Теополитика у служби геополитике
Реч – две лично
Камелеони
Теополитика у служби геополитике
„Са језуитима у државама не може бити мира.“ Папа Климент XИВ
Истраживачко-аналитички рад Олге Н. Четверикове „Изопаченици – ко стоји иза Ватикана“, заслужује посебну пажњу и захвалност. Нашу захвалност такође треба упутити и екипи трудбеника који ово дело нам приредише и доставише. Јер, нашем народу, посебно школској деци, већ деценијама се нуди све, само не оно што им је заиста потребно – за спасење. Ево и примера: наша Служба безбедности све ове нападе са стране и отворене издаје изнутра, што се дешавају у нашој Цркви, сматрају за црквену ствар и не желе да се мешају. У Русији, као што видимо у горе наведеном делу, папини фантомски специјалци (по благослову, још увек, патријарха Руске православне цркве) умарширали су у само срце Русије иза леђа фронта и увелико чине оно што су велики део „усијаних глава“ руске интелигенције и нерадника одавно желели: да Рус постане Европејац?! Па тражили сте – добили сте. Дајете Православље – добијате сатанизам. Пуцњи на западу Русије сада су само војна вежба.
Чини нам се да, ако ико успе да спасе Русију и Православље у њој, то ће бити храбра руска жена – мајка, јер је очигледно да је њена популација, од свих најтрезвенија и најтрезнија.
Нашој Служби безбедности, као и другим Службама православних земаља, мора бити позната бар једна од многобројних уиграних метода рада језуита да обраде непослушне и оне који су други и другачији. Један од тих метода је и тзв. про форо интерно, када неко/и из црквене или државне власти, угледних грађана… тајно потпише/у верност папи, добије/у задатак и јавно продужи/е да обавља/ју свој посао у својој средини и у свом народу. Какав се резултат од таквих послова очекује, већ је познато. У свему томе у игри је увек и повећа сума новца на коју многи и падају. На то је и рачунао један од тих сатанистичких главних стратега када је јавно изјавио: да после пада комунизма на реду је Православље што значи: прво новац, затим проверен стари римски метод – подела, тј. уситњавање територија са православним живљем. Даље им је све лакше и за њих јефтиније.
За то „синкретичко чудовиште“ које граде горе поменути изопаченици наша јерархија је већ припремила терен у Српској православној цркви. Изненада смо добили више архиепископа (око 20) где тако нешто никада и нигде није било нити ће бити, ако се буде држало Канона и Предања у Православној цркви. Јер управо, то је темељ за тзв. административно-кадровску инфраструктуру којом ће се, када дође наређење, лако доћи до федерализације Српске православне цркве, а убрзо потом, уследиће хрпа цариградских Томоса о њиховој аутокефалности. Пример Брозове Македоније је само почетак – проба.
Од наших, од „Божијег народа“, отуђених црквених олигархија, није се ништа боље ни очекивало. По томе видимо да су у свом конфору и приграбљеном самовлашћу преко мере, заборавили на свој лични монашки подвиг без кога се не може ништа учинити како ваља. За појам „црквено-народни сабори“ данас се питамо: “а шта то беше“?
И на крају. Толико верујемо да сигурно можемо рећи: знамо! да ће данашњи сатанизирани човекобог на крају чути коначну Реч Богочовека! И ту ће нам – свима бити крај, па „ком’ опанци – ком’ обојци!“
Аутор: Марко Поповић
