Србија и србске земље

Удбашки Крсни ход

Агенда глобалистичких структура уводи све више елемената контроле и деструкције у свет у голој намери да улови што више светског становништва у безизлаз, или у депопулацијски процес или у заробљавање у сатанистичке окове отпадништва. Погледајмо само трагедију хиљадугодишње Кијевско-печерске лавре чије утемељење је косовско место руског народа. Сада се кроз манити двадесети век стигло у дане где острашћене хорде отимају светиње подржане од модерног света да би се ругалачки сатанизам могао домоћи места својих бесовских представа. Страшне су слике потамнелих крстова на храмовима који су заузели расколници, страшан је и пад православног народа који уподобљавајући се модернизму сумирао своју духовну катастрофу у овим трагаичним догађајима. Али и данас као и у свим данима Господњим приправљени су исповедници свете вере Православне.

Када овај балон пукне …

А на другој страни одвијају се протести широм Европе, иако је народни отпор свакако добар, у овом моменту и ови протести ће се користити у процесу разрушења и девастације стабилности као циљаном поробљавању Европе и коначном довођењу у стање колапса. Наравно, мора се признати да је посебно француски народ у време здраствене кризе својим протестним покретом изузетно помогао отпору колико толико против глобалистичке геноцидне агенде, сада такођер подсећа балканске окупаторске снаге да је потребно посебно пажљиво балансирати и вести и утицај протеста из Европе на балканске просторе. Као тенденцију колапсу узмимо пример Дојче банке која има 62 милијарде евра капитала, 1,34 трилиона евра имовине и 23 трилиона евра у финанцијским дериватима напакованих и препроданих дугова и када овај балон пукне, евро одлази. И Урсула фон дер Лајен наводи да је потребно хитно увести дигиталну валуту јер ће банке изгубити контролу над финансијама. Или другим речима ЕУ мора хитно да тоне да би се одржао долар и да би коначно дигитална валутна бестијална контрола могла да почне.

Опет на другој страни има покрета који стриктно наводе да ни због какве климатске агенде не желе јести 3Д принтовано месо, инсекете и лабораторијски узгајану храну незамисливог канцерогеног потенцијала. Колико је агресиван план о климатским промена види се по примеру у Аргентини где замрачују сунце одбијајући сунчеву светлост методама убризгавања рефлектујућих наночестица, убризгавајући аеросол и посветљивањем ниских облака субмикронским честицама до кориштења дивовских рефлектујућих огледала. Па кажимо нешто и „зеленом загађењу“. Нпр. сунчеви панели имају век трајања од 15 до 20 година, отпад од тих панела је отровнији од нуклеарног отпада, до 2030. године биће га 8 милиона тона, а до 2050. године 80 милиона тона. Климатска агенда је депопулација кроз уништавање екосистема и услова производње хране као предоминантан циљ, све је дозвољено у плану разорења услова живота, цена није проблем. Треба овоме додати да горе складишта семена као нпр. у Холандији и да је и за пчеле развијен и одобрен познати здраствени третман као допринос разорењу природних механизама опстанка.

Надаље, треба споменути и следеће чињенице када је депопулацијски мотив убиства на тапету нпр. продају сирупа за децу чувене фармацеутске компаније обогаћен хероином, млеко за тело са азбестом и тим поводом „јадна“ наведена компанија је због канцерогених последица морала да плати 6 милијарди долара одштете. Дакле или депопулација или сатанизам.

„Тишина“

А код нас громогласна тишина, највероватније у историји српског народа није било сличног периода. У ери објаве велеиздајничког документа као француско-немачког плана и становитих кретања у друштву против овог атака на светињу Косова и Метохије изгледа многим „српским“ и „отаџбинским“ институцијама, организацијама и удружењима је стигла команда под кодним именом: „Тишина“. Окупаторско-издајнички апарат креира нову стварност у којој за ово стање отворене агресије најпре НАТО војне, па онда правно-политичке агресије финализоване државним ударом „вољеног“ тзв. председника у периоду од најмање 24 године заправо доживи као заслугу српског народа. То би се већ могло назвати – декодирање наживо. Иако готово да не познајем никог ко се није упитао какво је ово стање, ретки се питају где се дедоше све патриоте најчешће на челу деценијских установљених организација. Пре неки дан сам била у тзв. удбашком Крсном ходу. Та скромна молитвена колона кретала се са крстовима, иконама и духовним песмама и остављала драматичан утисак на посматраче на улицама Београда. Многи су запрепашћено гледали највероватније се питајући да ли је Косово издано, други су брисали сузе, а неки су рукама прекрили лице. Остављен и издан српски народ дубоко у себи заиста плаче. Ако у свему овоме ико може наћи нешто добро, онда је то је огољеност државне контроле многих и премногих заиста под наводницима отаџбинских и српских организација. Стигло је време да се због веома осетљивог момента у свету морала командовати – тишина – свим компрадорима на челу институција који претендирају да бетонирају стање. Али опет, то заиста говори да би вентили могли попустити и да преламање православних верника преко Васкршњих празника и утеривање у тор заборава издаје можда неће успети.

Зато ипак тражимо начине да се окупимо против велеиздаје, и крсним ходовима, па и малим групама грађана и малим литијама које су весници отпора који сада још у срцима нада нови дан. Немојмо бити безгласни пред Господом, иако имамо грешног удела у овим данима, не дајмо се саучеништву против светиња. Ако и дамо издајницима још „фора“, борба против велеиздаје Косова и Метохије је најбоља вододелница опстанка, увек је највећа тишина пред буру. Дакле потребно је време да се препознају и организују изникли из народа трудбеници Истине јер нокдаун које су институције српског народа приредиле свом хранитељу захтева престројавање и прогледавање кроз мрену комунистичко глобалистичко екуменистичких виновника затвора српског националног бића. Не заборавимо у нашој подршци ни заточене Дејана Петра Златановића и Дамјана Кнежевића као и све оне које прогони бес велеиздајника. Наравно поменимо и малу групу грађана у јубиларном више од 1000 дана сведочењу о новом дану српског Васкрса.

„Нека се чује тишина, у њој се чује и страх велеиздајника“

Аутор: Гордана Кангрга-Микулић, двоструки магистар електротехнике, иницијатор сам и организатор Сабора Унивезитетских Професора у оквиру којег сте сведоци многих излагања наших цењених професора и доктора наука петком у просторијама Ћирилице

Аутор: