“Tajna istorija“ neetičkog ratovanja SAD: Od istrebljenja Indijanaca do bioloških laboratorija
Na saslušanju pred američkim Senatom, na direktno pitanje senatora Marka Rubija, zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland svedočila je da SAD raspolažu sa biološkim oružjem, uključujući i „biološka postrojenja i materijale“ u Ukrajini.
Reči Nulandove treba shvatiti krajnje ozbiljno. Izgovorila ih je, pod zakletvom, osoba koja zauzima treće mesto u hijerarhiji Stejt departmenta.
Osim toga, Nulandova je supruga uticajnog neokonzervativca Roberta Kejgana, jednog od autora „Projekta za novo američko stoleće“ (PNAC). Ovaj „projekat“, osnovan 1996, već je decenijama okupiran samo jednom idejom: kako po svaku cenu održati američku hegemoniju.
PNAC je 2000. godine objavio izveštaj pod naslovom „Obnova američke odbrane – strategija, snage i resursi za novi vek“. U ovom dokumentu, kao jedan od načina da Amerika očuva i proširi svoju poziciju „globalnog lidera“, predlažu se i neki „napredni oblici biološkog ratovanja, koji mogu da ciljaju specifične genotipove“.
Eksperimenti nad decom, hendikepiranima, siromašnima…
Istini za volju, to i nije velika novina u istoriji SAD.
Amerika ima dugu istoriju korišćenja sredstava „neetičkog ratovanja“. Ona uključuje testiranje i korišćenje biološkog oružja u inostranstvu, kao i protiv sopstvenog stanovništva i na sopstvenoj teritoriji. Zapravo, početak ove „tajne istorije“ datira još iz pretprošlog veka, kada su Amerikanci prodavali Indijancima ćebad zaraženu virusom velikih boginja, što je dovelo do pomora među starosedeocima Amerike.
SAD su i jedina zemlja koja je koristila nuklearno oružje, u Japanu 1945. Prema merodavnim vojnim mišljenjima, bacanje nuklearnih bombi na kraju Drugog svetskog rata nije imalo nikakvog vojnog smisla, budući da je u to vreme imperijalni Japan bio spreman na kapitulaciju.
SAD su, takođe, pored nacističke Nemačke i Japana, i jedina zemlja u kojoj je dokazano vršenje eksperimenata na ljudima, u cilju razvoja i usavršavanja „nekonvencionalnih oružja“. Kako tvrde američki istraživači Alen Hornblam, Džudit Njumen i Gregori Dober, u studiji pod naslovom „Tajna istorija medicinskih eksperimenata u Americi tokom Hladnog rata“, ovakvi eksperimenti su i danas u toku.
Inače, ovi eksperimenti, kako potvrđuju autori studije, izvode se bez znanja i saglasnosti ljudi koji su subjekt eksperimenta u Americi, a uključuju „izlaganje ljudi hemijskom i biološkom oružju, uključujući infekcije od smrtonosnih bolesti, eksperimente sa zračenjem na ljudima, injekcije toksičnih i radioaktivnih hemikalija, hirurške eksperimente, ispitivanje i eksperimente mučenja, testove u kojima se koriste supstance koje menjaju ljudski um, kao i širok spektar drugih.“
U tu svrhu, oni se pretežno vrše nad decom, bolesnim, mentalno hendikepiranim, pripadnicima rasnih manjina, siromašnim, ili zatvorenicima, „često pod maskom medicinskog lečenja“.
„Pomorsko zaprašivanje“ nad San Franciskom
Mi ćemo se ograničiti samo na neke primere. Svi ovi primeri (kao i mnogi drugi) potvrđeni su zvaničnim izveštajima institucija Sjedinjenih Država.
Godine 1950, u cilju sprovođenja simulacije biološkog napada, američka mornarica je raspršila velike količine bakterije seratije (Serratia marcescens) nad San Franciskom, tokom operacije pod nazivom „Si sprej“ (Pomorsko zaprašivanje). Kao rezultat ovog „zaprašivanja“, brojni građani su oboleli od zapaljenja pluća, a zabeležen je i jedan smrtni slučaj.
Porodica preminule osobe kasnije je tužila vladu zbog „grubog nemara“, ali je savezni sud 1981. presudio u korist vlade.
Ovi eksperimenti su nastavljeni barem do 1969. godine.
Godine 1952, doktor Čester Sutem, istraživač Instituta Sloun ketering, ubrizgao je ćelije raka zatvorenicima u državnom zatvoru Ohajo. Takođe, na istom institutu, ćelije raka ubrizgane su u 300 zdravih zatvorenica. Lekari su kasnije priznali da su u to vreme znali da to može izazvati rak.
List „San Fransisko kronikl“, od 17. decembra 1979, objavio je tvrdnju Sajentološke crkve da je CIA 1955. godine sprovela eksperiment biološkog ratovanja na otvorenom u blizini Tampe na Floridi, sa uzročnicima velikog kašlja.
Navodi se da je eksperiment utrostručio broj slučajeva infekcija velikog kašlja na Floridi, na više od hiljadu slučajeva godišnje.
Ova tvrdnja je često kasnije citirana u mnogim izvorima.
Tehnike kontrole ljudskog uma
Vlada SAD nije se ograničila samo na biološke eksperimente.
Vlada Sjedinjenih Država je, takođe, finansirala i izvodila brojne psihološke eksperimente, posebno tokom ere Hladnog rata. Zapravo, ovi eksperimenti su izvođeni pre svega u cilju razvoja efikasnih tehnika mučenja i ispitivanja za potrebe američkih vojnih i obaveštajnih agencija.
U istraživanjima koja su trajala od 1947. do 1953. godine, poznata kao projekat CHATTER, američka mornarica je identifikovala i testirala takozvane serume istine, namenjene ispitivanju sovjetskih špijuna. Neke od hemikalija koje su testirane na ljudima uključivale su meskalin i skopolamin.
Tehnike psihološke torture, mučenja i „kontrole ljudskog uma“ predstavljaju posebno poglavlje istorije nekonvencionalnih metoda ratovanja SAD.
Od 1953. godine, kada se direktor CIA Alen Dals požalio da agencija „ne raspolaže sa dovoljno ljudskih zamoraca“, oni su obuhvaćeni posebnim programom pod kodnim imenom „Em-Kej ultra“.
Projekat „Em-Kej ultra“ se nalazio pod direktnom komandom dr Sidnija Gotliba iz Odseka za tehničke usluge. Projekat je finansiran sa preko 25 miliona dolara i uključivao je na stotine eksperimenata na Amerikancima u 80 različitih državnih institucija.
Svrha ovog programa veoma jasno je opisana u memorandumu iz 1952. godine: „Moramo ostvariti kontrolu nad pojedincem do te mere da će on protiv svoje volje izvršavati naša naređenja, pa čak i protiv svojih osnovnih nagona, kao što je nagon za samoodržanjem.“
Projekat „Em-Kej ultra“ je proučavao upotrebu hipnoze, prinudne zavisnosti od morfijuma, kao i ispitivanje metoda za izazivanje amnezije kod ispitanika.
Godine 1953. dr Frenk Olson i nekoliko drugih lekara primali su LSD kao deo eksperimenta CIA bez znanja koju supstancu primaju. Olson je umro devet dana kasnije, kada je pao sa prozora hotela pod sumnjivim okolnostima.
Slični eksperimenti su uključivali i preko 7.000 vojnih lica u Merilendu. Svi oni su dobijali LSD bez njihovog znanja i saglasnosti. Godinama nakon ovih eksperimenata, više od 1.000 ovih vojnika patilo je od različitih oboljenja, uključujući depresiju i epilepsiju.
Mnogi od njih su pokušali da izvrše samoubistvo.
Američki nuklearni zamorci
Istraživači su u SAD izveli su na hiljade eksperimenata sa radioaktivnim zračenjem kako bi utvrdili efekte nuklearnog zračenja i radioaktivne kontaminacije na ljudski organizam, uglavnom sa siromašnim, bolesnim ili nemoćnim.
Većina ovih testova je izvršena, finansirana i nadgledana od strane vojske SAD, Komisije za atomsku energiju ili raznih drugih federalnih vladinih agencija SAD.
Eksperimenti su uključivali široku lepezu istraživanja, pa i hranjenje mentalno hendikepirane dece radioaktivnom hranom, ubacivanje šipki radijuma u nos, ispuštanje radioaktivnih hemikalija iznad gradova SAD i Kanade, raspršivanje radioaktivnih padavina, ubrizgavanje radioaktivnih hemikalija trudnicama i bebama, kao i zračenje testisa zatvorenika.
Na Aljasci, počevši od avgusta 1955. godine, 102 Inuita (Eskima) i Atapaska Indijanaca korišćena su za proučavanje efekata radioaktivnog joda na tkivo štitaste žlezde. Tokom dve godine, ispitanicima su davane doze radioaktivnog joda 131, a od njih su uzimani uzorci pljuvačke, urina, krvi i tkiva štitaste žlezde.
Svrha i rizici doziranja radioaktivnim jodom, kao i prikupljanja uzoraka tkiva, nisu objašnjeni ispitanicima.
U eksperimentu iz 1960-ih, preko 100 stanovnika Aljaske bilo je stalno izloženo radioaktivnom jodu.
Mnoge informacije o ovim programima bile su poverljive i držane u tajnosti. Godine 1986. Komitet Predstavničkog doma SAD za energiju i trgovinu objavio je izveštaj pod naslovom „Američki nuklearni zamorci: Tri decenije eksperimenata radijacije na građanima SAD“.
Aktivnosti koje treba sakriti od američke javnosti
Takvi eksperimenti izazivali su, a i izazivaju i danas, zabrinutost državnih institucija SAD, ali ne iz etičkih ili moralnih razloga.
Zabrinutost se odnosi isključivo na mogućnost držanja ovakvih eksperimenata u strogoj tajnosti.
Prema dopisu Komisije za atomsku energiju od 17. aprila 1947. godine:
„Poželjno je da se ne objavi nijedan dokument koji se odnosi na eksperimente sa ljudima a koji bi mogao imati negativan uticaj na javno mnjenje, ili bi mogao dovesti do sudskih tužbi. Dokumenti koji pokrivaju takav rad treba da budu označeni kao `tajni`.“
I rukovodstvo CIA delilo je „ozbiljnu zabrinutost“ u vezi sa ovim aktivnostima. U izveštaju generalnog inspektora CIA iz 1957. godine, na primer, možemo pročitati:
„Moraju se preduzeti mere predostrožnosti ne samo da bi se operacije zaštitile od izlaganja neprijateljskim snagama, već i da bi se ove aktivnosti sakrile od američke javnosti uopšte. Saznanje da se CIA bavi neetičkim i nedozvoljenim aktivnostima imalo bi ozbiljne reperkusije u političkim i diplomatskim krugovima.“
Danas se upravo to dešava: saznanja da se vlada SAD, sa svojim bezbednosnim agencijama, bavi „neetičkim i nedozvoljenim aktivnostima“, postaju javna u pretežnom delu sveta.
Da li Amerika, možda, ipak laže?
Amerika je s vremenom o sebi izgradila imidž „najmoralnije svetske sile“. Američka propaganda je, barem do sada, bila uglavnom uspešna.
„Američka propaganda ima svoje strukture dezinformacija, upotrebe retorike, iskrivljavanja jezika, koje su veoma ubedljive, ali su zapravo gomila laži“, konstatuje australijski novinar Džon Pildžer. „Oni imaju novac, imaju tehnologiju, imaju sva sredstva da se izvuku, a to zapravo i rade.“
Sve u svemu, kako zaključuje Pildžer, „Sjedinjene Države dominiraju medijima u zapadnom svetu.“
Tokom pandemije kovida, Trampova administracija je optuživala Kinu da je sakrivala podatke o širenju pandemije u Kini. Sa sličnom politikom optuživanja Kine nastavila je i Bajdenova administracija.
Veteran američke armije Gordon Daf izjavio je da je korona virus proizveden u nekoj od vojnih laboratorija po svetu koje finansiraju SAD. Amerikanci finansiraju te laboratorije, dodao je, zato što svoje najvažnije poslove završavaju pomoću „kontrolisanog haosa“.
Kanadski publicista Lari Romanof jedna je od javnih ličnosti na Zapadu koje tvrde da je virus korona ubačen iz SAD u Kinu. On je svojevremeno izjavio: „Sve grane evolucionog stabla virusa korona postoje samo u jednoj zemlji – u Sjedinjenim Državama. Uveren sam da je korona virus stvoren u američkoj vojnoj bazi Fort Detrik.“
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova „nije isključilo mogućnost da je koronavirus ‘pobegao’ iz američke vojne laboratorije u Fort Detriku.“
Bilo kako bilo, SAD imaju dugu istoriju istraživanja „nekonvencionalnih“ i neetičkih tehnika ratovanja, uključujući i biološko naoružanje.
Za sada je postojanje američkih bioloških laboratorija dokumentovano u Ukrajini, što je priznala i državna sekretarka Viktorija Nuland.
Fort Detrik je jedna iz mreže američkih bioloških laboratorija četvrte klase i najvažnija je među njima. Većina ostalih se nalazi van teritorije SAD, u zemljama poput Ukrajine, Gruzije, Jermenije ili Azerbejdžana.
Ta mreža dovodi do hiljada smrtnih slučajeva godišnje, ali međunarodne organizacije nikada nisu istraživale njihove aktivnosti, niti su za to pokazale bilo kakav interes.
Autor: Boris Nad
Izvor: RT Balkan
