Отворено писмо студентима и онима који протесте нису разумели
“Када силе зла крену на нејач, ако их не заштитиш, крив си колико и злочинац.“ Патријарх Павле
У историјском моменту када је у овом друштву све погажено и компромитовано, када нема више ауторитета коме народ може да верује, када је сва власт у рукама једног болесног и злог човека, када ниједна државна институција не ради свој посао у складу са Уставом и законима, када је сваки отпор унапред обесмишљен, када влада невиђена подељеност у народу, студенти су устали и гласно и јасно поручили – доста безакоња и неправде, хоћемо слободу и правду. Свесни су да, ако желе да живе од свога знања и поштеног рада на корист друштва, одговарајући амбијент не могу имати у земљи којом управљају моралне наказе, у којој је све на продају, а знање, рад и поштење нису критеријуми за вредновање појединца. Уместо да прихвате понуду Вучића да буду његови ботови као и сви чланови СНС секте или да оду у иностранство у потрази за бољим животом, студенти су изабрали борбу за слободу и правду у својој земљи.
На улазу у Стеленбошки Универзитет у Јужној Африци стоји натпис: За уништење било које нације не требају атомске бомбе и далекометне ракете. Потребно је само смањење квалитета образовања и дозвола преписивања и варања на испитима.
- Пацијенти умиру од руке таквих доктора
- Зграде се руше од руке таквих инжењера
- Новац се губи из руку таквих економиста
- Правда нестаје поред таквих правника и судија
Крах образовања је крах једне нације.
Генерација коју су многи отписали и давали јој епитет зомби, јер је школована уџбеницима који пишу странци и по погубном систему наметнутом од стране Запада, показала је да, поред свих притисака и програма промене свести, поседује неуништиви дух предака. Понашањем, самопоуздањем, знањем, зрелошћу, промишљеношћу, самоодрицањем, доследношћу и пре свега жртвом, већ су исписали историју без обзира на крајњи исход њиховог подухвата. Учинили су велико дело, које су многи у последњих 25 година покушали да остваре, али без правог успеха. Подигли су Србију из очајања и мрака, створили огромну позитивну енергију и пружили наду. Пробудили су код Срба вредности које су нас некада красиле, а које у последње време нису биле баш видљиве: саосећајност, солидарност, спремност на жртву и борба за опште добро.
Три чињенице показују да су студенти способни и одговорни да, по завршеним студијама, преузму одговорна места за вођење ове државе у лепшу и бољу будућност:
- Захтеви
Већ на самом почетку, изношењем својих захтева, показали су умишљеном господару Србије Александру Вучићу где му је место по Уставу (има само осам овлашћења која су протоколорна), једноставно га игноришући. При томе, захтеви су јасни и конкретни тако да власт не може да их испуни, јер би то значило да признају злочин “пад настрешице“ и убиство 15 људи, пљачку и корупцију, да они командују батинашима и возачима који нападају грађане, да су кривци за подељену и огрезлу у криминал и корупцију Србију. Државне инстицује да раде по Уставу и законима, на чему студенти упорно инсистирају, Вучић и велики део чланова СНС секте као и сви они који злоупотребљавају и спречавају државне институција да раде свој посао, били би у затвору. Својим захтевима они не мењају власт него криминални и издајнички систем!
- Протести и блокаде
Показали су изузетно знање и креативност у организовању протеста и блокада. Иако је било покушаја од стране Вучићевих професора да их спрече, они су исте успешно и без инцидената склонили у страну. Преузели су своје факултете које држе у блокади, и то у беспрекорном реду и хигијени. На свим протестима и блокадама сачували су достојанство које им је својствено, држећи ред и игноришићу насртаје разних провокатора и батинаша инспирисаних ликом и делом Александра Вучића. У моментима док су њихове колеге моторним возилима газиле СНС убице и физички их нападале, када је ток догађаја у потпуности могао да измакне контроли и настану услови за деловање закона руље, они су и поред свих излива емоција задржавали прибраност, указивали помоћ повређеним и нису дозвољавали освету. Поступали су по добро познатим речима патријарха Павла “Будимо људи“. Петнаестоминутна ћутања широм Србије, посебно она у Београду и Новом Саду, којим више десетина хиљада људи у апсолутном реду и миру одаје пошту трагично настрадалим, више говори од било какве моћне поруке. Научили су нас достојанственом ћутању које је гласније од било каквог оглашавања.
- Жртва
Речи једног од учесника протеста “Боље да изгубим једну годину у школовању, него тридесет година живота“ сажето исказују дубоку освешћеност спремности на жртву студената актуелне генерације. Само она (спремност на жртву) довољан је разлог да им се сви поклоне. Пре свега, наша деца су стекла поверење и подршку свих здраворазумних грађана због њихове жртве. Свесно угрожавају своје здравље и животе, запостављају своје школовање и академску каријеру, излажу неизвесности свој живот у наступајућем времену… Слике и снимци ситуација у којима их физички нападају, газе возилима, вређају, када после пређених 40 километара хладну ноћ у Инђији проводе напољу на фудбалском игралишту или проведене ноћи на аутокоманди у Београду и на мосту “Слободе“ у Новом Саду, марш по киши, снегу и мразу, говоре све.
Величину њиховог историјског дела препознала је и подржала већина народа, што је посебно дошло до изражаја при њиховом проласку кроз Србију, где су их у сваком месту дочекивали као ослободиоце. Сцена њиховог победоносног марша кроз Србију, уз невиђен дочек мештана које су сретали на свом путу, још једна је велика потврда да чине исправну ствар за добро свих нас и да су добри људи препознали и пружили им од срца помоћ. Народ је народну војску чистог срца дочекивала са великим одушевљењем, исказујући им подршку и прилажући од срца храну, пиће и друге потрепштине. Дочекивани су у свим местима као ослободиоци Србије, пре свега од страха да се каже своје мишљење и да се покаже неслагање са криминалом, корупцијом и издајом. Колона београдских таксиста дуга неколико километар, која је вратила студенте из Новог Сада, слика је нормалне Србије у којој се цени труд и рад и показује невиђена солидарност.
Многи покушавају да студентску часну и искрену намеру компромитују и злоупотребе. Треба знати да у сваком житу има кукоља, тако и међу овом дивном децом има оних који заслужују презрење свих, јер им је циљ да остваре своје прљаве плаћеничке послове. Студентски протести изложени су сталним покушајима злоупотребе и опасности од преузимања упливом агената од утицаја, пре свега од стране западопоклоника из НВО и опозиције, али и Вучића и његових служби. Најбољи пример је упад на Светосавску академију у Матици српској у Новом Саду, у режији западних плаћеника Динка Грухоњића и Миле Пајић. Проблематичан одабир говорника на величанственој блокади моста “Слободе“ у Новом Саду такође је утицај наведеног двојца. Међутим, наша деца су досада показали велику зрелост и знање да се носе са негативним стварима. У прилог томе иде њихова одлука на пленумима да се ограђују од оних који припадају странкама и НВО и да они не могу да у медијима заступају студентски протест. Истовремено, Вучић преко својих студената без части и образа покушава да изазове подељеност и осуду јавности. Сви они знају да се оно што су покренули студенти не може зауставити, зато покушавају да подухват у целини компромитују и манипулацијама усмере на погрешан пут. Нажалост, злонамерни овакве лоше примере користе да оправдају своје нападе на студенте, при чему том нечасном послу прибегавају спин-мајстори, како из власти тако и из опозиције, а такође и дежурни навијачи и коментатори са стране.
Протести су на видело истерали ликове које карактеришу особине, можда најпогубније за једно друштво, мржња и лицемерство. Острашћеност тих безумних нападача, која просто плаши и забрињава, још једна је потврда храбрости и жртве наше деце. Мржња и лицемерство оних који их нападају физички и вербално, само су велика потврда да су студенти на правом путу и представљају искрену и часну народну војску, као некада 1300 каплара.
Мржња је обузела Вучића и СНС секту који су спремни на сваки злочин како би сачували свој положај. Претње и напади на све који другачије мисле су свакодневно присутни већ тринаест година. Подсетимо се само колико је познатих људи убијено или нестало и какви су се злочини догодили за време њихове власти. Масовна убиства у Рибникару и околини Младеновца су довољна потврда.[1] Сетимо се само насиља код Шабачког моста, када се полиција повукла и са пристојне удаљености гледала како СНС криминалци бију народ, а за то нико није одговарао.[2] Вучићева преторијанска гарда или, боље речено, ешалони зла у виду безбедносних служби, навијача и криминалаца који стоје иза свих злочина, сада се промовишу као такозвани лојалисти. Они нису уз њега зато што га воле и подржавају, нити зато што су се, наводно, заклели у цркви на верност, него зато што падом Вучића они губе свој положај, богатство стечено криминалом и корупцијом, и многи од њих ће завршити у затвору. Супротно наивним очекивањима да ће кобрице, агенти БИА и полиција отказати послушност, досадашње искуство нас упућује да су они спремни, ако треба, на изазивање већих сукоба са несагледивим последицама. Зар смо заборавили како су се брутално обрачунали са народом који је подигао глас против Корона затварања и терора у јулским протестима 2020. Вучић можда није налогодавац свих злочина према студентима и грађанима, али је својим говорима и понашањем њихов инспиратор и има највећу одговорност.
Лицемерство одликује оне који се, наводно, не слажу са стањем у држави, издајом и криминалом Вучића и СНС секте, а истовремено осуђују протесте студената. Упорно игноришу то велико дело и покушавају да га сместе у брлог палог друштва из њима знаних разлога То су, у ствари, они који своју неспособност и неспремност на жртву покушавају да сакрију нападајући оне који поседују знање, храброст и одлучност да се боре. Сва њихова борба до сада се сводила на приче по медијма или некаквим писанијама, а већини највећи домет представљају друштвене мреже и можда учешће на мањим скуповима истомишљеника. Ту се посебно истичу интелектуалци који се представљају као патриоте и критикују Вучића до граница које им осигуравају изостанак последица по њих и њихов друштвени статус, обележен солидним регистром привилегија. Из разлога што не нуде суштинска решења проблема, односно не смеју да пређу ту замишљену црту иза које могу доћи под удар власти, међу главним су разлозима што Вучић још увек влада. Због упорног оспоравања искрене борбе студената, они су открили право лице и биће највећи кривци ако крајни исход студентских протеста не донесе толико жељене промене у Србији.
Посебно је срамотно и жалосно што се у осудама истичу они који се представљају као верници. Крију свој страх и лажни мир иза вере, покушавају да нађу мане деци који чиста срца протествују жртвујући своје здравље, време и школовање. Нека се запитају шта они жртвују док тако ревносно осуђују децу. Нека се ти православни ревнитељи подсете како су поступали наши свети и часни преци кроз историју, да ли су се само молили Богу или су потезали оружје у одбрану вере, породице, народа и државе. Намерно прелазе преко оног што не одговара њиховим схватањима живота и вере, игноришићи оно што несумљиво добро знају, да хришћани нису Амиши него Христови ратници.[3] Истински хришћани се и разликују од лажних хришћана, незнабожаца, секташа, маловерних, што отворено и мудро исповедају Христа и што се храбро и одлучно супростављају злу. Далеко од тога да су сви студенти искључиво православни верници, мада их има доста, у смислу да посте, причешћују се иду на Богослужења, али то могу постати ако им пружимо руку и савет. Заборавили су они који злонамерно замерају студентима на свему и свачему, да је већина наше генерације постала прави верник у зрелим годинама, а да су наша деца све време одрастања изложена невиђеном програму промене свести. С друге стране, екуменисти из Београдске патријаршије на челу са папољубцем Порфиријем својом подршком Вучићу и својим непримереним понашњем просто терају децу од цркве или, како је говорио Јован Дучић, „Постоје свештеници због којих ти омрзне вера, војници због којих ти омрзне војска и политичари због којих ти омрзне држава“ .
Да сте добронамерни ви који се представљају као верници, пре свега би пружили подршку студентима у њиховој храброј и искреној борби, а своју критику би усмерили на оне који покушавају да их злоупотребе. Уместо што, на основу сопствених предрасуда, осудама и сумњама одбацујете нашу децу – студенте, пригрлите их у својим молитвама и покажите љубав према њима. Ако немате храбрости за борбу и да им се приклоните, онда се бар уклоните и молите се за њихово здравље и победу! Добар човек помаже ближњима и бори се да свет у коме живи учини бољим.
Драги студенти, међу којима су и моја деца, поклањам се вашој велико жртви и искреној борби за слободу и правду и према својим могућностима и способностима активно подржавам. Молим вас, опростите онима који ваш подвиг нису до сада препознали! Ви сте урадили све што стоји до вас и за то вам само припадају похвале, а ако крај онога што сте покренули не буде значио промену система кривац ће бити онај део народа који вас није подржао и они који су покушали да вас злоупотребе због личних интереса, као и они ауторитети који нису имали храбрости да заврше ваш посао а били су дужни.
Драги студенти, велико вам хвала јер сте народ подигли из очајања и вратили му наду!
Драги студенти, нека вас Господ, молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и Свете Небеске Србије укрепи, заштити од напада и искушења, подари духовно и телесно здравље, снагу и мудрост да истрајете у борби за опште добро и да вас води правим путем!
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
[1] Ко и зашто убија нашу децу?
[2] У Шапцу СНС батинаши тукли голоруки народ уз подршку полиције
[3] Свети оци о борби против зла
