Čitanje misli -odrađeno. Pisanje misli?

“ …Uvek te oči koje posmatraju i glas koji obavija. Bio čovek budan ili spavao, radio ili jeo, u kući ili van kuće, u kupatilu ili u krevetu – izbeći se nije moglo. Niko nije imao ništa svoje do onih nekoliko kubnih centimetara u lobanji. “

1984 ,Džordž Orvel

Ovako pisac predstavlja stanje u totalitarnom svetu budućnosti polovinom prošlog veka . Tehnološki mi smo prevazišli tu noćnu moru – tehnokrate se hvale kako imaju načine da čitaju ljudske misli . Da li mi više nemamo privatnost ni onih nekoliko kubnih centimetara u lobanji o kojima govori Orvel ? Po članku koji sledi u nastavku ovog tekstva po svemu sudeći da nemamo ili uskoro nećemo imati tu privatnost i slobodu . Postavlja se novo pitanje -ako je tehnologija na tom nivou da misli pojedinca mogu da budu čitane , koliko smo daleko od toga da misli mogu i da se pišu? Koliko će naše misli biti ( ili možda već nisu) u stvari naše?
Šezdesetih godina prošlog veka profesor Hoze Delgado je pokazao kako može putem daljinskog upravljača da kontroliše ponašanje pobesnelog bika kao i da putem pulsirajućeg elektromagnetnog polja menja ponašanje majmuna u laboratoriji . Da li tu leži odgovor na pitanje zašto smo kao narod tako ravnodušni i ne bunimo se ?

POGLED U BODUĆNOST – UPRAVLJANJE MISLIMA

Da li vam je nekad, dok ste podešavali neki uređaj, palo na pamet kako bi bilo zgodno da umesto pritiskanja tastera, to možete uraditi jednostavno razmišljanjem o njima. Zvuči kao stvar naučne fantastike, ali zapravo ova tehnologija je tu već decenijama. Razvoj elektroencefalografije (EEG) može se pratiti unazad sve do dvadesetih godina prošlog veka, međutim tek pre nekoliko godina otkriven je način korišćenja povratnih informacija sa moždanih ćelija (neurofidbek) u svrhu upravljanja elektronskim uređajima.

U današnje vreme možemo koristiti interfejs mozak – računar (BCI – brain-computer interface) kako bismo upravljali svačim, od protetičkih udova do robotskih ruku, ali i jednostavnih stvari kao što je kursor na našem računaru.

U poslednjih nekoliko godina, BCI tehnologija je veoma uznapredovala. Ne samo da su senzorske tehnologije postale naprednije, već i kompanije, rade na tome da naprave BCI slušalice pristupačnijim i dostupnim potrošačima. Kompleti za razvoj softvera su dostupni za većinu EEG slušalica, što daje mogućnost programerima širom sveta da se uključe i daju doprinos razvoju ove tehnologije. U nastavku ćemo videti neke proizvode koji su vezani za upravljanje mislima, a koji se danas mogu naći u slobodnoj prodaji.

Majndset

Kako bismo imali osećaj hronoloških dešavanja, vratićemo se malo unazad i krenuti sa nekim od najranijih potrošačkih aplikacija BCI-ja. Pre otprilike šest godina NeuroSkaj je stvorio MajndSet, prve pristupačne EEG slušalice. Ove slušalice su isporučivane sa ranom verzijom igrice NeuroBoj u kojoj igrač koristi misli kako bi pokrenuo telekinetičku energiju pomoću koje upravlja objektima i rešava zadatke.

 EMOTIV

Pre dve godine, kompanija Emotiv je na tržište izbacila svoj EEG hedset. Koristeći 14 različitih senzora i dva žiroskopa, ovaj hedset može da prepozna četiri različita mentalna stanja, 13 svesnih misli, niz različitih izraza lica, kao i pokrete glave u različitim pravcima.

Nekomimi Hedset

Ovaj hedset koristi suve elektrode kako bi prepoznao vaše raspoloženje, koje će kasnije preneti na svoje „uši“. Recimo, ako ste loše raspoloženi, platnene uši, pričvršćene za ovaj hedset, će biti oborene. Kada ste „neutralnog“ raspoloženja, uši će stajati uspravno, a ako ste srećni ili uzbuđeni, uši će se mrdati i na taj način pokazati vaše raspoloženje. Iako se ne očekuje da ovaj uređaj postane modni hit, ideja kompanije da se emocije izraze kroz modne detalje će se u budućnosti češće sretati.

Tojota PXB bicikl

Pre par godina, Tojota je započela projekat koji ima za cilj da spoji klasične principe dizajna sa modernim tehnologijama u biciklizmu. Krajnji rezultat je bio lep bicikl sa nekim veoma novim funkcijama. Ovaj bicikl je imao držač na kormanu na koji je mogao da se postavi i priključi ajfon , omogućavajući vam da pratite brzinu i dobijate navigacione informacije. Međutim, još bolja funkcija je promena brzina mislima. Potrebna je samo specijalna kaciga, koja sadrži Emotiv hedset i spremni ste za pokret.

Brejn Drajver

Gugl je dokazao da automobili mogu da voze samo pomoću „svojih“ misli. Međutim, to je sasvim drugačija igra od one koju igraju u kompaniji BrejnDrajver iz Nemačke. U ovoj kompaniji su razvili program koji omogućava vozaču da upravlja vozilom bez stvarnog dodirivanja volana ili nožnih komandi. Umesto toga, EEG senzor je programiran da prikupi svesne misli kao što su „levo“ ili „napred“ i bežično ih usmeri ka namenskom automatizovanom sistemu upravljanja koji gura pedale i okreće volan. Iako ovakav način vožnje automobila nije dozvoljen, ovakav koncept je dostojan daljeg istraživanja.

Skejtbord kojim se upravlja mislima

Ljudi iz kompanije HaotikMun Labs stvorili su Skejtbor kojim se upravlja mislima . Vožnja ovog skejta je veoma jednostavna. Sve što je potrebno jeste da zamislite tačku ispred sebe i da zamislite sebe na tom mestu i skrejt će krenuti ka tom mestu.

SVORM Ekstrim

Sa biciklima, automobilima i skejtbordovima sve je pokriveno, izgleda da je samo pitanje vremena pre nego što neko krene sa upravljanjem letelica pomoću moždanih talasa. Međutim, grupa studenata sa Nortistern univerziteta uradila je upravo to, napravila je program koji omogućava upravljanje popularnom letelicom AR.Dron Parot . Bez ičeg osim njihovih moždanih talasa, ovi momci mogu daljinski upravljati putanjom jednog ili više dronova .

Asimo

Ovakv tekst ne bi bio sveobuhvatan, ako se ne pomene najsavršeniji humanoidni robot Asimo. 2009. godine u Hondinom istraživačkom institutu razvijen je šlem koji omogućava korisnicima upravljanje robotom bez pomeranja mišića. Jedan od četiri unapred utvrđena dela tela se daje korisniku. On zamišlja (stvara mentalnu sliku) kretanja ovog dela tela. Šlem, pomoću senzora prikuplja informacije o aktivnostima u mozgu. Dobijeni podaci se analiziraju kako bi se utvrdilo šta je operater zapravo zamislio. Ove informacije se zatim šalju do računara, koji ih dalje prosleđuje do robota. Par sekundi nakon toga, robot izvodi pokret.


U pisanju ovog tekstva korišćeni su delovi članka
Pogled u budućnost – Upravljanje mislima sa sajta www.automatika.rs/