Црквено певачка дружина Бранко из Ниша у улози Порфиријевог емисара

среда, 12. 02. 2025. Kefalo

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, православни верници!

Дужни смо у име наше Светосавске вере да предочимо нека неправославна понашања међу људима који се декларишу као православци!

Црквено певачко друштво Бранко из Ниша, које припада Нишкој епархији, са благословом патријарха Порфирија и епископа Арсенија, наступило је 25. јануара 2025. године у базилици Светог апостола Павла у Ватикану. Поред појединих српских композиција извели су и химну која је посвећена Светом Сави. Овај хор је учествовао на вечерњој служби коју је предводио папа Фрања уз присуство београдског надбискупа кардинала Ладислава Немета, као и бројних високих званица из Ватикана и читавог света. Догађају је присуствовао и изасланик патријарха српског г. Порфирија, викарни епископ топлички г. Петар.[1]

Дакле, хор Бранко из Ниша је молитвено учествовао са римокатолицима у Ватикану у служби коју је предводио папа, са православним викарним епископом г. Петром и православним свештеником Бранком Цинцаревићем. Наиме, хор је био у свом пуном саставу, где су чак примећена и деца на појединим фотографијама које су начињене у Риму. Наравно, са овим хором био је и њихов духовник – свештеник Бранислав Цинцаревић који је иначе познат као поборник екуменизма. Опште је позната чињеница да је овај свештеник дао благослов да се дели бесплатна литература православним верницима у Нишкој саборној цркви, која је протестанског карактера. [2]

Овом приликом се треба подсетити да је сарадња нишког црквеног хора Бранко и Папског хора Сикстинске капеле почела наступом на фестивалу духовне музике „Музички едикт“ 2023. године, у Нишу, чији је покровитељ био патријарх Порфирије. На који начин је патријарх био покровитељ ове манифестације, у јавности није објављено.Може се само наслутити да је је ово покровитељство употребљено као помоћ хору да учествује у дијалогу и комуникацији са Ватиканом.

Ово покровитељско залагање патријарха Порфирија може се довести у везу са његовим дијалошким залагањем, са свима без разлике, као лично, али и припрему свих да то исто и они чине. Своје дијалошко определење показао је још као митрополит загребачко – љубљански у интервјуу на хрватској телевизији у емисији Екумена, за коју каже да је гледао још док је био јеромонах у Србији. Он у овој емисији не пропушта прилику да говори о интеграцији (иако као богослов добро зна, да је православна црквена заједница у обавези да поштује искључиво Божији закон, где једнодушно исповедамо веру и да није могућа интеграција једне православне заједнице са другом неправославном заједницом без компромиса и одступања од својих начела), залажући се да сви постанемо једна црквена заједница, наравно са префурмулисаним верским кодексом који ће да уобличи екуменски покрет! Због ове чињенице и свесрдног залагања за папизам, он изјављује 2021. године, следеће: „лично сам имао три пута прилику да се сретнем са папом Фрањом, чак сам му у једној прилици целивао и његову руку, и наишао на велике осуде због тога – многи су ми говорили да сам издајник Православне цркве, а ја сам имао свој лични, дубоки разлог зашто сам то учинио, и не сматрам да сам било шта и било кога тим чином издао. У исто време, сматрам да сам поступио у духу Јеванђеља, нарочито због разлога који сам има.

Када је реч о доласку папе у Србију, као и све важне ствари у нашој Цркви, то мора бити одлука Сабора, и ја о тој теми сам не могу, нећу и не желим да одлучујем, али и то питање је отворено, зависи од процене нашег Сабора, али и међусобних разговора нас и Ватикана.“[3]

Наравно патријарх Порфирије, не може имати своје личне разлоге за поклоњење папи док је год српски патријарх (а ипак је то учинио), али као образован човек он вешто употребљава филозофске премисе комуникације са јавношћу, те тако и изјављује да он неће одлучити лично о доласку папе у Србију. Са једне стране, он каже да неће лично да учествује у папином доласку у Србију, а са друге стране, он се труди свим силама да Православље приближи папи како би га утопио у римокатолицизам, преко појединаца и мањих групација попут Црквено певачке дружине Бранко из Ниша, и то корак по корак. Његово деловање иде у смеру стварања некакве нове цркве по његовој жељи кад буде старац, како нам је то саопштио његов духовник епископ Иринеј Буловић, који га је по свему судећи и усмерио према папи и екуменизму!

Деловање патријарха се могу огледати у неколико тачака:

Патријарх дозвољава промену садржаја богослужења,
Патријарх се залаже за промену приступа према светој тајни Причешћа, и то без припреме поста, молитве, покајања, трпљења, опраштања и исповести,
Патријарх дозвољава да му појединци докторирају на Ватиканском свеучилишту, као и на протестанском факултету,
Патријарх даје благослов да му Црквени хор Бранко из Ниша иде на поклоњење папи, као и да учествује на заједничкој молитви, по моделу – ја сам се поклонио папи, можете и ви,
Патријарх је проклео православне вернике, у марту месецу 2023. године, који исправно исповедају веру, по којој сходно Символу вере Дух Свети происходи од Бога Оца и само од Бога Оца,
Патријарх уводи гладну омладину у Цркву Христову, али им не даје спасоносну храну на ваљан начин, већ им дозвољава да се у Цркви Христовој понашају на светован начин, без духовног садржаја. На овај начин он остварује квантитет без духовног квалитета. Наиме, цркве постају пуније људима али са врло малим бројем верника!

На основу оваквог вида деловања, сасвим сигурно се могу извући три закључка:

1.Патријарх Порфирије жели привући што више православних верника екуменизму у коме главну улогу има папа, како би се што лакше православни Срби утопили у римокатолицизам, са прањем руку да он ништа не чини на своју руку и да он не сноси кривицу, јер очигледно жели да својим деловањем створи покрет који ће се спонтано утопити у папизам,

2.Патријарх Порфирије хоће да увери сопствени народ да свако од њих има мисионарску улогу, у реинтеграцији са римокатолицизмом, са паролом да је сваки човек брат. Иако добро зна да се православни верник понаша према сваком човеку са хришћанском љубављу, али да веру своју чува и да братом у Христу може звати само оног човека ко испуњава Божији закон и живи у црквеној заједници са верским једномислијем, као крштено биће у име Оца и Сина и Светога Духа! Православни верник има љубави према свим људима, па и према непријатељима, али чврсто држи своју православну веру, преко поштовања Божијих заповести у Светосавском кодексу преко својих Крсних Слава, без заједничке молитвености са јеретицима!

3.Патријарх Порфирије врши усмена наређења, без писаних трагова о својим наредбама о уласку православних верника у екуменизам, како би приступили овом покрету на један спонтани и стихијски начин, са прихватањем римокатоличке теологије, која се сеје на православној њиви духовности, као флексибилна и која не захтева никакву одговорност у строгом поштовању Божијег закона, како би православни верници могли да је што боље упознају и прихвате, тихо и нечујно, преко својих индивидуалних емисара. Један од тих емисара је и Црквено певачка дружина Бранко из Ниша, са својим диригентом Саром Цинцаревић и њеним супругом и свештеником Бранком Цинцаревић.

Аутор: ипођакон Душан Миљковић

[1]https://stanjestvari.com/2025/02/01/niski-hor-branko-i-himna-svetom-savi-u-vatikanu/, (приступљено:06.02.2025.)

[2] Ипођакон Душан Миљковић, Приказ књиге „101 омиљено казивање из Библије,“ аутор Јура Милер која се дели бесплатно верницима у Православној цркви у Нишу, као протестанско виђење вере. Овај рад је објављен 2023. године.

[3] Спутњик, 19. 3. 2021.