OOO videli suštinu svoje filosofije. Kada u potpunosti ugasimo ljudski subjekt, susrećemo se sa realnošću gravitacionog užasa Lavkrafta (koji je bio materijalista, nikako mitolog). Jedna od ideja OOO je da nas razvoj tehnologije dovodi u kontakt sa svetovima Ktulua – kada ljudi buše zemlju u potrazi za naftom, ostaje samo najdublje jezgro – kod Nika Lenda se to zove Cthell. Ispostavilo se da je Lafkraftova intuicija avangardni smer akademske zapadne filosofije. I nije reč samo o Niku Lendu ili Rezi Negarestani, već i o akademskom anti-hajdegerovcu Grejam Harmanu (koji je posvetio Lavkraftu jedan od svojih radova). Prema tome, Lavkraft danas ulazi u akademske krugove.

Zanimljivo je kako temu razvija Dona Heravej, koja je napisala Manifest kiborga. Ona tvrdi da potpuna ravnopravnosti između muškarca i žene nije moguća dok postoji čovek – već je moguća samo ukidanjem polova, pretvaranjem čoveka u kiborga. Ona je, takođe, potpuno priznat akademski autoritet. Dona Heravej uvodi termin „ktulucen“ koji će se postepeno izgrađivati u meri razvoja tehnologije i ekoloških katastrofa.

Kretanje čovečanstva danas sa tzv. OOO svakako će dovesti do toga da Lafkraft postane stvarnost. To nije zadatak, to je neizbežnost. OOO poziva da se ne čeka ostvarenje svega ovoga već da odmah počne da se predaje „ktulucen“ kao predmet.

Sa jedne strane to već nije ad, već se sam Tartar podiže – a sa druge strane možemo reći i da se mi u njega spuštamo.

Autor: Aleksandar Dugin

Preveo: Aleksandar Mirković

Izvor: Srodstvo po izboru

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!