НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕНА СЛАВА ПОБЕДОНОСНОГ 17. ПУКА ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ У ВАЉЕВУ

Комплекс касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, незаконито срушен на стогодишњицу победе у Великом рату априла 2018. год.
Сваки камен је овде свет. Светињама се не тргује, а за нас Србе потомке славних Дринаца простор касарни 17. пука је светиња.

Тамо где код потомака није замро дух славних предака, окупила се група Ваљеваца, који су у петак 6. марта 2020. године у цркви Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, освештали жито и пререзали славски колач на дан славе Св. Мученици у Евгенији, коју је славио 17. пук победоносне и прослављене Дринске дивизије, “као дан успомене када је Србија проглашена за Краљевину” (1882. год.).
Као што су на разне начине страдали Мученици у Евгенији од нечастивих царева римских у време гоњења хришћана у првим вековима хришћанства, тако су страдали и наши преци у балканским и Првом светском рату, борећи се за најсветије, своју отаџбину, веру, бранећи своје светиње, свој народ, који су ову земљу освештали, осветили својим костима и својом часно проливеном крвљу.

Покушава се оживети дух 17. пука Дринске дивизије, пука који је био узор у свему, кроз чију обуку су пролазили ратници, који су попуњавали и друге пукове, а који су се касније истицали у многим биткама, пук који је учествовао у свим биткама, како балканских тако и Првог светског рата, од Куманова до Кајмакчалана, пука који је при пробоју Солунског фронта 1916. године први избио на врх Кајмакчалана и стао на тло своје отаџбине. Не заборавимо и да је Комплекс касарни 17. пука, у Ваљеву /”на Јадру”/, био и највеће стратиште после Колубарске битке, у време харања пегавог тифуса, када је био претворен у прву резервну војну болницу.
Света дужност нам је да их не заборавимо и да им се одужимо на частан и достојанствен начин, без скрнављења њихових светих дела, гробова и знаменитих места.

А како се о славне претке огрешио град са душом – Ваљево, кога је поета и путописац Љубомир Ненадовић, у своје време поредио са Немачким универзитетским градом Хајделбергом, говори простор бахато и незаконито срушеног Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву на Илиџи, (Јадру), где се још увек не зна колико се расутих костију налази у кругу и око круга овог комплекса.

Поменута слава у Ваљевској цркви подсећа нас на Библијску сцену Израиља, где се каже: “Јерусалиме ако те заборавим, нека ме заборави десница моја.”

Зато би најпре требало да се Србија и Српски народ дозову памети и уз помоћ науке и струке ураде елаборат и корак по корак ревитализује Комплекс касарни 17. пука Дринске дивизије – Војвода Живојин Мишић, у његовом аутентичном облику, претвори у Меморијални центар, музеј и тако заувек остане сведок непобедивог српског народа, где би српски народ наставио да слави победе 17. пука и све остале победе у својој историји које су биле и које ће бити.

Аутор: Мила Параментић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!