Слава србског државотворног бисера

На св. првомученика архиђакона Стефана навршиће се тачно 28 година од проглашења Српске републике Босне и Херцеговине, потоње Републике Српске. У то време ратни вихор увелико је захватио бившу СФР Југославију, а његови први језици већ су почели злокобно да палацају над бившом југословенском републиком Босном и Херцеговином. Политичка борба за државотворну афирмацију србског народа у тој федералној јединици, кроз деградиране институције тадашњег система, ушла је у своју еруптивну фазу, после које неминовно следи посезање за оружаним видом борбе.

Иако су и међународне и унутрашњеполитичке околности биле неповољне (двојни стандарди у кризу на постјугословенском простору укључених представника „међународне заједнице“, заправо претходнице глобалистичке вишеглаве аждаје Планетарна финансијска олигархија – ЕУ – НАТО, која ових година покушава да до краја доведе своју орвелијанску „агенду“, уз политичке представнике србског народа заробљене југокомунистичким мерилима и методологијом рада), пројавио се светосавски слободарски дух. Колективно сећање на ужасе из времена Другог светског рата, решеност обичног србског човека да се они не понове, уз кристалисану свест о томе да само чврсто успостављен и одбрањен државно-правни оквир, уз осланац на Матицу, представља сигурни заштиту од нестанка србског народа из његових завичаја западно од Дрине и Дунава. Хвала Богу, тих година и у успостављеним структурама цивилних и војних власти, и генерално међу културном и професионалном елитом свих профила, појавило се довољно истинских прегалаца на добро народа, који су и по цену каснијег личног страдања, преузели одговорност за судбину народа. Иако би било неправедно у набрајању изоставити било кога од њих, због места и улоге које су у настанку и одбрани Републике Српске имали у ратним годинама, посебно треба поменути ратног Председника др Радована Караџића и главнокомандујућег Војске Републике Српске ђенерала Ратка Младића. Њихов предан и пожртвован рад на дипломатском, политичком, војном и другим пољима на изградњи Србског државног дома у (превасходно заслугом западних центара моћи) разореној Босни и Херцеговини, иако не без грешака, уграђен је у темеље најмлађе србске државе. Последњих 12 година они преживљавају велико страдање у Хашком казамату и његовим филијалама, ојачани уверењем да заједничко добро дело у који су уткали своје најбоље стваралачке године не само да одолева поратним искушењима, већ се надограђује и богати новим вредностима, пре свега заслугом народа који је спреман да га брани свим Богом благословеним средствима.

Искивање Србске Слободе, започето ратне 1992. године, настваљено је у мирнодопским годинама после потписивања Дејтонског мировног споразума. Формално годинама мира, али не и мирним година. Безмало од првих дана свог међународно верификованог статуса Република Српска се суочила са настојањима да се њен уставно-правни капацитет смањи, надлежности у што већем обиму пренесу на федерални ниво власти, са тенденцијом њеног свођења на нефункционалну административну јединицу, подређену централним органима у Сарајеву, под надзором нижеразредних чиновника тзв. међународне заједнице. Ти процеси до данас трају непрекидно, не назире им се крај, или макар дугорочно постепено слабљење. А то да њено, на дужи рок потпуно укидање, прижељкују одређене интересне структуре из институција глобализованог Запада и „већег ентитета“ постдејтонске БиХ, вероватно само лаковерни или одрођени Срби не виде. Крајњи исход актуелних, веома турбулентних председничких избора и избора за Представнички дом Конгреса САД, и најављени повратак у редове нове америчке администрације креатора америчког и НАТО интервенционизма и доказаних србомрзаца из епохе Клинтон – Буш Млађи – Обама додатно позива на појачање напора за одбрану од насртаја на правно-политички оквир и идентитет Републике Српске. Зато неимари србског државотворног прегнућа никада не смеју одступити од ковачнице србске слободе. Слобода се прво калила у надземним стихијама рата, а већ преко две деценије у подземним, подмуклим и каткад тешко уочљивим стихијама западно спонзорисаног мира. Зато сваки србски родољуб, из дубине свога срца, честитајући браћи из Републике Српске Дан Републике, пре свега жели да њихови политички представници и друге истакнуте личности јавног живота, имају довољно будности, информисаности, стрпљења, промишљености и слоге, уз одважност и спремност на жртву (које су већ одавно обични грађани доказали да поседују), да одоле искушењима која  трају, и онима која тек предстоје. Да сјај Слободе не почне да гасне, да поклоњена Часном Крсту она буде и остане Златна!

Иако најмлађа и веома удаљена од пуног суверенитета, Република Српска је, несумњиво, најсрбскија од свих историјских, институционално изграђених, србских земаља. Даје пример како се, његошевски казано „одасвуд стешњена“, одолева страшним притисцима антисрбских центара моћи. И то у зло време, када њена матица пребива у духовно-моралној дезоријентисаности, под руководством корумпиране и слугерањске евроунијатске државне власти, садејствујуће са високом јерархијом СПЦ огрезлом у екуменизам и одступништво од Светог Предања. Зато, загледани у тај истински бисер србског државоторства, ускликнимо:

Срећан Ти слава, Републико Српска!   

Умножимо наше молитве Преблагом Господу у ове пресветле дане Рождества Његовог, и приложимо их небеским молитвама св. првомученика архиђакона Стефана, за здравље, напредак, благостање и свако добро Републике Срске и њених житеља.

Уредништво Борба за истину

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!