Читање мисли -одрађено. Писање мисли?

“ …Увек те очи које посматрају и глас који обавија. Био човек будан или спавао, радио или јео, у кући или ван куће, у купатилу или у кревету – избећи се није могло. Нико није имао ништа своје до оних неколико кубних центиметара у лобањи. “
1984 ,Џорџ Орвел
Овако писац представља стање у тоталитарном свету будућности половином прошлог века . Технолошки ми смо превазишли ту ноћну мору – технократе се хвале како имају начине да читају људске мисли . Да ли ми више немамо приватност ни оних неколико кубних центиметара у лобањи о којима говори Орвел ? По чланку који следи у наставку овог текства по свему судећи да немамо или ускоро нећемо имати ту приватност и слободу . Поставља се ново питање -ако је технологија на том нивоу да мисли појединца могу да буду читане , колико смо далеко од тога да мисли могу и да се пишу? Колико ће наше мисли бити ( или можда већ нису) у ствари наше?
Шездесетих година прошлог века професор Хозе Делгадо је показао како може путем даљинског управљача да контролише понашање побеснелог бика као и да путем пулсирајућег електромагнетног поља мења понашање мајмуна у лабораторији . Да ли ту лежи одговор на питање зашто смо као народ тако равнодушни и не бунимо се ?
ПОГЛЕД У БОДУЋНОСТ – УПРАВЉАЊЕ МИСЛИМА
Да ли вам је некад, док сте подешавали неки уређај, пало на памет како би било згодно да уместо притискања тастера, то можете урадити једноставно размишљањем о њима. Звучи као ствар научне фантастике, али заправо ова технологија је ту већ деценијама. Развој електроенцефалографије (ЕЕГ) може се пратити уназад све до двадесетих година прошлог века, међутим тек пре неколико година откривен је начин коришћења повратних информација са можданих ћелија (неурофидбек) у сврху управљања електронским уређајима.
У данашње време можемо користити интерфејс мозак – рачунар (BCI – brain-computer interface) како бисмо управљали свачим, од протетичких удова до роботских руку, али и једноставних ствари као што је курсор на нашем рачунару.
У последњих неколико година, БЦИ технологија је веома узнапредовала. Не само да су сензорске технологије постале напредније, већ и компаније, раде на томе да направе БЦИ слушалице приступачнијим и доступним потрошачима. Комплети за развој софтвера су доступни за већину ЕЕГ слушалица, што даје могућност програмерима широм света да се укључе и дају допринос развоју ове технологије. У наставку ћемо видети неке производе који су везани за управљање мислима, а који се данас могу наћи у слободној продаји.
Мајндсет
Како бисмо имали осећај хронолошких дешавања, вратићемо се мало уназад и кренути са неким од најранијих потрошачких апликација БЦИ-ја. Пре отприлике шест година НеуроСкај је створио МајндСет, прве приступачне ЕЕГ слушалице. Ове слушалице су испоручиване са раном верзијом игрице НеуроБој у којој играч користи мисли како би покренуо телекинетичку енергију помоћу које управља објектима и решава задатке.
ЕМОТИВ
Пре две године, компанија Емотив је на тржиште избацила свој ЕЕГ хедсет. Користећи 14 различитих сензора и два жироскопа, овај хедсет може да препозна четири различита ментална стања, 13 свесних мисли, низ различитих израза лица, као и покрете главе у различитим правцима.

Некомими Хедсет
Овај хедсет користи суве електроде како би препознао ваше расположење, које ће касније пренети на своје „уши“. Рецимо, ако сте лоше расположени, платнене уши, причвршћене за овај хедсет, ће бити оборене. Када сте „неутралног“ расположења, уши ће стајати усправно, а ако сте срећни или узбуђени, уши ће се мрдати и на тај начин показати ваше расположење. Иако се не очекује да овај уређај постане модни хит, идеја компаније да се емоције изразе кроз модне детаље ће се у будућности чешће сретати.
Тојота ПXБ бицикл
Пре пар година, Тојота је започела пројекат који има за циљ да споји класичне принципе дизајна са модерним технологијама у бициклизму. Крајњи резултат је био леп бицикл са неким веома новим функцијама. Овај бицикл је имао држач на корману на који је могао да се постави и прикључи ајфон , омогућавајући вам да пратите брзину и добијате навигационе информације. Међутим, још боља функција је промена брзина мислима. Потребна је само специјална кацига, која садржи Емотив хедсет и спремни сте за покрет.

Брејн Драјвер
Гугл је доказао да аутомобили могу да возе само помоћу „својих“ мисли. Међутим, то је сасвим другачија игра од оне коју играју у компанији БрејнДрајвер из Немачке. У овој компанији су развили програм који омогућава возачу да управља возилом без стварног додиривања волана или ножних команди. Уместо тога, ЕЕГ сензор је програмиран да прикупи свесне мисли као што су „лево“ или „напред“ и бежично их усмери ка наменском аутоматизованом систему управљања који гура педале и окреће волан. Иако овакав начин вожње аутомобила није дозвољен, овакав концепт је достојан даљег истраживања.

Скејтборд којим се управља мислима
Људи из компаније ХаотикМун Лабс створили су Скејтбор којим се управља мислима . Вожња овог скејта је веома једноставна. Све што је потребно јесте да замислите тачку испред себе и да замислите себе на том месту и скрејт ће кренути ка том месту.
СВОРМ Екстрим
Са бициклима, аутомобилима и скејтбордовима све је покривено, изгледа да је само питање времена пре него што неко крене са управљањем летелица помоћу можданих таласа. Међутим, група студената са Нортистерн универзитета урадила је управо то, направила је програм који омогућава управљање популарном летелицом АР.Дрон Парот . Без ичег осим њихових можданих таласа, ови момци могу даљински управљати путањом једног или више дронова .


Асимо
Овакв текст не би био свеобухватан, ако се не помене најсавршенији хуманоидни робот Асимо. 2009. године у Хондином истраживачком институту развијен је шлем који омогућава корисницима управљање роботом без померања мишића. Један од четири унапред утврђена дела тела се даје кориснику. Он замишља (ствара менталну слику) кретања овог дела тела. Шлем, помоћу сензора прикупља информације о активностима у мозгу. Добијени подаци се анализирају како би се утврдило шта је оператер заправо замислио. Ове информације се затим шаљу до рачунара, који их даље прослеђује до робота. Пар секунди након тога, робот изводи покрет.
У писању овог текства коришћени су делови чланка
Поглед у будућност – Управљање мислима са сајта www.automatika.rs/