Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!
BLAGOSLOVEN KOJI DOLAZI U IME GOSPODNJE!
Ne znam šta vi vidite na ovoj fotografiji, ali ja vidim veru koja se ne gasi, nadu koja ne posustaje i mladost koja nije zaboravila svoje korene.
I, da budem iskren, ne mogu a da se ne zapitam, kako zaboga, neko u ovoj mladosti može da vidi nešto loše? Zar nismo svi ljudi? Zar ne bi trebalo da nam srce zaigra kada vidimo ovoliko nade, iskrenosti i ljubavi?
Po prirodi sam emotivac. Kada vidim ovu decu kako se grle, kako im suza krene niz lice, kako jedni drugima daju snagu i nastavljaju dalje, ja se sav naježim. U tim trenucima čovek ne mora ništa da kaže. Dovoljno je da gleda i oseća.
Toliko je u njima nade, volje, upornosti i hrabrosti da je to teško opisati rečima. U njihovim zagrljajima vidim slogu, u njihovim suzama iskrenost, a u njihovim koracima želju da žive u boljem i pravednijem društvu.
Zato imaju moju podršku. Ne zato što mislim da su savršeni, već zato što u njima vidim mladost koja zaslužuje da bude saslušana, poštovana i shvaćena. Vidim našu decu i budućnost kojoj dugujemo bar toliko da je ne dočekamo sa podsmehom i osudom, već sa razumevanjem i nadom.
A možda je pravo pitanje da li smo mi, kao roditelji, kao ljudi i kao narod, spremni da stanemo uz njih, da im verujemo i da im pomognemo da sačuvaju nadu u bolje sutra.
Jer ako nam ni mladost koja se grli, koja veruje, koja se ne predaje i koja se usuđuje da se nada ne probudi ono najbolje u nama onda bi svako od nas trebalo bar na trenutak da se zamisli.
Neka ih Bog čuva na svakom koraku. A nama podari mudrosti da ih razumemo, srca da ih osetimo i hrabrosti da im budemo oslonac.
Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!
Autor: Željko Stevanović
