Amfilohije je bio Milov kardinal
Kada je Amfilohije uveo nekanonski “Episkopski savjet (S)PC u Crnoj Gori“, svi mi koji smo govorili da je to početni korak ka autokefaliji Amfilohijeve Mitropolije, bili smo posmatrani kao čudaci. Evo, Milo ovde kaže da je na sastanku kod jednog njihovog zajedničkog prijatelja, Amfilohije prihvatio te Milove ideje o episkopskom savetu i nazivu “Pravoslavna Crkva u CG“ kako bi se kroz tu autonomiju otišlo potom ka autokefaliji.
* Uzgred, da li bi mogli đedoimani idolopoklonici da nam kažu ko je taj Amfilohijev kućni prijatelj koji je istovremeno prijatelj i Milu, kako Amfilohije može u svojoj keliji da zbor zbori sa ljudima koji zajedno sa Milom kidišu na svetinje o kojima su oni toliko trubili?
Milo ovde takođe kaže isto ono što slušasmo od Amfilohija i njegovih akolita – da je potrebno da Mitropolija integriše i pomiri sve pravoslavne u Crnoj Gori kroz brisanje odrednica “srpski“ ili “srpska“ iz svojih dokumenata kako se narod u CG “ne bi dijelio dalje“. Milo ovde kaže da je svestan da autokefalija Mitropolije ne može ići tako brzo poput nezavisne CG onomad, te da je dao Amfilohiju dosta labavije rokove da mu odradi tu stvar. A kada se setimo da je nakon smrti Amfilohija Milo ovo rekao u saučešću Amfilohijevoj Mitropoliji:
“Iz dugog perioda naše saradnje, tokom kojeg smo razmenjivali mišljenja o važnim pitanjima za razvoj savremene Crne Gore, pamtiću njegov doprinos stvaranju pozitivne atmosfere uoči referenduma na kojem je naša zemlja obnovila nezavisnost mirnim i demokratskim putem – naveo je Đukanović, saopšteno je iz njegovog kabineta.“
Dakle, Milo ovde zahvaljuje Amfilohiju što mu je pomogao da dobije “vječnu CG“. A u snimku koji prilažem. Milo žali što je Amfilohije krenuo da mu stvori i autkoefalnu “crkvu u CG“, ali da sticajem okolnosti (promenjenih prilika u Srbiji i svetu, ne promene i Amfilohijevog mišljenja kako Milo kaže), to nije moglo do kraja da se završi.
Amfilohije je bio Milov kardinal – aminovao je njegovu državu, i krenuo je sa njim da cepa hiton SPC unuar granica CG. Amfilohije je papa crnogorskog – kako državnog tako i crkvenog – separatizma.
Ko god iz Srbije mi mulja priču kako je Amfilohije bio pozitivna ličnost (ili još gore svetitelj), za mene je samo točkić u crnogorskoj mašineriji negiranja svega srpskog. Ma koliko se drao iz bijela grla kako on “brani svetinje od Prizrena do Rumije“. U stvari, oni Miraševi su manje opasni po srpsku stvar, jer sa njima odmah svi znaju na čemu su i sa njima nema nikakvih kontakata, kako i treba da bude.
No, Milov trojanski konj u vidu Amfilohija, odavno stoji u središtu “srpske Troje“. I umesto da se ta konjina izbaci odatle na smetlište istorije zajedno sa njegovim tvorcem Milom, većina Srba zombirano i dalje to odbija i insistira da taj konj ostanu među Srbima i da još treba da krenemo da ga svrstamo u svetitelje!
Koliko smo površni, skloni patetici i nacionalnoj histeriji (bez obraćanja pažnje na konkretne rezultate u borbi za Srpstvo), još dobro i prolazimo kao narod.
Autor: Marko Pejković
1. Amfilohije: Milo je moj prijatelj, uspio je da uradi mnogo toga
