Otvoreno pismo studentima i onima koji proteste nisu razumeli
“Kada sile zla krenu na nejač, ako ih ne zaštitiš, kriv si koliko i zločinac.“ Patrijarh Pavle
U istorijskom momentu kada je u ovom društvu sve pogaženo i kompromitovano, kada nema više autoriteta kome narod može da veruje, kada je sva vlast u rukama jednog bolesnog i zlog čoveka, kada nijedna državna institucija ne radi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonima, kada je svaki otpor unapred obesmišljen, kada vlada neviđena podeljenost u narodu, studenti su ustali i glasno i jasno poručili – dosta bezakonja i nepravde, hoćemo slobodu i pravdu. Svesni su da, ako žele da žive od svoga znanja i poštenog rada na korist društva, odgovarajući ambijent ne mogu imati u zemlji kojom upravljaju moralne nakaze, u kojoj je sve na prodaju, a znanje, rad i poštenje nisu kriterijumi za vrednovanje pojedinca. Umesto da prihvate ponudu Vučića da budu njegovi botovi kao i svi članovi SNS sekte ili da odu u inostranstvo u potrazi za boljim životom, studenti su izabrali borbu za slobodu i pravdu u svojoj zemlji.
Na ulazu u Stelenboški Univerzitet u Južnoj Africi stoji natpis: Za uništenje bilo koje nacije ne trebaju atomske bombe i dalekometne rakete. Potrebno je samo smanjenje kvaliteta obrazovanja i dozvola prepisivanja i varanja na ispitima.
- Pacijenti umiru od ruke takvih doktora
- Zgrade se ruše od ruke takvih inženjera
- Novac se gubi iz ruku takvih ekonomista
- Pravda nestaje pored takvih pravnika i sudija
Krah obrazovanja je krah jedne nacije.
Generacija koju su mnogi otpisali i davali joj epitet zombi, jer je školovana udžbenicima koji pišu stranci i po pogubnom sistemu nametnutom od strane Zapada, pokazala je da, pored svih pritisaka i programa promene svesti, poseduje neuništivi duh predaka. Ponašanjem, samopouzdanjem, znanjem, zrelošću, promišljenošću, samoodricanjem, doslednošću i pre svega žrtvom, već su ispisali istoriju bez obzira na krajnji ishod njihovog poduhvata. Učinili su veliko delo, koje su mnogi u poslednjih 25 godina pokušali da ostvare, ali bez pravog uspeha. Podigli su Srbiju iz očajanja i mraka, stvorili ogromnu pozitivnu energiju i pružili nadu. Probudili su kod Srba vrednosti koje su nas nekada krasile, a koje u poslednje vreme nisu bile baš vidljive: saosećajnost, solidarnost, spremnost na žrtvu i borba za opšte dobro.
Tri činjenice pokazuju da su studenti sposobni i odgovorni da, po završenim studijama, preuzmu odgovorna mesta za vođenje ove države u lepšu i bolju budućnost:
- Zahtevi
Već na samom početku, iznošenjem svojih zahteva, pokazali su umišljenom gospodaru Srbije Aleksandru Vučiću gde mu je mesto po Ustavu (ima samo osam ovlašćenja koja su protokolorna), jednostavno ga ignorišući. Pri tome, zahtevi su jasni i konkretni tako da vlast ne može da ih ispuni, jer bi to značilo da priznaju zločin “pad nastrešice“ i ubistvo 15 ljudi, pljačku i korupciju, da oni komanduju batinašima i vozačima koji napadaju građane, da su krivci za podeljenu i ogrezlu u kriminal i korupciju Srbiju. Državne insticuje da rade po Ustavu i zakonima, na čemu studenti uporno insistiraju, Vučić i veliki deo članova SNS sekte kao i svi oni koji zloupotrebljavaju i sprečavaju državne institucija da rade svoj posao, bili bi u zatvoru. Svojim zahtevima oni ne menjaju vlast nego kriminalni i izdajnički sistem!
- Protesti i blokade
Pokazali su izuzetno znanje i kreativnost u organizovanju protesta i blokada. Iako je bilo pokušaja od strane Vučićevih profesora da ih spreče, oni su iste uspešno i bez incidenata sklonili u stranu. Preuzeli su svoje fakultete koje drže u blokadi, i to u besprekornom redu i higijeni. Na svim protestima i blokadama sačuvali su dostojanstvo koje im je svojstveno, držeći red i ignorišiću nasrtaje raznih provokatora i batinaša inspirisanih likom i delom Aleksandra Vučića. U momentima dok su njihove kolege motornim vozilima gazile SNS ubice i fizički ih napadale, kada je tok događaja u potpunosti mogao da izmakne kontroli i nastanu uslovi za delovanje zakona rulje, oni su i pored svih izliva emocija zadržavali pribranost, ukazivali pomoć povređenim i nisu dozvoljavali osvetu. Postupali su po dobro poznatim rečima patrijarha Pavla “Budimo ljudi“. Petnaestominutna ćutanja širom Srbije, posebno ona u Beogradu i Novom Sadu, kojim više desetina hiljada ljudi u apsolutnom redu i miru odaje poštu tragično nastradalim, više govori od bilo kakve moćne poruke. Naučili su nas dostojanstvenom ćutanju koje je glasnije od bilo kakvog oglašavanja.
- Žrtva
Reči jednog od učesnika protesta “Bolje da izgubim jednu godinu u školovanju, nego trideset godina života“ sažeto iskazuju duboku osvešćenost spremnosti na žrtvu studenata aktuelne generacije. Samo ona (spremnost na žrtvu) dovoljan je razlog da im se svi poklone. Pre svega, naša deca su stekla poverenje i podršku svih zdravorazumnih građana zbog njihove žrtve. Svesno ugrožavaju svoje zdravlje i živote, zapostavljaju svoje školovanje i akademsku karijeru, izlažu neizvesnosti svoj život u nastupajućem vremenu… Slike i snimci situacija u kojima ih fizički napadaju, gaze vozilima, vređaju, kada posle pređenih 40 kilometara hladnu noć u Inđiji provode napolju na fudbalskom igralištu ili provedene noći na autokomandi u Beogradu i na mostu “Slobode“ u Novom Sadu, marš po kiši, snegu i mrazu, govore sve.
Veličinu njihovog istorijskog dela prepoznala je i podržala većina naroda, što je posebno došlo do izražaja pri njihovom prolasku kroz Srbiju, gde su ih u svakom mestu dočekivali kao oslobodioce. Scena njihovog pobedonosnog marša kroz Srbiju, uz neviđen doček meštana koje su sretali na svom putu, još jedna je velika potvrda da čine ispravnu stvar za dobro svih nas i da su dobri ljudi prepoznali i pružili im od srca pomoć. Narod je narodnu vojsku čistog srca dočekivala sa velikim oduševljenjem, iskazujući im podršku i prilažući od srca hranu, piće i druge potrepštine. Dočekivani su u svim mestima kao oslobodioci Srbije, pre svega od straha da se kaže svoje mišljenje i da se pokaže neslaganje sa kriminalom, korupcijom i izdajom. Kolona beogradskih taksista duga nekoliko kilometar, koja je vratila studente iz Novog Sada, slika je normalne Srbije u kojoj se ceni trud i rad i pokazuje neviđena solidarnost.
Mnogi pokušavaju da studentsku časnu i iskrenu nameru kompromituju i zloupotrebe. Treba znati da u svakom žitu ima kukolja, tako i među ovom divnom decom ima onih koji zaslužuju prezrenje svih, jer im je cilj da ostvare svoje prljave plaćeničke poslove. Studentski protesti izloženi su stalnim pokušajima zloupotrebe i opasnosti od preuzimanja uplivom agenata od uticaja, pre svega od strane zapadopoklonika iz NVO i opozicije, ali i Vučića i njegovih službi. Najbolji primer je upad na Svetosavsku akademiju u Matici srpskoj u Novom Sadu, u režiji zapadnih plaćenika Dinka Gruhonjića i Mile Pajić. Problematičan odabir govornika na veličanstvenoj blokadi mosta “Slobode“ u Novom Sadu takođe je uticaj navedenog dvojca. Međutim, naša deca su dosada pokazali veliku zrelost i znanje da se nose sa negativnim stvarima. U prilog tome ide njihova odluka na plenumima da se ograđuju od onih koji pripadaju strankama i NVO i da oni ne mogu da u medijima zastupaju studentski protest. Istovremeno, Vučić preko svojih studenata bez časti i obraza pokušava da izazove podeljenost i osudu javnosti. Svi oni znaju da se ono što su pokrenuli studenti ne može zaustaviti, zato pokušavaju da poduhvat u celini kompromituju i manipulacijama usmere na pogrešan put. Nažalost, zlonamerni ovakve loše primere koriste da opravdaju svoje napade na studente, pri čemu tom nečasnom poslu pribegavaju spin-majstori, kako iz vlasti tako i iz opozicije, a takođe i dežurni navijači i komentatori sa strane.
Protesti su na videlo isterali likove koje karakterišu osobine, možda najpogubnije za jedno društvo, mržnja i licemerstvo. Ostrašćenost tih bezumnih napadača, koja prosto plaši i zabrinjava, još jedna je potvrda hrabrosti i žrtve naše dece. Mržnja i licemerstvo onih koji ih napadaju fizički i verbalno, samo su velika potvrda da su studenti na pravom putu i predstavljaju iskrenu i časnu narodnu vojsku, kao nekada 1300 kaplara.
Mržnja je obuzela Vučića i SNS sektu koji su spremni na svaki zločin kako bi sačuvali svoj položaj. Pretnje i napadi na sve koji drugačije misle su svakodnevno prisutni već trinaest godina. Podsetimo se samo koliko je poznatih ljudi ubijeno ili nestalo i kakvi su se zločini dogodili za vreme njihove vlasti. Masovna ubistva u Ribnikaru i okolini Mladenovca su dovoljna potvrda.[1] Setimo se samo nasilja kod Šabačkog mosta, kada se policija povukla i sa pristojne udaljenosti gledala kako SNS kriminalci biju narod, a za to niko nije odgovarao.[2] Vučićeva pretorijanska garda ili, bolje rečeno, ešaloni zla u vidu bezbednosnih službi, navijača i kriminalaca koji stoje iza svih zločina, sada se promovišu kao takozvani lojalisti. Oni nisu uz njega zato što ga vole i podržavaju, niti zato što su se, navodno, zakleli u crkvi na vernost, nego zato što padom Vučića oni gube svoj položaj, bogatstvo stečeno kriminalom i korupcijom, i mnogi od njih će završiti u zatvoru. Suprotno naivnim očekivanjima da će kobrice, agenti BIA i policija otkazati poslušnost, dosadašnje iskustvo nas upućuje da su oni spremni, ako treba, na izazivanje većih sukoba sa nesagledivim posledicama. Zar smo zaboravili kako su se brutalno obračunali sa narodom koji je podigao glas protiv Korona zatvaranja i terora u julskim protestima 2020. Vučić možda nije nalogodavac svih zločina prema studentima i građanima, ali je svojim govorima i ponašanjem njihov inspirator i ima najveću odgovornost.
Licemerstvo odlikuje one koji se, navodno, ne slažu sa stanjem u državi, izdajom i kriminalom Vučića i SNS sekte, a istovremeno osuđuju proteste studenata. Uporno ignorišu to veliko delo i pokušavaju da ga smeste u brlog palog društva iz njima znanih razloga To su, u stvari, oni koji svoju nesposobnost i nespremnost na žrtvu pokušavaju da sakriju napadajući one koji poseduju znanje, hrabrost i odlučnost da se bore. Sva njihova borba do sada se svodila na priče po medijma ili nekakvim pisanijama, a većini najveći domet predstavljaju društvene mreže i možda učešće na manjim skupovima istomišljenika. Tu se posebno ističu intelektualci koji se predstavljaju kao patriote i kritikuju Vučića do granica koje im osiguravaju izostanak posledica po njih i njihov društveni status, obeležen solidnim registrom privilegija. Iz razloga što ne nude suštinska rešenja problema, odnosno ne smeju da pređu tu zamišljenu crtu iza koje mogu doći pod udar vlasti, među glavnim su razlozima što Vučić još uvek vlada. Zbog upornog osporavanja iskrene borbe studenata, oni su otkrili pravo lice i biće najveći krivci ako krajni ishod studentskih protesta ne donese toliko željene promene u Srbiji.
Posebno je sramotno i žalosno što se u osudama ističu oni koji se predstavljaju kao vernici. Kriju svoj strah i lažni mir iza vere, pokušavaju da nađu mane deci koji čista srca protestvuju žrtvujući svoje zdravlje, vreme i školovanje. Neka se zapitaju šta oni žrtvuju dok tako revnosno osuđuju decu. Neka se ti pravoslavni revnitelji podsete kako su postupali naši sveti i časni preci kroz istoriju, da li su se samo molili Bogu ili su potezali oružje u odbranu vere, porodice, naroda i države. Namerno prelaze preko onog što ne odgovara njihovim shvatanjima života i vere, ignorišići ono što nesumljivo dobro znaju, da hrišćani nisu Amiši nego Hristovi ratnici.[3] Istinski hrišćani se i razlikuju od lažnih hrišćana, neznabožaca, sektaša, malovernih, što otvoreno i mudro ispovedaju Hrista i što se hrabro i odlučno suprostavljaju zlu. Daleko od toga da su svi studenti isključivo pravoslavni vernici, mada ih ima dosta, u smislu da poste, pričešćuju se idu na Bogosluženja, ali to mogu postati ako im pružimo ruku i savet. Zaboravili su oni koji zlonamerno zameraju studentima na svemu i svačemu, da je većina naše generacije postala pravi vernik u zrelim godinama, a da su naša deca sve vreme odrastanja izložena neviđenom programu promene svesti. S druge strane, ekumenisti iz Beogradske patrijaršije na čelu sa papoljubcem Porfirijem svojom podrškom Vučiću i svojim neprimerenim ponašnjem prosto teraju decu od crkve ili, kako je govorio Jovan Dučić, „Postoje sveštenici zbog kojih ti omrzne vera, vojnici zbog kojih ti omrzne vojska i političari zbog kojih ti omrzne država“ .
Da ste dobronamerni vi koji se predstavljaju kao vernici, pre svega bi pružili podršku studentima u njihovoj hrabroj i iskrenoj borbi, a svoju kritiku bi usmerili na one koji pokušavaju da ih zloupotrebe. Umesto što, na osnovu sopstvenih predrasuda, osudama i sumnjama odbacujete našu decu – studente, prigrlite ih u svojim molitvama i pokažite ljubav prema njima. Ako nemate hrabrosti za borbu i da im se priklonite, onda se bar uklonite i molite se za njihovo zdravlje i pobedu! Dobar čovek pomaže bližnjima i bori se da svet u kome živi učini boljim.
Dragi studenti, među kojima su i moja deca, poklanjam se vašoj veliko žrtvi i iskrenoj borbi za slobodu i pravdu i prema svojim mogućnostima i sposobnostima aktivno podržavam. Molim vas, oprostite onima koji vaš podvig nisu do sada prepoznali! Vi ste uradili sve što stoji do vas i za to vam samo pripadaju pohvale, a ako kraj onoga što ste pokrenuli ne bude značio promenu sistema krivac će biti onaj deo naroda koji vas nije podržao i oni koji su pokušali da vas zloupotrebe zbog ličnih interesa, kao i oni autoriteti koji nisu imali hrabrosti da završe vaš posao a bili su dužni.
Dragi studenti, veliko vam hvala jer ste narod podigli iz očajanja i vratili mu nadu!
Dragi studenti, neka vas Gospod, molitvama Presvete Bogorodice, Svetoga Save i Svete Nebeske Srbije ukrepi, zaštiti od napada i iskušenja, podari duhovno i telesno zdravlje, snagu i mudrost da istrajete u borbi za opšte dobro i da vas vodi pravim putem!
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
[1] Ko i zašto ubija našu decu?
[2] U Šapcu SNS batinaši tukli goloruki narod uz podršku policije
[3] Sveti oci o borbi protiv zla
