Šta je smisao života?
SILAZAK SVETOG DUHA
Danas Srpska Pravoslavna Crkva slavi praznik najavljenog Silaska Svetog Duha na apostole. „A Utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh.“ (Jovan 14, 26). Takođe, o Svetom Duhu govori Spasitelj ranije, opominjući apostole (ali i sve nas), da se svaki greh može oprostiti, ali ne i hula na Svetog Duha. (Matej 12, 31) Pa pozabavimo se, sa malim uvodom, tom temom.
Šta je smisao života?
Gotovo svaki čovek, u različitom životnom dobu, postavlja sebi ovo pitanje. Za mene, jer svako odgovara prvo za sebe, smisao života se sastoji u sprečavanju sila inercije i zla da od bogolikih bića postanemo robovi, t.j. organski automati. Težnja da se sačuva ličnost; da se ne dozvoli stihijama ovoga sveta da nas potapaju u moru svakodnevnih iskušenja, kao što talasi bacaju i potapaju orahovu ljusku. Težiti, čuvati i sačuvati osećajnu i čistu dušu. Činiti dobro. Biti u harmoniji sa Prirodom. Voleti ljude i život, ali pre svega, od Boga darovanu slobodu… A sve nabrojano je moguće samo pod uslovom da verujemo u Boga koji je put, istina i život; pravda, ljubav i milost.
Prema iznetom, put spasenja postoji; pobeda nad smrću je moguća; večan život nije fikcija! O tome nas uči Crkva, te da sa verom u Boga nabrojano postaje realnost. I sam Gospod nas u Jevanđeljima poziva, ali i opominje, kao u priči o Svadbi carevog sina, (Matej 22, 2-14). Zato treba da prihvatimo poziv i obučemo ponuđeno svadbeno ruho – veru u Boga i Hrista – poslatog, ovaploćenog, Božjeg Sina! I zahvaljujući Božjoj milosti nikada nije kasno, čak ni pred smrtni čas, a što saznajemo iz priče o pokajanom razbojniku na krstu (Luka 23, 39-43). A o tom preumljenju se govori i stalno podseća i neposredno pre pričešćivanja.
Čovek kao ikona Božja?
Mnogo je rasprava bilo na temu da li je čovek dihotonmo ili trihotomno biće. Naime, ako je ikona (ili slika Božja) onda ima samo telo i dušu. Međutim, zagovornici dihotomije zaboravljaju da je Bog ljudima darovao i „zrno – klicu duha“ koja treba da donese plodove zrna gorušičinog – carstvo Božije: „Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovjek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.“ (Luka 13,19) Isto to, ali na drugi način, Isus Hristos nam govori u priči o talantima (Matej 25, 14-30). Svako od nas dobija bar jedan talant – vezu sa Svetim Duhom. I ukoliko ga, kao lenji, sebični i zli sluga iz jevanđelske priče, zakopamo, ne negujemo i umnožavamo, osudili smo sebe na smrt umesto da budemo večni u zajednici sa Bogom.
Zbog svega rečenog, svi gresi se praštaju, ali hula na život, hula na Svetog Duha, ne. Jer, umesto da stalno čistimo srce, primamo darove i postajemo bolji i temeljniji, blistaviji hram Svetog Duha, dobrovoljno, ili lenjošću, postajemo robovi Satane. Zato nas apostol Pavle u poslanici 1. Korinćanima (6, 19) opominje: „Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji?“
Da bez Svetoga Duha nema carstva Božjeg u nama, i da nam se zatvaraju vrata carstva Nebeskog, govori nam i priča o deset devojaka (Matej 25, 1-13). Jer bez ulja žižak u svetiljci ne može da gori. Isto tako, bez darova Svetoga Duha osuđeni smo na tamu, a predviđeni smo za svetlost, kako nas stihovima pesme „Sve je Tvoje Bože“, podučava vladika Nikolaj Velimirović:
SVE JE TVOJE BOŽE
Tvoje je Nebo i Zemlja Tvoja,
Sunce i Mesec, zvezde bez broja,
Tvari što stoje, plove i lete,
Anđeli sveti i duše svete.
Stvorenja sva su Tvoja svojina,
Nebo i Zemlja – Božja gradina,
I mi smo Tvoji – kandila mala,
Ruka nas Tvoja, Bože sazdala.
Ruka nas Tvoja, Bože sazdala.
Ognja Tvog iskra je u nas pala,
U nas je pala i zasijala,
Zažegla naša kandila mala.
O Tvorče Večni, duh nam raširi,
Duhom ga Tvojim Svetim raspiri,
Kad si nam Otac, i kad smo Tvoji,
Imena Tvoga da smo dostojni.
Smrtni gresi
Činjenica je da je za spasenje nužno izbegavanje i nečinjenje smrtnih grehova, po Svetim Ocima Crkve, njih sedam. Ako je za obične smrtnike najveći greh gordost, za duhovni rast i duhovne vođe, ispraznost govora – praznoslovlje je pogubnije jer zamagljuje istinu. To je istovremeno i hula na Svetog Duha, Duha istine. Zato je praznoslovlje za klerike najveći smrtni greh. Jer ukoliko arhijereji i sveštenici praznoslove pravdajući primenu preuzetih pogubnih novotarija od zapadnih „sestrinskih“ crkava, i govore da ne postoje suštinske razlike u ispovedanju vere, narod se odvaja od vere ili se takvih namesnika kloni i zbog njih deli, što smanjuje snagu i važnu misiju Crkve.
Gubi se i obrazovna uloga vere, pogotovo sada, kada je školski sistem ozbiljno urušen zapadnim edukacijama i neselektivno preuzetim zakonima. Ugrožen je i opstanak Srbije kao države i u ovim smanjenim granicama. Naime, još decembra 2020. „naša“ Vlada je među prvima potpisala sporazum sa SZO o prihvatanju ingerencija u slučaju novih pandemija. (U slučaju Kovida 19 sve više izlaze na videlo činjenice o plandemiji!) A sada je i kroz Ujedinjene nacije progurana Agenda ne samo o ograničavanju, već i o gušenju suvereniteta država. Vidi link: https://borbazaistinu.rs/sinisa-ljepojevic-u-maju-2024-pocinje-globalna-kontrola-preko-szo-spremaju-nam/ A na mapama Svetskog ekonomskog foruma Srbija se predstavlja ne samo bez Kosova i Metohije, već i bez Vojvodine…
Duhovno zagađivanje naroda, potpomognuto nečinjenjem u prelomnim trenucuma (ili čak i pogrešnim činjenjem) jednog dela arhijereja i sveštenstva, vodi u neizbežnu propast. Posledice su gubitak obraza, a sa njime i gubitak čistog srca, a sa njime i gubitak najsvetijeg dela koji posedujemo – gubitak duše.
Zbog svega rečenog, teret koji arhijereji treba da nose je ogroman, a samim tim i sveopšti greh koji zbog njihovog ponašanja i pogrešnih odluka nastaje, veći je i teži. Za neke su gresi pred Bogom neoprostivi, jer se tiču života Crkve, očuvanja Pravoslavlja, srpskog Roda i naroda…
Autor: Slobodan Bojković
P. S. Prilježniji čitalac može da pogleda sledeći članak u kome se sa šest različitih reči opisuje suštinska razlika između Pravoslavlja i rimokatoličke doktrine Vatikana: https://borbazaistinu.rs/sustinska-razlika-izmedju-rimokatolicke-doktrine-koja-je-postala-zloduh-zapada-i-naseg-pravoslavlja/
