Професори траже укидање реформисаног програма наставе историје
Професори страхују да ће историјску свест ђака формирати улица
У петицији коју је шест професора средњих школа предвођених академиком Љубодрагом Димићем, са 1.500 потписа грађана, упутило Министарству просвете и премијерки Ани Брнабић тражи се хитно укидање реформисаних програм наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама
„Настава историје спроведена на ’реформисани’ начин доноси опасност да историјску свест младе генерације престане да формира школа, односно педагог-историчар, професионалац, научник. Ту свест ће формирати: улица, штампа, политика, интересне групе или међународни фактори. Осиромашује се најдиректније национална и критичка свест, а то је први корак ка добровољном сужањству. Да ли је то оно што желимо нашој деци?”
Овим питањем и упозорењем закључена је петиција коју је шест професора средњих школа, на челу с академиком Љубодрагом Димићем, редовним професором Филозофског факултета у Београду, пре месец и по дана упутило Министарству просвете и премијерки Ани Брнабић. Они траже да се хитно укине реформисани програм наставе историје успостављен у гимназијама и средњим стручним школама пре три године. Како за наш лист објашњава један од покретача Љиљана Раковић, професорка историје у Земунској гимназији, петиција је покренута још 15. јуна, а они су као спонтано окупљени историчари одлучили да буде онлајн како би била доступна свим колегама и родитељима. Досад ју је потписало 1.500 грађана из целе Србије. Наглашава да им од председнице владе није стигла повратна информација, а да су из министарства одмах добили одговор да ће петицију размотрити, али отад нема гласа од њих.
– Не знам ниједног колегу који је подржао реформу програма из историје, сем једног из Форума београдских гимназија, који то не ради у име удружења, јер није спровело анкету, а бројни гимназијски наставници не слажу се с њим. Ђаци који данас уче реформисану историју жртве су неких претходних немара. Већ добијам претње, а излазим у јавност под именом и презименом јер желим да се обелодани ко је тај човек ко је све ово осмислио. Поменути колега у јавности брани реформе у нечије име. Чије? То није Младен Шарчевић, измене програма су почеле да се праве пре његовог доласка на место министра просвете. Ко жели да нам врло добри ученици у другом разреду гимназије чак не знају шта значе речи „отпор” и „законодавство”, када их наведем у питању. Нажалост, овога има и у другим предметима, попут ликовног васпитања – истиче професорка Раковић.
Подвлачи да садашње градиво из средњошколских уџбеника историје апсолутно не разумеју најбољи ђаци, а о просечнима да и не говоримо. Кроз јавно доступне коментаре петиције закључили су да сличан проблем постоји чак и у осмолеткама.
– Не желимо никог да вређамо, нарочито не колеге које су радиле на реформи, многи нису у настави и немају представу шта значи ући у учионицу и радити с децом. Или нису целовито сагледали градиво јер су радили само на једном делу. Али ово питање је кључно за будућност нашег народа и државе. Знамо колико је тешко било да обрадимо градиво по старим програмима, а сада по новом то је потпуно немогуће. Највећи број колега и даље предаје по старом, а пишу да раде по новом програму. А шта ће бити када то види инспекција – пита Раковићева.
Један од главних разлога петиције јесте напуштање хронолошког приступа историјском учењу, кога је заменио такозвани тематски принцип. Раковићева каже да је то пред ученике поставило апсурд који нико не разуме. А то је да је, на пример, немогуће да појме зашто се Хитлер понашао како јесте у Другом светском рату и ликвидирао толике људе, уколико претходно не науче шта је нацизам. Нови програм предвиђа да ђаци о нацизму уче на самом крају школске године, а о Другом светском рату и Хитлеру у првом полугодишту. Такође, према њему ђаци не науче ко је Стефан Немања, а уче о Светом Сави, или не сазнају ко је цар Душан, а уче о првом српском патријарху Јоаникију, који је крунисао цара Душана Силног. Реформа је довела и до тога да наши гимназијалци сада прво науче ратовање Србије и Црне Горе у балканским или Првом светском рату, а тек након тога, у другом полугодишту, уче ослобађање од османске власти, настанак и изградњу српске државе.
– То је потпуно бесмислено. Исти парадокс протеже се на све остале епохе опште и националне историје. Наполеонови ратови се уче пре Француске револуције, а идеје просветитељства, које су темељ поменутих догађаја, на крају реформисаног садржаја у последњој наставној теми – упозоравају поменути историчари.
У науци је од Ренеа Декарта владало правило да се иде од лакшег ка тежем, овом реформом је то избрисано. Раковићева и колеге тврде да ђаци градиво по новом уопште не могу да науче и разумеју га. Ученицима у Србији је, истиче она, историја иначе веома тешка. Тврди да обухвата огроман садржај и из националног и општег опуса, за који није предвиђен довољан број часова, за разлику од многих држава у којима се учи само национална историја.
– Ту се јавља и нови проблем. Код нас је реформом сузбијен обим националне на рачун опште историје. Последица је да ђаци друге године гимназије сада Немањиће уче у две лекције, а раније су то чинили у шест-седам лекција. Исто је и у основној школи, па у петом разреду имају само један час историје недељно, потребна су им два, а у старијим разредима три у току седмице. Резултат који имамо, после три године реформе, јесте да се у мају на републичко такмичење из историје у прва три разреда гимназије није пласирао ниједан ђак из Београда – упозорава Раковићева.
Извор: Политика
