Драгачево: Комунисти четнике на споменику уписивали као партизане!
Средином марта, медији су преносили извештај о рушењу комунистичког споменика у селу Негришори у Драгачеву, од стране кинеске фирме која прави ауто-пут. ‘’Друштвено-политички радници’’ здушно су осуђивали Кинезе, тако да је на крају и један њихов представник морао да се извини, у ударном термину Радио-телевизије Србије. Није им била намера да сруше споменик, рекао је овај Кинез, већ да га преместе, јер се нашао на траси ауто-пута. Међутим, приликом премештања, скулптуре партизана су се делом поломиле. Већ су у току рекнструкција и припреме за враћање споменика у село Негришори.
Овај споменик је један од класичних примера комунистичке пропаганде. Као и широм Србије, комунисти су и овде уписивали имена палих четника, прекомандујући их, посмртно, у партизане. У устанку 1941. партизани нису учествовали у ослобођењу Чачка од Немаца, нити касније у опсади Краљева (сем симболично; према немачким документима, на Краљеву су гинули само четници). Заправо, нису се борили против Немаца, све док их они нису напали, у тзв. Ужичкој републици. Тако, када је за подизање споменика, више деценија после рата, на ред дошло и село Негришори, пред комунистима се појавио проблем: Кога уписати на спомен плочу, постављену на постамент? Као што су то чинили и у многим другим местима пре тога, одучили су се да упишу имена четника из села Негришори. И то имена следећих 12 четника Јеличког четничког одреда, који су, под командом поручника Јована Бојовића, пали док је ‘’над Краљевом’’ жива ватра севала:
1) Раде Митровић, 2) Ђорђе Габоровић,3) Радивоје Стевановић, 4) Блажимир Габоровић, 5) Миломир Лојаница, 6) Тодор Недељковић, 7) Бранислав Габоровић (он је родом из села Тијање), 8) Божидар Илић, 9) Јанко Габоровић, 10) Милија Габоровић, 11) Лука Илић, 12) Милован Дуњић. Сви они су, на предлог генерала Драже, а по указу краља Петра Другог Карађорђевића, одликовани орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Наравно, нису се либили да под петокраку ставе и имена српских ратника из ратова 1912-1918.
Да ли овакве преваре уопште занимају данашње ‘’друштвено-политичке раднике’’, пре свега историчаре, у Србији? Не, наравно. Они само понављају да је свако рушење споменика вандализам (изузев, разуме се, низа споменика које су комунисти порушили после 1944).
Везано за тему о српском националном програму данас, можемо додати само то, да је споменик из села Негришори одличан кандидат за будући Музеј жртава комунизма на Новом Београду.
Аутор: Милослав Самарџић
Извор: Српска 24 – Слобода, гласило СНО у Чикагу, 10. април 2023
