Историја

Непознати јунаци са Кошара: ВИДОВДАНСКИ ГВОЗДЕНИ ВОД-СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР

Деведесетих година тада још увек, Југословенска Народна Армија, је под различитим реформама и трансформацијама, нажалост више на речима и на папиру него што је то у пракси приложено. Јединице под утицајем пуцања старих окова ,,као пуштене са ланца” онако грлом у јагоде, и под утицајем лажног ауторитета, медија и зарадних филмова, почињу да дају имена својим јединицама као што су Мамбе,тигрови,кобре, вампири,осе, питони, вукови и да не набарајам сва имена животиња, што је страно војничкој традицији овога простора,где се у заборав бацају такви горостаси као Мишић, Синђелић, Степа, Карађорђе, многе војводе и друге многобројне личности из наше историје, који су се доказали јунаштвом и многи своје животе положили у темељ слободе.

Поред свега већини није било познато да поистовећивање и узимање животињских особина као пример и лик представља идолопоклонство. Тај талас новог Њу ејџа у војсци је био толико јак да просто су се јединице утркивале,која ће дати себи страшнији назив као оличење своје ја бих рекао ипак /не/способности. Наравно, у војсци се све ради по наређењу и строгом протоколу, али неки прећутни и одобравајући сигнал је дат, и зоолошки врт је ушао на касарске капије, ознаке, грбове.

Тада сасвим неочекивано једна мала новоформирана војно полицијска јединица за интервенцију са псима, смештена у Нишу, не жели да оскрнави своју војничку и православну, јуначку традицију предака и себи даје име ВИДОВДАНСКИ ГВОЗДЕНИ ВОД-СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР, Свети цар Лазар је узет као слава јединице, Видовдан као дан исте, грб са ликом Светог Лазара је засијао и на застави јединице и али и на грбу за униформу. ВИДОВДАНСКИ термин је узет у име свих погинулих на Видовдан на крвавом србском Косову, ГВОЗДЕНИ – термин узет у име свих погинулих у првом светском рату, дали у боју дали од тифуса, и оних смрзнутих преко Албаније, и у име свих мајки и сестара силованих, у име свих коју су завршили у Плавој гробници, у име оних који су грудима јуришали на бодљикаву Жицу и минска поља, и остали на Солунском фронту, у име свих закланих измучених у прокупачком крају у буни против бугарског зулума, а Свети цар Лазар,као најсветији пример ратника, владара, Христовог војника који је и своју главу положио за Србију и веру Православну.

Јединица је због свог србског имена и православног духа који је носила од старешине до задњег војника, трпела тортуру претпостављених команди, које нису препознале величину имена и снагу духа које је оно представљало. Једном приликом већи део јединице је причешћен у манастиру светог Јована Крститеља у Горњем Матејевцу крај Ниша,од стране далеко познатог игумана Илије. Застава са ликом светог Цара Лазара, на којој је по старој србској традицији писало ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ-СА ВЕРОМ У БОГА, вијорила се на свим борбеним задацима кроз које је јединица прошла. Вијорила се и на Велики Петак, у раним јутарњим часовима када је део јединице прискочио младим граничарима у помоћ.

Свети цар Лазар и Мајка Божија ТРОЈЕРУЦИЦА, чија је икона стално ношена на задацима, нису дозволили да ниједан припадник јединице пострада, нити да буде рањен у том кошарском паклу.

Аутор: Горан Јосијевић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!