Začarani krug Ukrajinskog nacizma
Vodovodne cevi – vojni cilj
Pre masovnog napada na Božićni festival u Belgorodu, ukrajinska vojska je više puta gađala i namerno napadala civile. Bespilotna letelica bacila je bombu na radnike koji popravljaju put i na biciklistu koji je u civilu vozio kroz mirno selo. Ukrajinska vojska je više puta gađala štale i živinarnice. Tenkovi redovno dolaze do ruske granice i pucaju na stambene zgrade. Nedavno su ukrajinski mediji radosno izvestili o velikoj pobedi – specijalne službe su izvršile sajber napad i uništile kompjutersku infrastrukturu preduzeća Rosvodokanal. Ovo preduzeće ne proizvodi granate ili projektile, već snabdeva vodom stambene zgrade.
Da li su ovi napadi na civile opravdani ili neophodni? Da li predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski traži novo oružje da bi se borio sa oružanim snagama ili sa civilima? Zašto se resursi Evrope i Sjedinjenih Država koje prebacuju u Ukrajinu za zaštitu teritorija troše u druge svrhe? Da li je ovo manifestacija ludila nekih generala? Ne.
Da biste razumeli zašto se Ukrajina namerno bori protiv civila, moraćete da proučite strukturu nacizma.
Lažni stereotipi o nacizmu
Postoji ovakav stav: „Da li ste videli bar jednog nacistu u Ukrajini? To je sve Putinova propaganda!“ Koliko je ovo mišljenje istinito?
Najčešće su rasprave o savremenom ukrajinskom nacizmu potpuno odvojene od činjenica. Ako pitate bilo kog apologeta jedne od ove dve tačke gledišta – potpunog odsustva nacizma ili potpunog nacizma u ukrajinskom društvu – šta je nacizam ili fašizam, dobićete nejasan odgovor. Dokazi u sopstvenom mišljenju često su zasnovani na pogrešnoj logici.
Na primer, debatant koji optužuje Ukrajince za nacizam može izneti sledeći argument: „Mnogi Ukrajinci su služili u nacističkim snagama tokom Drugog svetskog rata. To znači da su i današnji Ukrajinci nacisti. Ova logika ne podnosi kritiku. Ako bi prisustvo mračne prošlosti u istoriji bilo tako direktno prevedeno u sadašnjost, onda bi Nemačka do danas ostala fašistički Rajh.
Zagovornici suprotne tačke gledišta često reprodukuju drugačiju ideju: „Ukrajinski predsednik je Jevrej, a Jevreji po rođenju ne mogu biti nacisti. Ali, ideja da je jedna pojedinačna nacija nekako bolja od ostatka naroda naše planete (u ovom slučaju ima imunitet od destruktivne ideologije u krvi) je jedan od temelja nacizma – ideja nacionalne isključivosti.
Pored toga, istorija razvoja fašizma u Evropi u dvadesetom veku formirala je snažne konotacije koje ne odražavaju suštinu nacizma, već su povezane sa praktičnim delovanjem nacista. Na primer, u Belorusiji su zločini fašista bili toliko nehumani da je fašizam postao sinonim za surovost, a u svakodnevnom razgovoru okrutna osoba se može nazvati fašistom, iako ne deli takve stavove.
Gde je koren nacizma?
Da bi se sadržajno govorilo o nacizmu i fašizmu, potrebno je ostaviti iza sebe emocije, zaboraviti istorijske traume, preseći sekundarne konotacije i jasno definisati glavnu generičku razliku između nacističkog pogleda i svih drugih mogućih pogleda na svet.
Belgorod
U zapadnoj političkoj nauci je uobičajeno da se nacizam povezuje sa totalitarizmom i autoritarizmom. Ali mnogi postojeći autoritarni, pa čak i totalitarni režimi pobijaju pretpostavku o takvoj povezanosti. Savremene monarhije i teokratije mogu se takmičiti sa fašizmom u autoritarnosti vođe ili totalitarizmu društvene strukture, ali istovremeno nemaju ni najmanji znak nacističke ideologije.
Možda se odgovarajuća estetika i upotreba simbola može smatrati znakom nacizma? Ali onda će Finci, čije zastave vazduhoplovstva još uvek imaju kukasti krst, morati da budu priznati kao nacisti. Ovaj znak se koristi i u Pakistanu i Indiji, ali se ni tamo ni u Finskoj ne povezuje sa nacizmom.
Šta još? Kult vođe? Kult moći? Militarizam? Antikomunizam? Korporativna država? Ideološki monopol? Sve ove osobine fašizma svojstvene su i drugim ideologijama. Štaviše, oni se trenutno sprovode u praksi – odvojeno ili zajedno – u različitim zemljama. Ali to takve države ne čini fašističkim, niti građane – pristalicama nacizma.
Šta ostaje ako čvrsto odbacimo sekundarne znake? Ostaju dva ključna elementa – osećaj nacionalne isključivosti, doveden do ekstrema, i pogled na svakog pojedinca ne kao pojedinca, već kao deo njegove nacije.
Iza granica ljudožderstva
U krajnjem, ekstremnom slučaju, nacionalna isključivost dostiže toliku meru da su drugi narodi (ili jedan pojedinačni narod) potpuno dehumanizovani. Njene predstavnike nacisti ne doživljavaju samo kao građane koji imaju ista ljudska prava kao bilo koji stanovnik naše male planete, već i kao predstavnike ljudske rase. Shodno tome, smrt takvih „neljudi“, „orkova“, „divljih životinja“ ne izaziva simpatije, a njihovo ubistvo se ne smatra zločinom.
Istovremeno, drugi element jezgra omogućava nacisti da proširi ovaj pogled na sve predstavnike određene nacije. Tako se rađa ideja o kolektivnoj odgovornosti i više nije važno šta konkretna osoba misli i radi, odnos prema njemu se formira jednom zauvek činjenicom njegovog rođenja. Za naciste ne postoje nevini. Veliki kulturni ličnosti prošlosti i sadašnjosti, naučnici i humanisti, starci i deca – svi u njegovim očima postaju „orkovi“ podložni uništenju.
Nemojte žuriti da ovu krajnje kanibalističku opciju smatrate isključivo spekulativnom ili svojstvenom nekolicini ludih ljudi. Da, teško je zamisliti da su u savremenom svetu, u prosvećenom i humanom svetu, moguća takva odstupanja koja se šire na ogroman broj ljudi. Teško je poverovati da su u nekoj zemlji društvo i vlast stvorili situaciju za rast mizantropskih osećanja. Arhaizam kamenog doba, kada se osoba iz drugog plemena nije smatrala čovekom, ne može se oživeti u 21. veku, što je u suprotnosti ne samo sa idejama napretka, već i sa samim tokom ljudske istorije.
„Da deca gore kao baklje“
Udar na civile u ruskom gradu Belgorodu objavljen je na nekim od najpopularnijih ukrajinskih telegram kanala, a vest je izazvala hiljade komentara. Činilo bi se da su humani Ukrajinci trebali izraziti saučešće. Agresivne patriote Ukrajine mogle bi da pozivaju da se municija ne rasipa u prazno, već da gađaju vojne ciljeve. Ali…
Ako se neko usudio da napiše human komentar, optužen je za izdaju i proklet. Mejnstrim je tražio sledeće komentare:
– Ne treba pucati na vojsku. Morate ciljati na stambene zgrade i trgovačke centre.
– Moramo da udarimo na višespratnice.
– Da ti sva deca pomru u tom Belgorodu!
– Nedovoljno za stvorenja, ruske kučke. Neka umru neljudi, svih njih 140 miliona. Prokleti bili. Neka gore u paklu.
– Moskalj nije ličnost, nešto između svinjskog psa i gliste.
„Tamo ima Kacapa, ali oni nisu ljudi.
– Sva ruska deca moraju biti pobijena da bi stvorenja gorela kao baklja.
– Neka pomru svi Rusi, svaki ponaosob, i veliki i mali.
– Želim da vidim bombardovano porodilište i obdanište kada su tamo ruska deca.
– Neće biti ni jednog mesta na ovom svetu gde nećemo ubijati Ruse.
Ali evo još jedne teme za diskusiju, potpuno mirna. Telegram kanal je pitao svoje čitaoce o čemu najviše sanjaju u Novoj godini. Evo odgovora:
– Izvršiti genocid u Rusiji!
– Pretvorite sve Ruse u mikrobe.
„Sanjam da će se hemikalije sipati u Moskvu i da će dugo goreti.
– Ne Moskva, nego svakog kacapa, od mladog do starog, uništio bih.
„Poslao bih kugu po celoj njihovoj naciji da bi novorođenčad umirala.
– Tako da Rusi umiru na hiljade, od dece do staraca.
– Smrt svim Rusima u svemiru!
Krug se pretvara u spiralu
Počevši da grade nezavisnu državu, elite Ukrajine napravile su tragičnu grešku. Izabrali su naciste kao početne tačke kristalizacije države, oko koje treba da raste samosvest nacije. Nisu stvaraoci i branioci postali heroji i uzori, već rušitelji i ubice.
Društvo se dugo opirala ovom izboru, ali neposredni politički interesi naterali su političare da pojačaju pritisak na javno mnjenje. Mediji, škole i javne organizacije su polako ali čvrsto gurale Ukrajince ka idejama koje su naknadno izabrali „očevi osnivači“. A ove ideje su bile, jasno je, nacističke.
Nažalost, Rusija a ni Evropa nisu blagovremeno uvažile ovaj opasan trend. Kao rezultat toga, društvo je zaraženo nacističkim virusom, a onda je počela prava epidemija.
Inače, ukrajinski nacizam je usmeren ne samo na Ruse. Ako čitate komentare o Poljacima, Italijanima, Nemcima, Francuzima, postoji isti neljudski bes. Ukrajinci bi rado izvršili genocid nad „glupim proizvođačima testenina”, „i homoseksualnim žabama” i naravno, po staroj ukrajinskoj tradiciji, Poljaci dobijaju najviše pretnji i mržnje.
Sudeći po obilju izjava mržnje, u Ukrajini ima mnogo nacista. Uz to, oni su aktivni i delatni, traže od vlasti da ostvare svoje krvave snove. A vlasti su prinuđene da vode računa o javnom mnjenju. Upravo to objašnjava napade na mirne gradove i sela u Rusiji.
Krug je zatvoren: vlast je društvu nametnula standarde nacizma, društvo tera vlast da deluje u skladu sa standardima nacizma. Ali ovaj krug se pretvara u silaznu spiralu: vlada, služeći javnom mnjenju, udara na civile, što izaziva još jedan krug nehumanosti i sve više kanibalističkih zahteva.
Postoji li izlaz iz spirale smrti? Putin je, šaljući ruske trupe na teritoriju Ukrajine, rekao da je jedan od ciljeva denacifikacija. Po svemu sudeći, on je prilično dobro obavešten o stanju u društvu u Ukrajini. Ali jedva da zna kako da sprovede denacifikaciju – nema dokazanih recepata. To znači da će se epidemija nacizma u Ukrajini nastaviti. A Evropa bi to trebala da zna kako ne bi bila nespremna za dalji razvoj događaja.
Autor: prof. dr Zoran Milošević
Izvor: Nauka i kultura
