Novinaru Ivanu Maksimoviću od režima prećeno zbog snimanja bilborda ‘’Dobrodošli u ZSO’’
Ivanu Maksimoviću, novinaru portala KM novine, zaprećeno je iz službenog auta dok je juče po podne fotografisao i snimao bilborde “Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”.
Dogodilo se i to! Prva otvorena pretnja režimlija upućena meni od kad se samostalno bavim novinarstvom!
Bili su to neki od poslednjih snimaka i fotografija koje sam beležio. Radi boljeg pregleda popeo sam se na ostrvo između traka kojima se kreću automobili. Čuo sam kako mi nešto šušti pod nogama, pogledam i vidim da gazim po travi i cveću koje je gradsko zelenilo tu zasadilo i osetio krivicu što “uništavam” nečiji trud (iako je cveća malo, tek u jednom nizu kraj same ivice i skoro već uvelo) pa sam birao mesta na kojima je trava bila baš sasušena.
U tom trenutku se kraj mene zaustavi vozilo (registraskih oznaka KM 019 HG) i vozač me fino upita “šta to radim?”. Pogled mi ode na vrata auta a na njemu natpis “Inspekcija” sa grbom opštine iznad natpisa. Očigledno, radi se o službenom vozilu patrljka od nekadašnje opštine koji se danas zvanično naziva “Privremeni organ Kosovska Mitrovica”. Naravno, kao i druge institucije države Srbije na KiM i ove je Vučić ugasio, i to među prvima.
E sad, pošto se neretko dešava da dok fotografišem ljudi stanu da me nešto pitaju, automobilom ili pešice, a onda i prokomentarišemo situaciju jer znaju da sam (na žalost) jedini srpski novinar sa Kosova i Metohije koji izveštava bez ikakvog kompromisa i interesa već onako kako zaista jeste, u prvi mah mi se učinilo da je i sada o tome reč. Posebno što je ton u početku bio veoma pitom, pristojan.
Te misli preplitale su sa mogućnošću da se ipak radi o tome da neko iz gradske službe želi da mi ukaže na to da ne treba da se krećem zelenim površinama. Tako sam i odgovorio, uz osmeh “gazim travu…” priznajući već očiglednu krivicu.
Čovek odmahne glavom malo zbunjeno ali i nestrpljivo (još uvek to tumačim time da se parkirao na sred puta i tako ga blokirao pa valjda žuri) kao da kaže “ne pitam te to” i pogleda ka gradu pa u moj foto-aparat i podižući obrve klimne ka njemu ponavljajući pitanje “šta radiš… šta slikaš?”.
“A, to” kažem malo zbunjeno, “pa, grad, šta se dešava i tako”.
“Dobro, dobro a šta slikaš… šta?” sada već odlučnije i preciznije ali i već sa manje strpljenja mada još uvek prilično uzdržan i teško da bih nešto primetio da se sve nije završilo kako jeste.
Ili je znao da se inače bavim i drugim stvarima osim novinarstva ili nije želeo da inicira, to jest da podstakne moju znatiželju i motiviše me da ipak fotografišem ono što nije želeo da fotografišem, još uvek ne pominje ono što ga zapravo interesuje. Shvatim šta ga zanima pa kažem “bilborde i postere” bez okolišanja jer je ovih dana u medijima mnogo reči o tome pa nisam mislio da treba detaljnije da objašnjavam. Sve to vreme ja stojim na ostrvu a on parkiran, sa upaljenim motorom, kroz prozor razgovaramo.
“A koje bilborde?” sada već pita krajnje precizno.
“Pa, ove “ZSO” i to” odgovorim u čudu zbog takvog ispitivanja.
“Nemoj to da slikaš” bukvalno izda kratku naredbu.
“Zašto?…” pitam zbunjeno…
“Tako, nemoj… Kažem ti nemoj. To su MOJI bilbordi”. Opet me zbuni… Kako njegovi, prvo se setim Petra Petkovića, direktora Kancelarije za KiM koji je to prvi inicirao i najavio u medijima pre nekoliko dana.
“Pa svi su snimali” kažem onako zbunjen, da ne smara jer ne razumem ni kako su bilbordi “njegovi”, ni što mu smeta da snimam ono što je već BILBORD, dakle javno oglašeno na najvećim mogućim tablama na mestima gde su najuočljiviji, a i inače su ih već dovoljno snimili i objavljivali.
“Snimili su, ti nemoj, kažem ti – TI NE SMEŠ DA SNIMAŠ”, doslovce to kaže, okrene se bez da je sačekao odgovor, nagazi po gasu i ode.
“E, baš ću da snimam” odgovorim više za sebe i poluglasno jer sam već ostao sam. Nastavim iz inata ali ne još dugo jer me je ovo poprilično iznerviralo i uništilo volju a ionako sam već bio u odlasku i imao sasvim dovoljno materijala koji ću objaviti ovde, fotografije sada a video kasnije.
Krenem da pređem ulicu a tu, iza reda parkiranih automobila, nekoliko ljudi koji su u hladu drveta slušali ovaj razgovor odjednom su se potpuno unezverili i u strahu, zatečeni, osvrću se naokolo kao da bi nekud da krenu a ne znaju gde, više nego očigledno izbegavaju da im se pogled sretne sa mojim pa gledaju nekud u daljinu kao da nekoga traže ali širom otvorenih očiju, a pogledi im sasvim odsutni, bez cilja neprestano menjajući tačku u koju „gledaju“ i tako se osvrću u mestu. Dakle, oni su ovo shvatili ozbiljno, kao da je upućeno njima.
Što se mene tiče, pretnje odavno očekujem ali ih do sada nije bilo iako se nezavisnim novinarstvom bavim od 2011. godine. Govorio sam i pisao otvoreno o Tadiću i njegovoj izdaji započinjanjem Briselskog sporazuma i drugim “krasotama” koje nam je priređivao. Isto tako i o Tomislavu Nikoliću dok je ono relativno kratko vreme bio na mestu čoveka koji se tobož pita za nešto.
O Vučiću i njegovoj političkoj hajdučiji pišem isto tako od dolaska na vlast, evo već decenija, a kako je njihova izdaja dosegla najniže nivoe to sam o njima i pisao najžešće. Da, desilo se da je Vučić 2018. godine iskoristio povod da me optuži za nešto za šta ja nisam kriv te i da me sudski goni, ne lično već preko javnih tužilaca koje drži u šaci a njegovi novinarski kerovi razvlače po medijima kao ubicu i budalu ali mi lično ni tada, ni pre a ni posle toga, niko nije prilazio da preti. Poslušnici, pa i batinaši, jesu prilazili, razgovarali sa mnom, pitali razne stvari ali uvek, baš uvek toliko ljubazno i bez ikakve negativne emocije da im se ništa ne može prigovoriti, čak i onda kada mi nisu dozvoljavali da priđem Vulinu jer postavljam nezgodna pitanja i otkrivam izdaju koju sprovode. I tada su bili ipak fini i bez da su pokušali da mi naude, ali pretnji nije bilo. A sretao sam i na ulici bukvalno sve koji u ovoj izdaji učestvuju. Uglavnom savršeno glume da me nisu ni videli, pojedini od njih se čak ponašaju tako kulturno i sa manirima da ne možete a da ne uzvratite makar usputni pozdrav jer bilo je i ranijih kontakata, pre izdaje. U svakom slučaju tolerancija je pri susretima uvek bila maksimalna, čak i bez prekih pogleda a, da budem iskren, nisam siguran da sam se i ja tako ponašao. Ipak sam ja iskren u ovome što radim i ono što boli, boli.
Ono što sam mislio da će se jednom desiti jeste da priđe neko ozbiljan, ko će to umeti da kaže tako da ga zaista shvatite krajnje ozbiljno a ne ovako usput i na sirov način kako se dogodilo. Nekako, mislim da zaslužujem više od toga… Zato sam prilično siguran da to nije došlo “odozgo” i da je ovo bio usamljeni lovac koji zna da niko drugi ne javlja šta se tačno dešava svestan da to ugrožava planove onih koji su mislili da će lako obmanuti narod. Sa drugima je lako jer su svi novinari ili u njihovoj, ili u šakama Šiptara i Zapada a pošto svi oni zajedno učestvuju u ovoj šizoidnoj igri ljudskim životima i sudbinama svako od njih, kad zatreba, tim “novinarima” će izdati komandu “sedi” i novinari će poslušati bez reči. A i ne moraju da kažu, kad ih neko finansira zna se vrlo dobro šta od njih očekuje i traži. Osim, eto, jednog… kome nema ko da tako nešto naredi. A ko ugrožava vlast, ugrožava i poslušnike jer je to pretnja da izgube svoje privilegije.
Možda je to i zbog onoga na dan barikada kada sam napisao da su Vučićevi puleni na KiM satima ludovali sa uključenim sirenama ne bi li uznemirili i razdražili ljude do besvesti kako bi što agresivnije reagovali u slučaju provokacije. Što i jeste tačno, drugog objašnjenja za vozila koaj pakirana stoje a iz kojih neprekidno urla sirena, za sada nema. Možda je on bio jedan od onih koji su ljude ganjali da to čine. Tog dana nisam mogao da obavim telefonski razgovor duže od 15 sekundi, ne znam za druge.
Opet, sve je to možda ali mi se čini da za ovo nije imao odobrenje svojih nadređenih.
Dogodilo se usput, naizgled bez pripreme, iz neke lične netrpeljivosti koju oseća. Ipak, ništa ne mogu da tvrdim. Možda i jeste izgledalo tako baš da ne bih to povezao sa vlastima, ni legalnim ni paralelnim iako se upravljač, i za jedne i za druge, nalazi u Vučićevim rukama.
A ako ste na KiM danas zaposleni u ostacima srpskih institucija sa privilegijom da možete da koristite službeno vozilo, makar i takvo, van radnog vremena i još da iz njega u sred bela dana, u javnosti, pretite novinaru, uvek i uvek znači da se tu nalazite uz odobrenje “Srpske liste”, time posredno ili direktno uz Vučićevo odobrenje, i da ste jedan od jurišnika njegovog veleizdajničkog režima. Ukoliko ne želite da učestvujete u Vučićevim prljavim političkim poslovima i da predajete KiM podmuklo i na rate u ime Vučića, ne možete da dobijete ne samo takav već ako se javno izjasnite protiv, ni bilo kakav drugi posao uopšte!
Dakle, radi se o nekome ko je više nego očigledno režimski čovek i to višeg ranga, barem na lokalu, poput batinaša koje smo imali prilike da vidimo na protestima u Srbiji. Tako nekako i izgleda.. Takav će da brani interese režima (zapravo sopstvenu poziciju i privilegija koje u redovnim prilikama ne bi mogao da stekne ni čašću ni pameću) kao što besni psi brane teritoriju svog vlasnika ma šta god on na njoj radio pa i drao druge kerove na živo, njima to nije bitno, kao ni ovom liku. Samo slepa odanost svom gospodaru, to im je jedino bitno. Naročito ne u trenutku kada Vučić treba na terenu da zakruži veleizdaju započetu pre, za koji mesec pa tačno, jednu deceniju parafiranjem Brisleskog sporazuma i nametanjem šiptarske vlasti.
Samo ovakav zaplet, u kome će doći do nemira, možda i većih sukoba, može da mu pomogne da od javnosti sakrije svoju umešanost a svaku dramatičnu odluku koju bi doneo (kakve ne bih ni da pominjem ovde) da se opravda “srpskom nemoći”, saveznicima koje Albanci imaju ili već nečim na šta ne može da utiče… Odvraćanjem pažnje od nebitnih i sporednih stvari a ukazujući na realne činjenice, razloge i ciljeve sa kojima se nešto događa na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku, definitivno predstavlja aktivnost zbog koje ćete se naći na tapetu režimu, opet – Vučiću lično jer on u ovome i ima najveće interesea njegovi jurišnici to vrlo dobro znaju. Uostalo, izdaja je uvek čin koji se vrši svesno.
Nije prvi put da su na KiM režimski batinaši i siledžije reagovale brutalno i agresivno kada je trebalo nekome “promeniti mišljenje”. Od šamara, preko “poštenih” batina i prebijanja kako u javnosti tako i u privatnim kućama, do paljenja automobila, podmetanja eksploziva, raznih pretnji, smeštanja i podmetanja… Dovoljno govori činjenica da za sve te brojne napade niko nikada nije odgovarao iako se u ovako maloj sredini odlično zna ko u čemu ima „zasluge“. Tako da ako se sa jedinim nezavisnim srpskim novinarom sa KiM dogodi nešto “slučajno”, bilo da dolazi od Srba, Šiptara zapadnjačkih policajaca i službenika ili nekog „anonimnog“ svejedno, uopšte nije slučajno. Oni neće dozvoliti da se na kraju upropaste i provale planovi koje su tako dugo svi zajedno kovali. Učiniće sve što treba da to spreče.
Međutim, ono zbog čega je u ovom trenutku naročito važno da izveštavanje medija bude pod kontrolom, jeste upravo suština takozvane „Zajednice srpskih opština“. Neprimetno ona je u javnosti potpuno zamenila Kosovo i Metohiju, južna srpska pokrajina više ne postoji! Sada je tu samo „ZSO“, ne i KiM. Tačnije, a o čemu nema reči u medijima, Zajednica srpskih opština jeste udruženje koje treba da administrativno poveže one opštine u kojima Srbi čine većinu nad albanskim stanovništvom. To automatski znači da se neće ticati drugih opština, da Srbi na teritoriji svoje države, Srbije, ne samo da neće imati nikakav uticaj na rad opština već i da ne žele da ga imaju. Odriču ga se svojom voljom ali ne u ime bilo kakvog boljitka već lično Aleksandra Vučića i njegovih interesa.
Ovakva „ZSO“, kako je zamišljena, biće u potpunosti u administrativnom sastavu, dakle „zakonskom okviru“ a time i u finkciji takozvane „republike Kosovo“ i to na nižem nivou. Nje nema u bilo koms msislu u državnom uređenju Republike Srbije, ona ne postoji! Iz prostog razloga jer i nije u njenoj nadležnosti! Pored toga, „ZSO“ ne obuhvata zaista srpske optšine kakve su osnovane prema državnom planu o administrativnoj podeli teritorije već po sistemu albanskih separatista koji svaku tačku dodira sa državom Srbijom time neutrališu! Na taj način, Vučićev režim u potpunosti zaokružuje veleizdaju Kosova i Metohije i amputira ovaj deo teritorije od ostatka Srbije na duže vreme ali i sa nesagledivim posledicama jer će sa nestankom srpskih insitucija nestati i srpski narod!
A setimo se, većina tih „opština“ je osnovana u selima u kojima ima Srba, to su jedine „opštine“ na svetu koje se ne sastoje od bilo kakvog urbanog jezgra, niti celine ili dela. To su ozakonjene srpske enklave u kojima se živi kao u logorima a kakve je osmislio Marti Ahtisari u svom planu o stvaranju nezavisne države na tlu Kosova i Metohije. Proterivanjem Srba iz urbanih sredina postiže se cilj, i to na sasvim identičan način, koji su imali nmački nacisti – svrstavanje Srba u niži red građana bez ikakvih zagarantovanih prava što danas i jeste realnost na Kosovu i Metohiji. To je sprovođenje Ahtisarijevog plana koji su odbacile i Skupštine Srbije, kako to Vučić voli da kaže- prethodna vlada, ali i Skupština Ujedinjenih nacija!
A onda je došao Aleksandar Vučić i prihvatio te i takve „opštine“ pa umesto da govori o Kosovu i Metohiji, on govori, mahom kroz usta Petra Petkovića, o „Zajednici srpskih opština“. Nadležnost tog udruženja ne postoji.
Predviđeno je da se pod njihovu „kontrolu“ stave prosveta i zdravstvo na KiM a da sav novac koji iz budžeta Republike Srbije bude uplaćivan na ime ličnih zarada i finansiranja ovdašnjim Srbima, raspoređuje „ZSO“. Međutim, trik je u tome što kao udruženje, organizacija ili asocijacija kako se još „ZSO“ zove, sve račune polaže direktno separatističkoj „vladi“ u Prištini i svojim sredstvima može da raspolaže onda kada to oni odobre.
I još, stavljanjem zdravstva i prosvete pod kontrolu iliti kvazi-nadležnost „zajednice srpskih opština“ i te preostale institucije Republike Srbije biće i de-fakto, i de-jure uključene u sistem takozvane „republike Kosovo“ i od srpske državnosti na Kosovu i Metohiji više ne bi ostalo! Sada je jasnije koliko pokvarenosti ima u nasupu režima kada kao „rešenje“ ističu „Zajednicu srpskih opština“!
Da ukažem na još jednu stvar, Vučić koji se u javnosti pita za sve i svašta do najbanalnijih stvari, i koji je „jedini“ ekspert, poznavalc prilika i analitičar u svim oblastima do težine đačke torbe, o Kosovu i Metohiji i ne govori u redovnim prilikama. Pomene ali usput, to je jedina tema od koje se ovaj svestrani stručnjak distancirao, narodski rečeno – odrekao ga se!
Zato ne žele da znate šta se zaista dešava. Zato im je važna apsolutna kontrola medija i svakog novinara ponasob, zato i prva pretnja meni jer vam to niko drugi neće reći!
A ja, kao i do sada, činiću sve što mogu da te planove razotkrivam a većinu već i jesam. Sve što je potrebno da se zna objavljivao sam na KM novinama i jedinim štampanim novinama koje su imale hrabrosti da to objave, Magazinu Tabloid. Od bitnih stvari tu više nema šta da se doda. Pa eto, neka bude da su vas preko mene “podsetili” da to ipak treba da pročitate, kad već do sada niste, i da konačno shvatite svu podmuklost i pokvarenost sa kojom Aleksandar Vučić izdaje Kosovo i Metohiju korak po korak, do ove poslednje faze. Zapravo, Božija je poslednja. A vi ipak čitajte, informišite se, ne budite lenji. Radi se o vašoj i sudbini vaše dece ali i ljudskoj odgovornosti prema državi za koju su naši preci krvarili i ginuli. Zar da bez reči dopustite da vam nekoliko ljudi upropasti sve da bi oni napunili svoje džepove, zar da prihvatamo da je njihova želja za ilegalnim, pa i legalnim, bogaćenjem na vašoj propasti a ne daj Bože i krvi, pretežnija od vaših života? Nikako! To ne smemo da dozvolimo. A ovo je zaista poslednji trenutak da to shvatite.
Autor: Ivan Maksimović
Izvor: KMnovine
