“Тајна историја“ неетичког ратовања САД: Од истребљења Индијанаца до биолошких лабораторија
На саслушању пред америчким Сенатом, на директно питање сенатора Марка Рубија, заменица државног секретара Викторија Нуланд сведочила је да САД располажу са биолошким оружјем, укључујући и „биолошка постројења и материјале“ у Украјини.
Речи Нуландове треба схватити крајње озбиљно. Изговорила их је, под заклетвом, особа која заузима треће место у хијерархији Стејт департмента.
Осим тога, Нуландова је супруга утицајног неоконзервативца Роберта Кејгана, једног од аутора „Пројекта за ново америчко столеће“ (ПНАЦ). Овај „пројекат“, основан 1996, већ је деценијама окупиран само једном идејом: како по сваку цену одржати америчку хегемонију.
ПНАЦ је 2000. године објавио извештај под насловом „Обнова америчке одбране – стратегија, снаге и ресурси за нови век“. У овом документу, као један од начина да Америка очува и прошири своју позицију „глобалног лидера“, предлажу се и неки „напредни облици биолошког ратовања, који могу да циљају специфичне генотипове“.
Експерименти над децом, хендикепиранима, сиромашнима…
Истини за вољу, то и није велика новина у историји САД.
Америка има дугу историју коришћења средстава „неетичког ратовања“. Она укључује тестирање и коришћење биолошког оружја у иностранству, као и против сопственог становништва и на сопственој територији. Заправо, почетак ове „тајне историје“ датира још из претпрошлог века, када су Американци продавали Индијанцима ћебад заражену вирусом великих богиња, што је довело до помора међу староседеоцима Америке.
САД су и једина земља која је користила нуклеарно оружје, у Јапану 1945. Према меродавним војним мишљењима, бацање нуклеарних бомби на крају Другог светског рата није имало никаквог војног смисла, будући да је у то време империјални Јапан био спреман на капитулацију.
САД су, такође, поред нацистичке Немачке и Јапана, и једина земља у којој је доказано вршење експеримената на људима, у циљу развоја и усавршавања „неконвенционалних оружја“. Како тврде амерички истраживачи Ален Хорнблам, Џудит Њумен и Грегори Добер, у студији под насловом „Тајна историја медицинских експеримената у Америци током Хладног рата“, овакви експерименти су и данас у току.
Иначе, ови експерименти, како потврђују аутори студије, изводе се без знања и сагласности људи који су субјект експеримента у Америци, а укључују „излагање људи хемијском и биолошком оружју, укључујући инфекције од смртоносних болести, експерименте са зрачењем на људима, инјекције токсичних и радиоактивних хемикалија, хируршке експерименте, испитивање и експерименте мучења, тестове у којима се користе супстанце које мењају људски ум, као и широк спектар других.“
У ту сврху, они се претежно врше над децом, болесним, ментално хендикепираним, припадницима расних мањина, сиромашним, или затвореницима, „често под маском медицинског лечења“.
„Поморско запрашивање“ над Сан Франциском
Ми ћемо се ограничити само на неке примере. Сви ови примери (као и многи други) потврђени су званичним извештајима институција Сједињених Држава.
Године 1950, у циљу спровођења симулације биолошког напада, америчка морнарица је распршила велике количине бактерије сератије (Serratia marcescens) над Сан Франциском, током операције под називом „Си спреј“ (Поморско запрашивање). Као резултат овог „запрашивања“, бројни грађани су оболели од запаљења плућа, а забележен је и један смртни случај.
Породица преминуле особе касније је тужила владу због „грубог немара“, али је савезни суд 1981. пресудио у корист владе.
Ови експерименти су настављени барем до 1969. године.
Године 1952, доктор Честер Сутем, истраживач Института Слоун кетеринг, убризгао је ћелије рака затвореницима у државном затвору Охајо. Такође, на истом институту, ћелије рака убризгане су у 300 здравих затвореница. Лекари су касније признали да су у то време знали да то може изазвати рак.
Лист „Сан Франсиско кроникл“, од 17. децембра 1979, објавио је тврдњу Сајентолошке цркве да је ЦИА 1955. године спровела експеримент биолошког ратовања на отвореном у близини Тампе на Флориди, са узрочницима великог кашља.
Наводи се да је експеримент утростручио број случајева инфекција великог кашља на Флориди, на више од хиљаду случајева годишње.
Ова тврдња је често касније цитирана у многим изворима.
Технике контроле људског ума
Влада САД није се ограничила само на биолошке експерименте.
Влада Сједињених Држава је, такође, финансирала и изводила бројне психолошке експерименте, посебно током ере Хладног рата. Заправо, ови експерименти су извођени пре свега у циљу развоја ефикасних техника мучења и испитивања за потребе америчких војних и обавештајних агенција.
У истраживањима која су трајала од 1947. до 1953. године, позната као пројекат ЦХАТТЕР, америчка морнарица је идентификовала и тестирала такозване серуме истине, намењене испитивању совјетских шпијуна. Неке од хемикалија које су тестиране на људима укључивале су мескалин и скополамин.
Технике психолошке тортуре, мучења и „контроле људског ума“ представљају посебно поглавље историје неконвенционалних метода ратовања САД.
Од 1953. године, када се директор ЦИА Ален Далс пожалио да агенција „не располаже са довољно људских замораца“, они су обухваћени посебним програмом под кодним именом „Ем-Кеј ултра“.
Пројекат „Ем-Кеј ултра“ се налазио под директном командом др Сиднија Готлиба из Одсека за техничке услуге. Пројекат је финансиран са преко 25 милиона долара и укључивао је на стотине експеримената на Американцима у 80 различитих државних институција.
Сврха овог програма веома јасно је описана у меморандуму из 1952. године: „Морамо остварити контролу над појединцем до те мере да ће он против своје воље извршавати наша наређења, па чак и против својих основних нагона, као што је нагон за самоодржањем.“
Пројекат „Ем-Кеј ултра“ је проучавао употребу хипнозе, принудне зависности од морфијума, као и испитивање метода за изазивање амнезије код испитаника.
Године 1953. др Френк Олсон и неколико других лекара примали су ЛСД као део експеримента ЦИА без знања коју супстанцу примају. Олсон је умро девет дана касније, када је пао са прозора хотела под сумњивим околностима.
Слични експерименти су укључивали и преко 7.000 војних лица у Мериленду. Сви они су добијали ЛСД без њиховог знања и сагласности. Годинама након ових експеримената, више од 1.000 ових војника патило је од различитих обољења, укључујући депресију и епилепсију.
Многи од њих су покушали да изврше самоубиство.
Амерички нуклеарни заморци
Истраживачи су у САД извели су на хиљаде експеримената са радиоактивним зрачењем како би утврдили ефекте нуклеарног зрачења и радиоактивне контаминације на људски организам, углавном са сиромашним, болесним или немоћним.
Већина ових тестова је извршена, финансирана и надгледана од стране војске САД, Комисије за атомску енергију или разних других федералних владиних агенција САД.
Експерименти су укључивали широку лепезу истраживања, па и храњење ментално хендикепиране деце радиоактивном храном, убацивање шипки радијума у нос, испуштање радиоактивних хемикалија изнад градова САД и Канаде, распршивање радиоактивних падавина, убризгавање радиоактивних хемикалија трудницама и бебама, као и зрачење тестиса затвореника.
На Аљасци, почевши од августа 1955. године, 102 Инуита (Ескима) и Атапаска Индијанаца коришћена су за проучавање ефеката радиоактивног јода на ткиво штитасте жлезде. Током две године, испитаницима су даване дозе радиоактивног јода 131, а од њих су узимани узорци пљувачке, урина, крви и ткива штитасте жлезде.
Сврха и ризици дозирања радиоактивним јодом, као и прикупљања узорака ткива, нису објашњени испитаницима.
У експерименту из 1960-их, преко 100 становника Аљаске било је стално изложено радиоактивном јоду.
Многе информације о овим програмима биле су поверљиве и држане у тајности. Године 1986. Комитет Представничког дома САД за енергију и трговину објавио је извештај под насловом „Амерички нуклеарни заморци: Три деценије експеримената радијације на грађанима САД“.
Активности које треба сакрити од америчке јавности
Такви експерименти изазивали су, а и изазивају и данас, забринутост државних институција САД, али не из етичких или моралних разлога.
Забринутост се односи искључиво на могућност држања оваквих експеримената у строгој тајности.
Према допису Комисије за атомску енергију од 17. априла 1947. године:
„Пожељно је да се не објави ниједан документ који се односи на експерименте са људима а који би могао имати негативан утицај на јавно мњење, или би могао довести до судских тужби. Документи који покривају такав рад треба да буду означени као `тајни`.“
И руководство ЦИА делило је „озбиљну забринутост“ у вези са овим активностима. У извештају генералног инспектора ЦИА из 1957. године, на пример, можемо прочитати:
„Морају се предузети мере предострожности не само да би се операције заштитиле од излагања непријатељским снагама, већ и да би се ове активности сакриле од америчке јавности уопште. Сазнање да се ЦИА бави неетичким и недозвољеним активностима имало би озбиљне реперкусије у политичким и дипломатским круговима.“
Данас се управо то дешава: сазнања да се влада САД, са својим безбедносним агенцијама, бави „неетичким и недозвољеним активностима“, постају јавна у претежном делу света.
Да ли Америка, можда, ипак лаже?
Америка је с временом о себи изградила имиџ „најморалније светске силе“. Америчка пропаганда је, барем до сада, била углавном успешна.
„Америчка пропаганда има своје структуре дезинформација, употребе реторике, искривљавања језика, које су веома убедљиве, али су заправо гомила лажи“, констатује аустралијски новинар Џон Пилџер. „Они имају новац, имају технологију, имају сва средства да се извуку, а то заправо и раде.“
Све у свему, како закључује Пилџер, „Сједињене Државе доминирају медијима у западном свету.“
Током пандемије ковида, Трампова администрација је оптуживала Кину да је сакривала податке о ширењу пандемије у Кини. Са сличном политиком оптуживања Кине наставила је и Бајденова администрација.
Ветеран америчке армије Гордон Даф изјавио је да је корона вирус произведен у некој од војних лабораторија по свету које финансирају САД. Американци финансирају те лабораторије, додао је, зато што своје најважније послове завршавају помоћу „контролисаног хаоса“.
Канадски публициста Лари Романоф једна је од јавних личности на Западу које тврде да је вирус корона убачен из САД у Кину. Он је својевремено изјавио: „Све гране еволуционог стабла вируса корона постоје само у једној земљи – у Сједињеним Државама. Уверен сам да је корона вирус створен у америчкој војној бази Форт Детрик.“
Кинеско Министарство спољних послова „није искључило могућност да је коронавирус ‘побегао’ из америчке војне лабораторије у Форт Детрику.“
Било како било, САД имају дугу историју истраживања „неконвенционалних“ и неетичких техника ратовања, укључујући и биолошко наоружање.
За сада је постојање америчких биолошких лабораторија документовано у Украјини, што је признала и државна секретарка Викторија Нуланд.
Форт Детрик је једна из мреже америчких биолошких лабораторија четврте класе и најважнија је међу њима. Већина осталих се налази ван територије САД, у земљама попут Украјине, Грузије, Јерменије или Азербејџана.
Та мрежа доводи до хиљада смртних случајева годишње, али међународне организације никада нису истраживале њихове активности, нити су за то показале било какав интерес.
Аутор: Борис Над
Извор: РТ Балкан