Синиша Мали, православни верник
Медији нам обавештавају да је СНС као и ранијих година, али сада први пут после дебакла на изборима, прославила своју страначку славу Свету Петку. Текст није потребно ни читати јер објављена слика говори хиљаду речи и све објашњава.
Данас имамо вештачку интелигенцију која ће главе да нас дође, али може да буде по некад и корисна. Па ако сте неупућени у обичаје везане за Православље сада уместо да питате свештеника или неког познатог који се у то разуме можете да питате компјутер, па на питање: Како да се обучем ако идем на славу, излази следећи одговор:
За одлазак на славу у тренутку када се сече колач најбоље је изабрати пристојну, елегантну и умерену одећу која поштује чин верског обреда. Пошто сечењу колача често присуствује свештеник (било у кући домаћина или у цркви), гардероба не би требало да буде превише лежерна
Предлози за мушкарце
- Панталоне: Најсигурнији избор су панталоне класичног кроја
- Горњи део: Кошуља је увек најбоља опција (може бити једнобојна или са дискретним десеном). Преко кошуље можете обући фини, тањи џемпер на В-изрез или сако.
Наравно да овакво питање компјутеру може да постави или странац који је позван на славу или неки потомак комуниста који у цркву никада закорачио није, али опет није лоше да се едукује.
За Господина Синишу Малог, „првог подпредседника владе и министра финансија“ може да се прочита подужа званична биографија на сајту Владе Републике Србије. Ту су у детаље објављене његове завршене студије широм света, силна признања које је добио, велики успеси који су за њега везани, а на крају као и пикантерија његова спортска активност:
Активно се бави различитим спортовима. Почасни је носилац црног појаса у таеквонду 5. дан за допринос развоју спорта. Редовни је учесник маратонских трка, укључујући маратоне у Атини, Берлину, Будимпешти, Лондону, Чикагу, Њујорку… Завршавањем Токијског маратона у марту 2023. године, освојио је чувену награду „Сиx Стар Медал аwард“. У септембру 2023. године, успешно је завршио „лронман Триатхлон“ у Италији.
Мени је занимљиво да Господин Мали у званичној биографији, а коју је сам и саставио није нашао за важно или потребно да стави и да је носилац два (за сада) одликовања СПЦ, Ордена Великомученика Крагујевачких првог степена, урученог у октобру 2019. године у селу Бразиловица, а уручен од епископа шумадијског Јована, а уз благослов тадашњег патријарха Иринеја. Новине Нова су 2020. године објавиле и да му је у тајности епископ Бачки Иринеј уручио и орден Светог Саве Првог степена, али је то остало у тајности, вест није проверена, али ни демантована од стране СПСа.
Поред ове званичне биографије Господина Малог има и оних других. Тамо се он представља као криминалац и искомплесирана простачина своје врсте. Докторат је доказано плагирао (српски: украо), као члан Демократске лоповске странке је ухватио прво место Стечајног управника, Богом дано за крађу, а где се у потпуности доказао купујући станове на име уже и шире родбине, а успут и чувене станове у Бугарској. Као евидентни и доказани таленат за крађу и отимачину нарочито државне имовине је ангажован од браће Вучић да краде и за њега и за њих, и ту се баш одлично снашао и код рушења Сава мале, у мутним пословима са Арапима, продајом Београђанке, Сава центра и све још да се набројати не може. А његова менталност, инфатилност и незрелост у подлози са озбиљним комплексима наслеђеним из раније младости су резултирали тиме да њега као министра финансије (у свим озбиљним државама други човек у власти) водитељ таблоидног програма напали да ради склекове у студију, у изборној кампањи изиграва будалу кад игра са циганима или пева са пензионеркама, једе паризер на хауби, бламажа…
Е сад се питамо која је биографија тачна, она званична или ова друга. Прва га представља као интелектуалца, мудрог и паметног, верника, запаженог спортисту, човека из народа, а другог простака и криминалца са дну каце.
Позната нам је прича о Цару Тројану и козијим ушима која нам даје поруку да оно што се крије ипак ће на неки начин да нађе пут да се сазна. Слика са славе СНСа делује надреално. Ту је свештеник који сече колач, около група људи ипак сасвим уљудни за ову свечаност, а поред свештеника највидљивији од свих неко ко изгледа да је ту залутао, дрипачки обучен у џемпер и без кошуље. Питам се да ли је он можда тиме показао и презир према чину сечења колача и желео да каже да је ту што мора да ради нешто што презире, или је ипак решење да је то тешка простачина, а можда и једно и друго.
Аутор: Предраг Вучинић
