Nepoznati junaci sa Košara: VIDOVDANSKI GVOZDENI VOD-SVETI CAR LAZAR
Devedesetih godina tada još uvek, Jugoslovenska Narodna Armija, je pod različitim reformama i transformacijama, nažalost više na rečima i na papiru nego što je to u praksi priloženo. Jedinice pod uticajem pucanja starih okova ,,kao puštene sa lanca” onako grlom u jagode, i pod uticajem lažnog autoriteta, medija i zaradnih filmova, počinju da daju imena svojim jedinicama kao što su Mambe,tigrovi,kobre, vampiri,ose, pitoni, vukovi i da ne nabarajam sva imena životinja, što je strano vojničkoj tradiciji ovoga prostora,gde se u zaborav bacaju takvi gorostasi kao Mišić, Sinđelić, Stepa, Karađorđe, mnoge vojvode i druge mnogobrojne ličnosti iz naše istorije, koji su se dokazali junaštvom i mnogi svoje živote položili u temelj slobode.
Pored svega većini nije bilo poznato da poistovećivanje i uzimanje životinjskih osobina kao primer i lik predstavlja idolopoklonstvo. Taj talas novog Nju ejdža u vojsci je bio toliko jak da prosto su se jedinice utrkivale,koja će dati sebi strašniji naziv kao oličenje svoje ja bih rekao ipak /ne/sposobnosti. Naravno, u vojsci se sve radi po naređenju i strogom protokolu, ali neki prećutni i odobravajući signal je dat, i zoološki vrt je ušao na kasarske kapije, oznake, grbove.
Tada sasvim neočekivano jedna mala novoformirana vojno policijska jedinica za intervenciju sa psima, smeštena u Nišu, ne želi da oskrnavi svoju vojničku i pravoslavnu, junačku tradiciju predaka i sebi daje ime VIDOVDANSKI GVOZDENI VOD-SVETI CAR LAZAR, Sveti car Lazar je uzet kao slava jedinice, Vidovdan kao dan iste, grb sa likom Svetog Lazara je zasijao i na zastavi jedinice i ali i na grbu za uniformu. VIDOVDANSKI termin je uzet u ime svih poginulih na Vidovdan na krvavom srbskom Kosovu, GVOZDENI – termin uzet u ime svih poginulih u prvom svetskom ratu, dali u boju dali od tifusa, i onih smrznutih preko Albanije, i u ime svih majki i sestara silovanih, u ime svih koju su završili u Plavoj grobnici, u ime onih koji su grudima jurišali na bodljikavu Žicu i minska polja, i ostali na Solunskom frontu, u ime svih zaklanih izmučenih u prokupačkom kraju u buni protiv bugarskog zuluma, a Sveti car Lazar,kao najsvetiji primer ratnika, vladara, Hristovog vojnika koji je i svoju glavu položio za Srbiju i veru Pravoslavnu.
Jedinica je zbog svog srbskog imena i pravoslavnog duha koji je nosila od starešine do zadnjeg vojnika, trpela torturu pretpostavljenih komandi, koje nisu prepoznale veličinu imena i snagu duha koje je ono predstavljalo. Jednom prilikom veći deo jedinice je pričešćen u manastiru svetog Jovana Krstitelja u Gornjem Matejevcu kraj Niša,od strane daleko poznatog igumana Ilije. Zastava sa likom svetog Cara Lazara, na kojoj je po staroj srbskoj tradiciji pisalo ZA KRST ČASNI I SLOBODU ZLATNU-SA VEROM U BOGA, vijorila se na svim borbenim zadacima kroz koje je jedinica prošla. Vijorila se i na Veliki Petak, u ranim jutarnjim časovima kada je deo jedinice priskočio mladim graničarima u pomoć.
Sveti car Lazar i Majka Božija TROJERUCICA, čija je ikona stalno nošena na zadacima, nisu dozvolili da nijedan pripadnik jedinice postrada, niti da bude ranjen u tom košarskom paklu.
Autor: Goran Josijević
