Историја Монсантo отрова и јеврејске супериорности
Кренимо од почетка…
Јеврејски аутор Валтер Ерлих (Walter Ehrlich) у својој књизи „Сион у долини: двадесети век“ [1997] пише на страни 3:
„Породица Монсанто дуго је била сефардска шпанска породица која је од инквизиције пребегла у Холандију. Исак Родригез Монсанто (Isaac Rodriguez Monsanto) је касније емигрирао у Америку а затим и његова браћа и сестре. И поред важећег “Црног кодекса“ (The Code Noir) породица се успешно развијала у пословима; трговином, бродарством, препродајом крзна и банкарством у Њу Орлеансу. У то време, породица Монсанто је отворено исповедала свој јудеизам али су у наредним генерацијама, неки чланови напустили стару веру својих предака. Олга Мендес Монсанто (Olga Mendez) се 1896. године удала за Џона Френсиса Куинија (John Francis Queeny) хемичара са предузетничким склоностима. Он и његов син Едгар Монсанто Куини (Edgar Monsanto Queeny) основали су хемијску компанију Монсанто, назвавши је по Олги Мендез Монсанто.“
Анализирајмо горе наведено, за оне који не знају, „Сефарди“ значи Јевреји из Шпаније, Португалије и неких подручја Северне Африке. „Црни законик“ био је декрет који је француски краљ Луј XIV донео 1685. године, којим је између осталог, забранио све религије осим католичанства и наложио свим Јеврејима да напусте француске колоније. Чињеница, да Монсанто није само деловао у Њу Орлеансу и постао невероватно богат и истакнут, већ је и отворено исповедао свој јудеизам, подразумева огромну моћ и утицај. Даље сазнајемо, да се 1896. године нејеврејски предузетник оженио представницом богате јеврејске породице Монсанто, са њом зачео дете, а касније основао хемијску компанију Монсанто, дајући јој презиме своје жене. Вреди подсетити да је, упркос томе што је етнички полу Јеврејин, (јер је Едгар Монсанто Куини-јева мајка била Јеврејка) према јеврејској традицији, и он је био Јеврејин, тачка.
Често нам кажу да такве јеврејске породице имају дугу историју заговарања грађанских права и слобода, мотивисана сопственим искуствима у стварима као што је “Црни кодекс“. Пре него што наставимо, вратимо се на време и размотримо учешће породице Монсанто у трговини робљем.
Разговарајући о активностима породице Монсанто у Луизијани крајем 18. и почетком 19. века, јеврејски аутор Saul S. Friedman пише у “Јеврејима и америчкој трговини робљем“ [1999], стр. 179: „Бенџамин, Јакоб и Мануел Монсанто били су укључени у све врсте успешних пословних операција (галантерија, храна, со, месо, бродски транспорт..). Такође су трговали робовима „у духу тог времена“ и углавном за препродају. Породични записи указују на то, да Монсанто нису били и велики робовласници (за личну употребу). Бенџамин их је поседовао 17, Анжелика 8, Елеоноре 4, Мануел 12.“
Овде нам је речено да је породица Монсанто куповала и продавала робове ради профита, али то је потцењено јер на крају, за њихове личне потребе поседовали су само 51 роба.
Хемијски рат, рађење нуклеарног оружја и совјетски шпијуни
У својој књизи “Вера, нада и 5.000 долара: прича о Монсанту“ [1977], коју је наручила сама компанија Монсанто, аутор и директор за односе с јавношћу Монсанта Dan J. Forrestal пише на 28-ој страници да је Олга (перјаница фамилије Монсанто) имала фразу „in bello quies“ („мир у рату“). Заиста, на страници 95 пише: „крајем 1941. године Монсанто је имао четири велике војне фабрике у изградњи или у припреми“, укључујући „две за службу хемијског рата“.
На страници 103 пише: „крај рата такође је омогућио Edgar Queeny да извештава да је др. Charles A Thomas водио тим научника (1943. и 1944.) који су усавршили 94-ти елемент, плутонијум, постављајући завршну припрему развоја за стварање атомске бомбе.“
На страници 54 своје књиге „свет према Монсанту“ [2008] (доступна и као видео документарац), Француска списатељица Marie-Monique Robin (добитница награде Сената Француске, за најбољи политички документарац и награде Rachel Carson) пише: „Монсанто је започео велику производњу ДДТ-а 1944. године, у време када су његове везе са стратезима Пентагона постале изузетно блиске. У ствари, 1942. године генерал Леслие Р. Гровес позвао је директора истраживања Charles Thomas-а да учествује у … “Manhattan Project“-у…“У ствари, Монсанто је активно учествовао у Менхетн пројекту, који је водио јеврејски физичар Robert Oppenheimer, помажући у развоју првог нуклеарног оружја. У част, Монсанто је руководио Дејтонским пројектом, у оквиру којег је деловао руски јеврејски шпијун George Koval (кодно име “Delmar“).
Биографски мемоари Националне академије наука (1994), биографија 18, Charles A Thomas-а, наводи на страници 343: „мање познато је било учешће др Томаса у прочишћавању полонијума, који је био део окидача бомбе у Нагасакију. Овај рад је обављен у неколико различитих установа у Дејтону, Охајо…“; на истој страници је наведено да је после рата 1946. “…Dean Acheson именован да ради заједно са Robert Oppenheimer-ом, David Lilienthal-ом и другима у посебном савету консултаната формираном за процену питања која се односе на међународне инспекције и нуклеарне капацитете различитих земаља.“ David Lilienthal, за оне који нису упознати, био је шеф америчке Комисије за атомску енергију (и син аустроугарских јеврејских имиграната).
Враћајући се руском јеврејском шпијуну George Koval-у (Delmar), чланак Смитсониан магазина из маја 2009. под насловом „George Koval: разоткривени атомски шпијун“ описује Ковалов несметан приступ лабораторији за нуклеарна истраживања Монсанто у Дејтону: „27. јуна 1945. године, након скоро годину дана боравка у Оак Риџу, Ковал је премештен у високо тајну лабораторију у Дејтону, Охајо. Можда је то био његов најразорнији напредак; тамо је пуштен у производњу окидач заснован на полонијуму. Ковал је поново именован за стручњака за медицинску физику којим му је омогућено да неометано настави са надгледањем пројекта.“ Чланак касније напомиње да, иако су званичници Сједињених Држава веровали да су Совјети далеко од развоја нуклеарног оружја, „…29. августа 1949. године Совјети су детонирали своју прву атомску бомбу на свом полигону за тестирање у Семипалатинску у Казахстану. Та направа је била плутонијумско оружје. Тек 2007. године, руски војни званичници су открили најважнији фактор за њихово убрзано достигнуће: окидач за ову бомбу „припремљен је по „рецепту“ који је обезбедио војни обавештајни агент – Delmar—Zhorzh Abramovich Koval„, саопштио је лист Министарства одбране „Црвена звезда“ када је Ковалу уручена златна звезда.“
„Оранж Агенс“, диоксин и намерно уништавање страних залиха хране
Forrestal-ова књига потврђује на страници 263 оно што Robin-ова књига каже на страници 54 – да је Монсанто 1944. почео да производи токсични инсектицид ДДТ (у великој количини, како додаје Робин). Међутим, то није био ни почетак ни крај Монсантовог намерно учешћа у произвосњи деструктивних хемикалија.
Као што је наведено у Форестоловој књизи на страни 179, до одласка Едгара Монсанта Куинија у пензију, 1962. године, монсантова линија „била је популарна за уништавање широколисних корова и за сузбијање грмља 2,4-Д и 2,4,5-Т“.
2,4-Д је агресивни хемијски хербицид развијен у лабораторији Jude Hirsch Quastel 1942. У биографским мемоарима чланова Краљевског друштва, у тому 36 [1990], стр.381 детаљно се расправља о томе да ли је Quastel био Јеврејин, укључујући расправу о томе да ли су његови преци били Сефарди или Ашкенази. Страница 403 говори о Квастеловој истраживачкој групи која је створила 2,4-Д 1942. године, а страница 404 открива Квастелово право интересовање за 2,4-Д: 17. новембра 1942, Квастел је „покренуо могућност употребе 2,4-Д у рату“ (против Немаца) за уништавање прехрамбених култура. Страница 412 напомиње да је Квастел био „посвећени циониста“ и да је био „упознат са др. Chaim Weizmann-ом, накнадно и првим председником Израела“. Као напомена, странице 401-402 примећују да је Квастелов тим касније створио Крилиум, регенератор за тло за Монсанто.На страни 39 Робинове књиге, наведено је, да је 1960. године Монсанто „требало да склопи највећи уговор у својој историји: производњу агенса “Оранж“ (Agent Orange) за Вијетнамски рат„. На страници 41 пише да је од свих дефолијаната који се користе у Вијетнаму „Најотровнији – “ Агенс Оранж“, представљен 1965. године, направљен пола-пола од 2,4, 5-Т и од 2,4-Д. У документу из марта 1971. године под називом „извештај о 2,4,5-Т“ (документ 2001305822), који је припремила канцеларија председника, Канцеларија за науку и технологију, на страни 52 стоји, да је у Монсантовом 2,4,5-Т откривен садржај диоксина 29 пута већи од концентрације његовог главног конкурента Дов Хемикал (Dow Chemical).
Према ЕПА владином документу, под називом „основне информације о диоксину (2,3,7,8-ТХДД) у води за пиће“ гласи: „Диоксин се не производи или комерцијално не користи у Сједињеним Државама. То је загађивач који настаје производњом неких хлорисаних органских једињења, укључујући неколико хербицида…“ Иста страница даље објашњава да је диоксин толико токсичан да је“МЦЛГ [циљни ниво максималне контаминације] за диоксин нула“. Међутим, због цене и немогућности јавних водоводних система да открију и уклоне све трагове диоксина, „ЕПА је поставила пропис који је обавезан за спровођење диоксина, назван максимални ниво загађења (МЦЛ), на 0,00000003 мг/л или 30 делова на квадрилион“. Сликовито, 30 делова по квадрилиону је еквивалентно нешто мање од једне капи воде у 440.000.000 галона воде (или 667 олимпијских базена). Свако јавно водоснабдевање веће од овог обима, представља кршење прописа ЕПА стандарда и мора покренути поступке деконтаминације.
На страници 44 своје књиге, Робин пише да је 22. фебруара 1965. године Дов Хемикал предложио тајни поверљив састанак са Монсантом и осталих пет компанија које производе Агенс Оранж, како би разговарали о токсичној контаминацији диоксином од 2,4,5 Т, и шта треба предузети да би се решио проблем „и да ли би влада требало да буде обавештена“. Монсанто је узвратио одговором, критикујући Дова због тога што је чак помислио да обавести владу.
Подмићивање, корупција и заобилажење сигурносних прописа
Робин пише на страници 67 своје књиге: „у фебруару 2004. године, “Вијетнамско удружење Жртава Агенсом Оранж“ поднело је жалбу савезном Окружном суду у Њујорку. Али у марту 2005. године одбио га је судија Jack B. Weinstein, исти судија који је председавао у процесу нагодбе 1983. године, на основу тога што војна примена хербицида није била забрањена никаквим међународним правом и стога се није могла сматрати ратним злочином.“
Према чланку “Jewish Week“-а од 16. априла 1999. године, „курир у случају дроге предао се у САД„, судија Weinstein је такође разматрао злогласни случај рабина који се бавио трговином кокаином и прањем новца од 1995-1996, којем је изрекао благе казне, које су углавном биле новчане; и како се наводи у чланку јеврејске телеграфске агенције, од 24. априла 1975. године, „савезне власти су кажњене због одбијања да дозволе Кахани да једе кошер храну у затвору“, Weinstein је био судија у случају у којем је рабин Meir Kahane (оснивач јеврејске терористичке групе ЈДЛ) тражио кошер храну у затвору: „Кахане, који је послат на рехабилитацију како би могао да прослави Пасху, Weinstein му је дозволио да остане тамо, након што је вођа ЈДЛ протестовао да не може добити кошер храну у установи у Аленвуду. По наређењу судије, Каханеу је било дозвољено да свакодневно напушта рехабилитациони центар на неколико сати како би добио кошер храну и вршио богослужење.“
У случају било каквих питања, “Велике америчке судије: енциклопедија“, Том 1, страница 800 каже: „Jack B. Weinstein је рођен 21. августа 1921. у Вићити у држави Кансас. Његови баба и деда били су сиромашни руски јеврејски емигранти који су дошли у Сједињене Државе на прелазу века.“
На страници 297 своје књиге, Робин пише: „6. јануара 2005. године, америчка комисија за хартије од вредности (СЕЦ) покренула је билатерално суђење против Монсанта, оптуженог за корупцију у Индонезији. Према СЕЦ-у, чији се налази могу прегледати на мрежи, представници Монсанта у Џакарти између 1997. и 2002. платили су мито од приближно 700.000 америчких долара 140-орици индонежанских владиних званичника да одобре увођење БТ памука (генетски модификована сорта памука) у земљу. … Поред тога, објављено је да је азијска подружница Монсанто платила 50.000 долара високом званичнику Министарства за заштиту животне средине да укине уредбу којом се захтева процена утицаја БТ памука на животну средину пре него што стигне на тржиште. Далеко од негирања ових оптужби, Монсанто је у априлу 2005. године потписао споразум са СЕЦ-ом којим се плаћа казна од 1,5 милиона долара.“
Заиста, како наводи чланак “Asia Times“ од 20.јануара 2005. године „семе скандала са подмићивањем у Индонезији“, „према документима СЕЦ-а, Монсанто је ангажовао консултантску компанију “PT Harvest International Indonesia’‘ са седиштем у Џакарти како би јој помогла у добијању различитих владиних дозвола, потребних за продају њених производа тамо.“, додајући да је, упркос чињеници да се Монсанто сложио са одлуком СЕЦ-а,“председник-директор Харвест-а, амерички држављанин Harvey Goldstein, негирао да је његова компанија имала руку у било каквом подмићивању.“ Можда се може утврдити Голдштајнова етничка припадност…
Робин пише на страници 165, расправљајући о „демократској администрацији Била Клинтона, чији је вођа кампање био Мики Кантор, касније амерички трговински представник и министар трговине, и, као што сам напоменуо, касније члан Управног одбора Монсанта. 1999. године непомирљиви амерички трговински представник постао је познат по оштрим коментарима које је дао својим европским колегама када су објавили намеру да означе ГМО производе. У овој области његов главни савезник био је Dan Glickman.“. додајући касније на истој страници: „именован за министра пољопривреде одмах након што је Монсантов трансген соје изашао на тржиште, Dan Glickman је био тај који је дозволио да се сви следећи усеви узгајају са ГМО. Када сам га упознао у јулу 2006. године, он је потпуно променио професију: у септембру 2004. године, он је именован за генералног директора америчке асоцијације кинематографиста, која уједињује шест водећих холивудских компанија.„
Према профилу пословног директора Michael „Mickey“ Kantor-а у Блумбергу, „он је директор компаније Монсанто од јуна 2000. године. Био је директор бивше компаније Монсанто од 1997.“
У својој књизи „Јеврејска власт“ [1996] јеврејски аутор J.J. Goldberg тврди на страници 392: „[председник] међу секретарима Клинтоновог јеврејског кабинета су Robert Reich (лабуриста), Robert Rubin (трезор), Dan Glickman (пољопривреда) и Mickey Kantor (трговина).“
Тако је администрација председника Била Клинтона, којом су доминирали Јевреји, укључивала директора његове кампање Микија Кантора, сада америчког трговинског представника који је радио са својим министром пољопривреде Даном Гликманом, Јеврејином који је био заузет издавањем дозвола за узгој Монсантових ГМО култура у САД-у, грдећи европске званичнике и вршећи притисак на њих да не означе производе као ГМО; Кантор је касније заузео високо место у Монсанту, док је Гликман кренуо стереотипнијим путем и постао извршни директор холивудске МПАА.
На страници 187, Робин примећује да је крајем 90-их Монсанто „водио Robert B. Shapiro, који је наследио Richard Mahoney-а у априлу 1995. године и остао извршни директор до јануара 2001. године“, додајући на истој страници:„…овај адвокат из богате породице на Менхетну био је изузетна фигура у историји компаније: био је демократа и врло близак Клинтоновој администрацији. Наводно је зато компанија дала великодушан допринос кампањи за реизбор председника 1996.године, а Клинтон је похвалио Монсанто у свом обраћању Савезној скупштини 4. фебруара 1997. Убрзо након тога, Схапиро је именован у председнички саветодавни одбор за трговинску политику и преговоре, који је блиско сарађивао са Мајком Кантором, продајним представником и будућим чланом одбора Монсанта.“ С обзиром на оно што смо већ видели, можда није изненађујуће да је извршног директора јеврејског Монсанта, Клинтон именовао на председничку функцију, али занимљиво је да је блиско сарађивао са будућим јеврејским чланом управног одбора Мајком Кантором.
На страници 164, Робин тврди да је „Michael Friedman, бивши заменик директора ФДА, ангажован од стране Монсанто фармацеутске подружнице Searle“.
Према чланку Jewish Journal-а од 6. маја 2004. године „питања и одговори са др. Michael A. Friedman“, „[Фриедман] је био вршилац дужности комесара Управе за храну и лекове под председником Билом Клинтоном“.
Јеврејски супериористи напуштају брод
Докази сугеришу да је последњих година, када је Монсанто постао светски симбол корумпиране корпоративно-политичке моћи, значајно учешће Јевреја опало, и то не само у смислу смањења заступљености у вишем руководству.
На пример, у чланку Wall Street Journal-а од 15.августа 2011. године, „Фонд Џорџа Сороша смањио је удео у Ситију, Велс Фаргу, Монсанту“ каже да је „Џорџ Сорош смањио свој удео у Монсанту са 2,6 милиона акција на 79.400. Ова позиција се тренутно процењује на 5,8 милиона долара, наводи се у саопштењу.“ То значи да је Сорошева претходна имовина у Монсанту вредела око 195 милиона долара.
Могуће је да се јеврејски скок са парашутом из Монсанта може сматрати победом истине. Управо се становништво, заједно са непрофитним организацијама, борило против овог чудовишта, иако многи нису били свесни историје „Монсанта“ повезане са јеврејском супериорношћу, бука и отпор уплашили су већину укључених Јевреја. „Монсанто“ није престао да представља претњу, али је знатно мању, а они који су некада отворено вукли његове конце, сада су много неодлучнији. Ово треба сматрати моделом за даљу активност.
– James Wilar Upton
