Хипократ се преврће у гробу

Онога тренутка када је циљ здравствене делатности постао профит, по други пут умро је Хипократ.

Лекар као део тржишне економије не жели никога да исцели, већ пре да уведе у стање парцијалног здравља, тј. хроничне болести ниског интензитета. Тиме се пацијент условљава да буде стални корисник његових услуга, зависник од здравственог система и уредни платиша, без обзира је ли реч о државном или приватном сектору. У целој тој причи фармацеутска индустрија највише профитира, али и произвођачи скупе медицинске опреме и читав тим акцесорног особља које дистрибуира лекове, продаје и одржава опрему и сл. Уколико се просто промени наратив и ствари врате на почетак, срушио би се читав систем као кула од карата.

Хипократ је дијету и промену начина живота стављао испред лека и хирургије. Што се више бавимо медицином узрока, мање ћемо се бавити медицином последица. Људи ће бити здравији, апотеке, домови здравља и болнице – празније. То је итекако могуће и изводљиво, али коме то користи сем становништву у целини? Никоме ко очекује профит. За такву медицину нису потребне прескупе направе, сијасет хемијских лекова, вакцина, софистицирани хируршки захвати… Лекари и апотекари, продавци и инжињери мед. опреме, информатичари у здравству – сви би били незадовољни. Лекар специјалиста не би више био уочљив по скупим колима, луксузним становима, изласцима у кругу квазиелите, ролекс-сату на руци, армани оделу итд. Зато је излаз из свега овога једино уздизање здравствене делатности на највиши могући етички ниво. Лекари би морали да буду плаћени у складу са тиме колико су болест успели да спрече, а не према томе колико су „пожара угасили“ простим прикривањем симптома (на то се своди данашња медицина у 80% случајева). Здравствено васпитни рад, промовисање хигијенских принципа (нарочито психохигијене), саветовање у домену дијететике, буђење потребе за физичком активношћу код најширих маса, балнеоклиматотерапија (бањско и климатско лечење), шира употреба лековитог биља (не суплемената, који подлежу истим злоупотребама као и фармацеутски лекови) у облику чајева и тинктура, психотерапија, чешће коришћење акупунктуре и других метода традиционалне кинеске медицине, хиропрактике и слично, свело би употребу фармака и хируршке захвате на разумну и неопходну меру. За вакцине у таквом систему здравствене заштите скоро да и не би било потребе, сем за оне најосновније, које су издржале вишедеценијску пробу времена (али би то било само њих неколико, на прсте једне руке би се могле избројати). Међутим, не можете очекивати да ће се медицинска мафија сама развластити. То је исто као и да се надате да ће наркодилери увидети да се баве прљавим послом, и покајати се због свега што су чинили. То није реално. Сам народ треба сталним унапређивањем властитог здравља и поверењем у природу да стави здравствени систем тамо где му је стварно место. MEDICUS CURAT – NATURA SANAT! Лекар лечи (третира), али само природа исцељује – веровао је велики Хипократ.

Пошто, ми хришћани, знамо да је природа дело Бога, можемо рећи слободно да Бог исцељује преко природе, у којој се налази неупоредиво богатија ризница лекова него у било којој апотеци на свету.

Аутор: Горан Голубовић, психијатар и психотерапеут

Извор: https://zivimzasrbiju.com/hipokrat-se-prevrce-u-grobu/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!