Slava srbskog državotvornog bisera
Na sv. prvomučenika arhiđakona Stefana navršiće se tačno 28 godina od proglašenja Srpske republike Bosne i Hercegovine, potonje Republike Srpske. U to vreme ratni vihor uveliko je zahvatio bivšu SFR Jugoslaviju, a njegovi prvi jezici već su počeli zlokobno da palacaju nad bivšom jugoslovenskom republikom Bosnom i Hercegovinom. Politička borba za državotvornu afirmaciju srbskog naroda u toj federalnoj jedinici, kroz degradirane institucije tadašnjeg sistema, ušla je u svoju eruptivnu fazu, posle koje neminovno sledi posezanje za oružanim vidom borbe.
Iako su i međunarodne i unutrašnjepolitičke okolnosti bile nepovoljne (dvojni standardi u krizu na postjugoslovenskom prostoru uključenih predstavnika „međunarodne zajednice“, zapravo prethodnice globalističke višeglave aždaje Planetarna finansijska oligarhija – EU – NATO, koja ovih godina pokušava da do kraja dovede svoju orvelijansku „agendu“, uz političke predstavnike srbskog naroda zarobljene jugokomunističkim merilima i metodologijom rada), projavio se svetosavski slobodarski duh. Kolektivno sećanje na užase iz vremena Drugog svetskog rata, rešenost običnog srbskog čoveka da se oni ne ponove, uz kristalisanu svest o tome da samo čvrsto uspostavljen i odbranjen državno-pravni okvir, uz oslanac na Maticu, predstavlja sigurni zaštitu od nestanka srbskog naroda iz njegovih zavičaja zapadno od Drine i Dunava. Hvala Bogu, tih godina i u uspostavljenim strukturama civilnih i vojnih vlasti, i generalno među kulturnom i profesionalnom elitom svih profila, pojavilo se dovoljno istinskih pregalaca na dobro naroda, koji su i po cenu kasnijeg ličnog stradanja, preuzeli odgovornost za sudbinu naroda. Iako bi bilo nepravedno u nabrajanju izostaviti bilo koga od njih, zbog mesta i uloge koje su u nastanku i odbrani Republike Srpske imali u ratnim godinama, posebno treba pomenuti ratnog Predsednika dr Radovana Karadžića i glavnokomandujućeg Vojske Republike Srpske đenerala Ratka Mladića. Njihov predan i požrtvovan rad na diplomatskom, političkom, vojnom i drugim poljima na izgradnji Srbskog državnog doma u (prevashodno zaslugom zapadnih centara moći) razorenoj Bosni i Hercegovini, iako ne bez grešaka, ugrađen je u temelje najmlađe srbske države. Poslednjih 12 godina oni preživljavaju veliko stradanje u Haškom kazamatu i njegovim filijalama, ojačani uverenjem da zajedničko dobro delo u koji su utkali svoje najbolje stvaralačke godine ne samo da odoleva poratnim iskušenjima, već se nadograđuje i bogati novim vrednostima, pre svega zaslugom naroda koji je spreman da ga brani svim Bogom blagoslovenim sredstvima.
Iskivanje Srbske Slobode, započeto ratne 1992. godine, nastvaljeno je u mirnodopskim godinama posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Formalno godinama mira, ali ne i mirnim godina. Bezmalo od prvih dana svog međunarodno verifikovanog statusa Republika Srpska se suočila sa nastojanjima da se njen ustavno-pravni kapacitet smanji, nadležnosti u što većem obimu prenesu na federalni nivo vlasti, sa tendencijom njenog svođenja na nefunkcionalnu administrativnu jedinicu, podređenu centralnim organima u Sarajevu, pod nadzorom nižerazrednih činovnika tzv. međunarodne zajednice. Ti procesi do danas traju neprekidno, ne nazire im se kraj, ili makar dugoročno postepeno slabljenje. A to da njeno, na duži rok potpuno ukidanje, priželjkuju određene interesne strukture iz institucija globalizovanog Zapada i „većeg entiteta“ postdejtonske BiH, verovatno samo lakoverni ili odrođeni Srbi ne vide. Krajnji ishod aktuelnih, veoma turbulentnih predsedničkih izbora i izbora za Predstavnički dom Kongresa SAD, i najavljeni povratak u redove nove američke administracije kreatora američkog i NATO intervencionizma i dokazanih srbomrzaca iz epohe Klinton – Buš Mlađi – Obama dodatno poziva na pojačanje napora za odbranu od nasrtaja na pravno-politički okvir i identitet Republike Srpske. Zato neimari srbskog državotvornog pregnuća nikada ne smeju odstupiti od kovačnice srbske slobode. Sloboda se prvo kalila u nadzemnim stihijama rata, a već preko dve decenije u podzemnim, podmuklim i katkad teško uočljivim stihijama zapadno sponzorisanog mira. Zato svaki srbski rodoljub, iz dubine svoga srca, čestitajući braći iz Republike Srpske Dan Republike, pre svega želi da njihovi politički predstavnici i druge istaknute ličnosti javnog života, imaju dovoljno budnosti, informisanosti, strpljenja, promišljenosti i sloge, uz odvažnost i spremnost na žrtvu (koje su već odavno obični građani dokazali da poseduju), da odole iskušenjima koja traju, i onima koja tek predstoje. Da sjaj Slobode ne počne da gasne, da poklonjena Časnom Krstu ona bude i ostane Zlatna!
Iako najmlađa i veoma udaljena od punog suvereniteta, Republika Srpska je, nesumnjivo, najsrbskija od svih istorijskih, institucionalno izgrađenih, srbskih zemalja. Daje primer kako se, njegoševski kazano „odasvud stešnjena“, odoleva strašnim pritiscima antisrbskih centara moći. I to u zlo vreme, kada njena matica prebiva u duhovno-moralnoj dezorijentisanosti, pod rukovodstvom korumpirane i slugeranjske evrounijatske državne vlasti, sadejstvujuće sa visokom jerarhijom SPC ogrezlom u ekumenizam i odstupništvo od Svetog Predanja. Zato, zagledani u taj istinski biser srbskog državotorstva, uskliknimo:
Srećan Ti slava, Republiko Srpska!
Umnožimo naše molitve Preblagom Gospodu u ove presvetle dane Roždestva Njegovog, i priložimo ih nebeskim molitvama sv. prvomučenika arhiđakona Stefana, za zdravlje, napredak, blagostanje i svako dobro Republike Srske i njenih žitelja.
Uredništvo Borba za istinu
