Научници откривају једну од главних тајни старог Рима: зашто су зграде старе 2.000 година и даље нетакнуте
Пантеон у Риму – Храм свих богова – је нетакнут и неоштећен после 2000 година. И то упркос чињеници да је крунисана прилично крхком конструкцијом – највећа купола од неармираног бетона на свету, пречника 43 метра. Фантастично… Много мање грандиозне и модерније зграде су већ дуго у рушевинама – срушиле су се, нису издржале тест времена. Али пагански древни храм стоји. И само јаче.
И друге староримске грађевине су у „радном стању“ – као што је аквадукт. Или лукобран. у чему је тајна? Научници су то коначно открили. Ово преноси часопис Science Advances, на који се укратко позива портал ScienceAlert.
Било је јасно да је све у питању грађевински материјал – бетон који су древни градитељи мешали са локалним вулканским пепелом – пуцоланом. Али, као резултат дугогодишњег истраживања, откривено је да тајна није у томе, већ у другој компоненти – кречу. И начин на који се додаје у бетонску мешавину.
Прави „рецепт“ развијен је на Технолошком институту у Масачусетсу (МИТ).
Укратко: Римљани би узимали pozzolanu, додавали воду, мешали је са кречом – обавезно гашеним – и загревали. У основи су је скували. Ако користите гашени креч и не кувате, ништа се неће десити – бетон неће бити исти као код старих Римљана.
Скенирајући електронски микроскоп и рендгенска спектроскопија довели су научнике на прави пут, што им је омогућило да пажљиво проуче беле кречне креде које су откривене у бетону. И одбацио претпоставку да је то грешка – резултат лошег мешања компоненти.
Не, стари Римљани су намерно подстицали појаву креде, која је настала као резултат тзв. вруће мешање. И оно најважније: управо ове креде су бетон учиниле „вечним“. Захваљујући њима, он се стално обнављао – затварао настале пукотине.
Вода која би ушла у пукотину „наишла би” на креч, реаговала би са њим и створила раствор богат калцијумом. Раствор би се стврднуо и тако попунио пукотину.
Обичан бетон пуца и мрви, док староримски бетон само јача. Чак и под ударом морских таласа.
Да би тестирали своје налазе, стручњаци МИТ-а су направили узорке користећи гашено и негашено креч. Спровели су тестове гађања – резултат је био исти за обоје. Али након две недеље пукотине на бетону на бази живог креча су „зарасле“, док су оне на бетону помешаном са живим кречом и без грејања остале отворене.
Тренутно научници раде на „древном римском рецепту“ како би га могли користити у 3Д штампачима за грађевинске објекте.
Текст прилагодили србском језику уредништво Борба за истину!
Извор: Логично.ком
