Памти Србијо НАТО злочине, да би знала ко ти је непријатељ

”Што није записано – заборави се, што се заборави као да није постојало!” Св.Николај Жички

У 20. веку када је пали човек дефинитивно одбацио Господа и прихватио да служи мамону, србски народ је као ниједан народ у свету (сразмерно свом броју) доживео страдање. Наша су гробља највећа, наш бол је најдубљи, а Србе и данас прогоне са својих вековних огњишта. Убијено је преко четири милиона Срба, од којих је преко милион уморено до тада невиђеним мучењем по логорима и тамницама горде и ”културне” Европе.

На крају тог злогласног века, уместо да цео свет ода признање мученичком и часном србском народу, који је због своје љубави према Господу и слободи, поднео толику жртву, претворен је вољом светских моћника, из мученика у злочинца. Прво су НАТО фашисти од 30.08. до 14.09.1995. године бацили на Србе у Републици Српској преко 10.000 тона бомби са осиромашеним уранијумом, убили 153 цивила и нанели велику материјалну штету. А онда је 24.03.1999. године србски народ, стављени ван закона и са њим они који управљају овим палим светом, раде шта хоће. Тог датума када је почело немилосрдно бомбардовање Србије од стране фашистичке организације НАТО, светски моћници су објавили рат човечанству и показали да за њих не важе ни Божији, ни људски закони. После Србије, светски моћници преко САД, ЕУ, Ватикана и НАТО-а, отворено и без мало милости кажњавају све оне земље које хоће да сачувају своју слободу и неће да прихвате сатанистичку иделогију Новог светског поретка: Авганистан, Сомалија, Ирак, Обала Слоноваче, Египат, Либија, Сирија, Украјина…

У времену од 24. марта када су око 19:45 часова пале прве бомбе у Приштини, па до 10. јуна око 19.35 часова када је пало последњих пет пројектила који су погодили касарну у Урошевцу, сатанине слуге су у језивом и без имало милости бомбардовању, на нашу земљу бацили преко 30 хиљада тона бомби са осиромашеним уранијумом, убили 1002 војника и полицајаца и преко 2500 цивила (власт никада није утврдила тачан број страдалих, јер то није у њеном интересу), од тога 89 деце, преко 6000 је било рањених, привреда је уништена, а штета се процењује на преко 100 милијарди долара, заувек су нам затровали реке, планине и плодне равнице. И ако су вође тог злочиначког дела, лицемерно названог ”милосрдни анђео”, тврдили да бомбардују само војне циљеве, они су смишљено највише бомбардовали цивилне циљеве и то користећи забрањене касетне бомбе: стамбена насеља у великим градовима, болнице, школе, вртиће, мостове, фабрике, зграде телевизије, цркве и манастире, инфраструктуру. У том мноштву потресних страдања од НАТО бомби, издвојићемо само неколико да подсетимо на суровост тог злочина: 5. априла око 20:22 часа НАТО авиони су истресли на стамбену област у Алексинцу 550 килограма бомби, 11 људи је погинуло, а 50 је тешко повређено; 12. априла 1999, другог дана Васкрса, са два пројектила су погодили путнички воз на линији Београд – Солун на железничком мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури, број погинулих никада није утврђен, а многи путници се и данас воде као нестали;  23. април око 2:06 часова, бомбардована је зграда Радио-Телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду, погинуло 16 особа, 3 задобило тешке а 13 лаке телесне повреде; 1. мај погодили су путнички аутобус код места Лужани, погинуло око 70 људи, већином деца и жене; 7. маја на Ниш су бацили касетне бомбе, погинуло 15 људи; 30. маја на Свету Тројицу око 13 часова, погодили су са два пројектила мост код Варварина и убили 17 људи.

Милица Ракић

Трогодишња Милица Ракић коју су НАТО злочинци убили на ноши у купатилу, симбол је стpaдaњa и невиности. Као што су то били: шестогодишњи Бранимир Станијановић пострадао са оцем Видосавом и мајком Див­ном у возу који су НАТО пројектили погодили у грделичкој клисури, он је са васкршњим даровима, кренуо у посету сестри; девојчица Бојана по­страдала у Мердарима. Стефан и Дејана у Раљи код Београда; четворогодишњи Марко, пострадао у избегличком насељу код Ђаковице; Оља и Јулија у Мурини код Берана; Де­војчица Драгана пострадала у Старом Грацком код Приштине, на мученичком Косову; Сања Миленковић, најбољи математичар Југославије, која је убијена на Варваринском мосту док се враћала из Цркве на Свету Тројицу…

Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других не-Албанаца. Преостали Срби су остали да живе на северу Косова и у изолованим енклавама и све их је мање.

После тог злочиначког бомбардовања Србије, до тада једна слободна, независна и часна земља је окупирана и пала је у ропство, беду и сиромаштво, а крајњи циљ свега тога је њено потпуно уништење. Некада суверена земља Србија постала је обична колонија, која се ништа не пита већ преко евроунијатске колонијалне управе само аминује вољи светских зликоваца, а Срби су постали обични робови. Оно што је од привреде остало после бомбардовања, преузели су странци и тајкуни, чак и природне ресурсе. Народ се експлоатише као у робовласничко доба, ваде нам органе и на нама врше експерименте.

Пуних 11 недеља НАТО пакт је на овим просторима сејао смрт и осиромашени Уранијум због кога ће радиоактивни ореол „милосрдног анђела“ лебдети над овим просторима заувек. Пре НАТО бомбардовања, број нових случајева карцинома у Србији је износио око 1800 годишње, последњих година он се попео на 4000 – 5000 и стално расте. Убијање Срба не да је смањено после бомбардовања, него је повећано. После доласка КФОРА на КиМ, убијено је или отето преко хиљаду Срба и за то нико никада није одговарао. Одлучност светских моћника да нам затру и семе показао је 17. март 2004. године, када је над Србима на КиМ учињен невиђен погром од стране шиптара уз пасивно посматрање КФОР-а, у којем је: убијено 28 Срба, повређено преко 900, уништено или тешко оштећено 35 светиње, срушено око 1.000 србских кућа, 6 градова и 9 села етнички очишћено, протерано око 4000 Срба. 17. фебруара 2008.године, шиптари су уз помоћ оних који су нас бомбардовали прогласили сатанистичку творевину државу Косово.

”Србија је тело а Косово је срце у том телу.
Ишчупа ли се срце из тела, остаје леш који се распада.”
Епископ Артемије

У фебруару 2010. година у заједничкој акцији издајничке световне и црквене власти и шиптарских терориста протеран је са КиМ, онај који је спречавао издају КиМ, Владика Артемије са својим монаштвом. После тога су евроунијатска колонијална управа и екуменисти у СПЦ окончали своју издају 2013/14. године постављајући границу између централне Србије и КиМ, признајући власт шиптарских терориста у Приштини и терајући народ на КиМ на шиптарске изборе.

Данас србски народ трпи терор  у Хрватској, БиХ, Црној Гори, Македонији, па и у централној Србији, а све то подстичу злочинци који су нас бомбардовали, уз помоћ екумениста и евроунијата у Србији.

Све наведено говори да светски моћници преко САД, ЕУ, Ватикана и НАТО-а имају за циљ да Србију и Србски народ униште, јер се као Православни Хришћани, деца Божија, Светосавци не уклапамо у њихове сатанистичке планове. Крајњи циљ светских злочинаца, сатаниних слуга, је да нас принесу на жртвеник Новог светског поретка, на којем ће мамону бити принесена на жртву и наша држава и наш народ. За све њих ми смо само марва коју треба искористити до крајњих граница, односно у нама виде само извор сировина и органа који су потребни за одржавање њиховог система.

Упркос непобитним чињеницама које говоре о зверствима, које је злочиначка организација НАТО, као непосредни извршилац одлука САД, ЕУ и Ватикана, односно светских моћника, чинио у току бомбардовања и чини то и данас према Србима, евроунијатска колонијална управа и екуменисти у СПЦ, независно од воље народа, врше глобалистичко-екуменистичке интеграције. Због тога они преко медија који су под њиховом контролом, кроз образовање наше деце, мењају свест народу Србском, да би зло које нам чине САД, ЕУ, Ватикан и НАТО сматрали благословом. Само због наше кривице нама није лепо, јер нисмо као сав ”нормалан свет”. То је најбоље објаснио социолог др Слободан Вуковић речима: ”Још у античком Риму се знало да војна победа није довољна за пораз противника, право освајање обавља се наметањем вредносног система победника као “Божје воље”!”

Злочине које су учинили они који су огрезли у сатанизам и крвне жртве САД, ЕУ, Ватикан и НАТО као непосредни извршилац, не само да не смеју бити заборављени, већ не смеју бити ни опроштени, јер то су злочинци који се не кају, већ настављају и данас тај злочин према србском народу.

        Закључак нека буду стихови песме ”Нек види душман”:

”Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?

Протљај очи! Слава те зове…

Грешниче тешки, тржи се, тресни

ланцем о земљу! Нек мине мрак!

Нек душман види, нек душман чује,

да Срб још живи, да је јунак!”

Учинимо што стоји до нас, остало ће Господ дати!

Грешни раб Божији Горан Живковић 

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!