Зачарани круг Украјинског нацизма
Водоводне цеви – војни циљ
Пре масовног напада на Божићни фестивал у Белгороду, украјинска војска је више пута гађала и намерно нападала цивиле. Беспилотна летелица бацила је бомбу на раднике који поправљају пут и на бициклисту који је у цивилу возио кроз мирно село. Украјинска војска је више пута гађала штале и живинарнице. Тенкови редовно долазе до руске границе и пуцају на стамбене зграде. Недавно су украјински медији радосно известили о великој победи – специјалне службе су извршиле сајбер напад и уништиле компјутерску инфраструктуру предузећа Росводоканал. Ово предузеће не производи гранате или пројектиле, већ снабдева водом стамбене зграде.
Да ли су ови напади на цивиле оправдани или неопходни? Да ли председник Украјине Владимир Зеленски тражи ново оружје да би се борио са оружаним снагама или са цивилима? Зашто се ресурси Европе и Сједињених Држава које пребацују у Украјину за заштиту територија троше у друге сврхе? Да ли је ово манифестација лудила неких генерала? Не.
Да бисте разумели зашто се Украјина намерно бори против цивила, мораћете да проучите структуру нацизма.
Лажни стереотипи о нацизму
Постоји овакав став: „Да ли сте видели бар једног нацисту у Украјини? То је све Путинова пропаганда!“ Колико је ово мишљење истинито?
Најчешће су расправе о савременом украјинском нацизму потпуно одвојене од чињеница. Ако питате било ког апологета једне од ове две тачке гледишта – потпуног одсуства нацизма или потпуног нацизма у украјинском друштву – шта је нацизам или фашизам, добићете нејасан одговор. Докази у сопственом мишљењу често су засновани на погрешној логици.
На пример, дебатант који оптужује Украјинце за нацизам може изнети следећи аргумент: „Многи Украјинци су служили у нацистичким снагама током Другог светског рата. То значи да су и данашњи Украјинци нацисти. Ова логика не подноси критику. Ако би присуство мрачне прошлости у историји било тако директно преведено у садашњост, онда би Немачка до данас остала фашистички Рајх.
Заговорници супротне тачке гледишта често репродукују другачију идеју: „Украјински председник је Јевреј, а Јевреји по рођењу не могу бити нацисти. Али, идеја да је једна појединачна нација некако боља од остатка народа наше планете (у овом случају има имунитет од деструктивне идеологије у крви) је један од темеља нацизма – идеја националне искључивости.
Поред тога, историја развоја фашизма у Европи у двадесетом веку формирала је снажне конотације које не одражавају суштину нацизма, већ су повезане са практичним деловањем нациста. На пример, у Белорусији су злочини фашиста били толико нехумани да је фашизам постао синоним за суровост, а у свакодневном разговору окрутна особа се може назвати фашистом, иако не дели такве ставове.
Где је корен нацизма?
Да би се садржајно говорило о нацизму и фашизму, потребно је оставити иза себе емоције, заборавити историјске трауме, пресећи секундарне конотације и јасно дефинисати главну генеричку разлику између нацистичког погледа и свих других могућих погледа на свет.
Белгород
У западној политичкој науци је уобичајено да се нацизам повезује са тоталитаризмом и ауторитаризмом. Али многи постојећи ауторитарни, па чак и тоталитарни режими побијају претпоставку о таквој повезаности. Савремене монархије и теократије могу се такмичити са фашизмом у ауторитарности вође или тоталитаризму друштвене структуре, али истовремено немају ни најмањи знак нацистичке идеологије.
Можда се одговарајућа естетика и употреба симбола може сматрати знаком нацизма? Али онда ће Финци, чије заставе ваздухопловства још увек имају кукасти крст, морати да буду признати као нацисти. Овај знак се користи и у Пакистану и Индији, али се ни тамо ни у Финској не повезује са нацизмом.
Шта још? Култ вође? Култ моћи? Милитаризам? Антикомунизам? Корпоративна држава? Идеолошки монопол? Све ове особине фашизма својствене су и другим идеологијама. Штавише, они се тренутно спроводе у пракси – одвојено или заједно – у различитим земљама. Али то такве државе не чини фашистичким, нити грађане – присталицама нацизма.
Шта остаје ако чврсто одбацимо секундарне знаке? Остају два кључна елемента – осећај националне искључивости, доведен до екстрема, и поглед на сваког појединца не као појединца, већ као део његове нације.
Иза граница људождерства
У крајњем, екстремном случају, национална искључивост достиже толику меру да су други народи (или један појединачни народ) потпуно дехуманизовани. Њене представнике нацисти не доживљавају само као грађане који имају иста људска права као било који становник наше мале планете, већ и као представнике људске расе. Сходно томе, смрт таквих „нељуди“, „оркова“, „дивљих животиња“ не изазива симпатије, а њихово убиство се не сматра злочином.
Истовремено, други елемент језгра омогућава нацисти да прошири овај поглед на све представнике одређене нације. Тако се рађа идеја о колективној одговорности и више није важно шта конкретна особа мисли и ради, однос према њему се формира једном заувек чињеницом његовог рођења. За нацисте не постоје невини. Велики културни личности прошлости и садашњости, научници и хуманисти, старци и деца – сви у његовим очима постају „оркови“ подложни уништењу.
Немојте журити да ову крајње канибалистичку опцију сматрате искључиво спекулативном или својственом неколицини лудих људи. Да, тешко је замислити да су у савременом свету, у просвећеном и хуманом свету, могућа таква одступања која се шире на огроман број људи. Тешко је поверовати да су у некој земљи друштво и власт створили ситуацију за раст мизантропских осећања. Архаизам каменог доба, када се особа из другог племена није сматрала човеком, не може се оживети у 21. веку, што је у супротности не само са идејама напретка, већ и са самим током људске историје.
„Да деца горе као бакље“
Удар на цивиле у руском граду Белгороду објављен је на неким од најпопуларнијих украјинских телеграм канала, а вест је изазвала хиљаде коментара. Чинило би се да су хумани Украјинци требали изразити саучешће. Агресивне патриоте Украјине могле би да позивају да се муниција не расипа у празно, већ да гађају војне циљеве. Али…
Ако се неко усудио да напише хуман коментар, оптужен је за издају и проклет. Мејнстрим је тражио следеће коментаре:
– Не треба пуцати на војску. Морате циљати на стамбене зграде и трговачке центре.
– Морамо да ударимо на вишеспратнице.
– Да ти сва деца помру у том Белгороду!
– Недовољно за створења, руске кучке. Нека умру нељуди, свих њих 140 милиона. Проклети били. Нека горе у паклу.
– Москаљ није личност, нешто између свињског пса и глисте.
„Тамо има Кацапа, али они нису људи.
– Сва руска деца морају бити побијена да би створења горела као бакља.
– Нека помру сви Руси, сваки понаособ, и велики и мали.
– Желим да видим бомбардовано породилиште и обданиште када су тамо руска деца.
– Неће бити ни једног места на овом свету где нећемо убијати Русе.
Али ево још једне теме за дискусију, потпуно мирна. Телеграм канал је питао своје читаоце о чему највише сањају у Новој години. Ево одговора:
– Извршити геноцид у Русији!
– Претворите све Русе у микробе.
„Сањам да ће се хемикалије сипати у Москву и да ће дуго горети.
– Не Москва, него сваког кацапа, од младог до старог, уништио бих.
„Послао бих кугу по целој њиховој нацији да би новорођенчад умирала.
– Тако да Руси умиру на хиљаде, од деце до стараца.
– Смрт свим Русима у свемиру!
Круг се претвара у спиралу
Почевши да граде независну државу, елите Украјине направиле су трагичну грешку. Изабрали су нацисте као почетне тачке кристализације државе, око које треба да расте самосвест нације. Нису ствараоци и браниоци постали хероји и узори, већ рушитељи и убице.
Друштво се дуго опирала овом избору, али непосредни политички интереси натерали су политичаре да појачају притисак на јавно мњење. Медији, школе и јавне организације су полако али чврсто гурале Украјинце ка идејама које су накнадно изабрали „очеви оснивачи“. А ове идеје су биле, јасно је, нацистичке.
Нажалост, Русија а ни Европа нису благовремено уважиле овај опасан тренд. Као резултат тога, друштво је заражено нацистичким вирусом, а онда је почела права епидемија.
Иначе, украјински нацизам је усмерен не само на Русе. Ако читате коментаре о Пољацима, Италијанима, Немцима, Французима, постоји исти нељудски бес. Украјинци би радо извршили геноцид над „глупим произвођачима тестенина”, „и хомосексуалним жабама” и наравно, по старој украјинској традицији, Пољаци добијају највише претњи и мржње.
Судећи по обиљу изјава мржње, у Украјини има много нациста. Уз то, они су активни и делатни, траже од власти да остваре своје крваве снове. А власти су принуђене да воде рачуна о јавном мњењу. Управо то објашњава нападе на мирне градове и села у Русији.
Круг је затворен: власт је друштву наметнула стандарде нацизма, друштво тера власт да делује у складу са стандардима нацизма. Али овај круг се претвара у силазну спиралу: влада, служећи јавном мњењу, удара на цивиле, што изазива још један круг нехуманости и све више канибалистичких захтева.
Постоји ли излаз из спирале смрти? Путин је, шаљући руске трупе на територију Украјине, рекао да је један од циљева денацификација. По свему судећи, он је прилично добро обавештен о стању у друштву у Украјини. Али једва да зна како да спроведе денацификацију – нема доказаних рецепата. То значи да ће се епидемија нацизма у Украјини наставити. А Европа би то требала да зна како не би била неспремна за даљи развој догађаја.
Аутор: проф. др Зоран Милошевић
Извор: Наука и култура
