Благословен који долази у име Господње!
БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ!
Не знам шта ви видите на овој фотографији, али ја видим веру која се не гаси, наду која не посустаје и младост која није заборавила своје корене.
И, да будем искрен, не могу а да се не запитам, како забога, неко у овој младости може да види нешто лоше? Зар нисмо сви људи? Зар не би требало да нам срце заигра када видимо оволико наде, искрености и љубави?
По природи сам емотивац. Када видим ову децу како се грле, како им суза крене низ лице, како једни другима дају снагу и настављају даље, ја се сав најежим. У тим тренуцима човек не мора ништа да каже. Довољно је да гледа и осећа.
Толико је у њима наде, воље, упорности и храбрости да је то тешко описати речима. У њиховим загрљајима видим слогу, у њиховим сузама искреност, а у њиховим корацима жељу да живе у бољем и праведнијем друштву.
Зато имају моју подршку. Не зато што мислим да су савршени, већ зато што у њима видим младост која заслужује да буде саслушана, поштована и схваћена. Видим нашу децу и будућност којој дугујемо бар толико да је не дочекамо са подсмехом и осудом, већ са разумевањем и надом.
А можда је право питање да ли смо ми, као родитељи, као људи и као народ, спремни да станемо уз њих, да им верујемо и да им помогнемо да сачувају наду у боље сутра.
Јер ако нам ни младост која се грли, која верује, која се не предаје и која се усуђује да се нада не пробуди оно најбоље у нама онда би свако од нас требало бар на тренутак да се замисли.
Нека их Бог чува на сваком кораку. А нама подари мудрости да их разумемо, срца да их осетимо и храбрости да им будемо ослонац.
Благословен који долази у име Господње!
Аутор: Жељко Стевановић
