Milanko Šekler: Srbija koju sanjam i Srbija u kojoj živim
Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi,
nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.
Novac koji čovek ima i od koga može živeti jeste oružje slobode.
Novac za kojim čovek trči jeste oružje ropstva.
Žan Žak Ruso
Srećni robovi su najjači neprijatelji slobode.
Marija fon Ebner-Ešenbah
Iako imam sasvim dovoljno životnog iskustva, i dalje verujem u moć istine i pravde a ne u moć novca. Bez obzira što znam da je novac moćan, nikada se neću odreći moralne i duhovne vertikale kojom upravlja moć slobode, moć pravde i moć istine, a ne moć novca i tuđe ekonomije!
Srbija koju sanjam je Srbija koju volim, i baš ona ubija svaku ljubav za Srbijom u kojoj živim! Srbija koju sanjam bila je ponosna i slobodna i uvek je kao takva i uprkos svemu opstajala, a ona u kojoj danas živim nikada do sada u čitavoj istoriji nije postojala!
Srbija koju sanjam nema ništa zajedničko sa današnjom Srbijom, čvrsto vezanom u lance totalne ali lažne slobode!
Srbija koju sanjam je Srbija za koju živim i nikada mi nije izgledala dalje nego danas, ali u isto vreme ta Srbija iz mojih snova nikada nije bila ni bliža nego što je to danas!
Nekada je Srbija, iako još uvek samo kneževina, iako neuporedivo slabija nego ova danas, iako formalno još uvek deo Otomanske imperije, imala više nezavisnosti i suverenosti nego ova danas! Takva Srbija nije bila ponižena, već ponosna i snažna i nadasve ugledna članica ondašnje evropske zajednice naroda! Takva Srbija, iako slaba i sa svih strana okružena dvema moćnim carevinama (Austro-ugarskom i Otomanskom imperijom), 1874. godine na sastanku u Bernu postaje jedna od svega 21. zemlje sveta koje osnivaju Svetski poštanski savez! U takvoj vazalnoj Srbiji uvodi se telegrafski saobraćaj 1855. Godine, samo jedanaest godina posle uspostavljanja prvog telegrafskog saobraćaja, i to između Vašingtona i Baltimora! Takva vazalna Srbija još 1866. godine pristupa Međunarodnom telegrafskom savezu sveta, i to kao 17. članica! Aleksandar Bel konstruiše prvi telefon 1875. godine da bi samo 8 godina kasnije (1883. god.) u Beogradu bio obavljen prvi telefonski razgovor! Takva vazalna i slaba Srbija napredak nauke i tehnologije prati u stopu sa mnogo razvijenijim i slobodnim zemljama!
I baš u tu i takvu Srbiju, iako siromašnu i slabu, hrlili su ljudi iz svih okolnih država i carevina jer su se jedino u njoj mogli osećati slobodno i biti ono što zaista žele da budu! U tadašnju Srbiju su dolazili i ostajali ne samo obični ljudi željni nade za boljim i pravednijim životom, već i intelektualna i ekonomska elita „porobljenih“ susednih naroda, podanika pomenute dve moćne carevine! Srbija je za svakog pripadnika južnoslovenskih naroda, ali i naroda drugih etničkih grupa, bila oaza slobode, prijateljska zemlja, predvodnik i simbol budućih vremena u kojima će sloboda pravda i istina i njih ogreajti!
Srbija koju sanjam može to biti i danas!
U Srbiji koju sanjam premijer ili predsednik države ne nude novac ljudima iz opozicije da bi prestali da se bave politikom! U Srbiji koju sanjam, u ovakvom slučaju tužilaštvo i sud bi morali da javno saslušaju sve strane i ustanove ko, zašto, i čiji novac nudi!
U Srbiji koju sanjam nikada se ne bi moglo desiti da bilo čija privatna kompanija (pa makar bila i strana!) bude iznad zakona Republike Srbije! Zakoni moraju biti isti za sve: ne možeš zatvarati male i nejake zbog neizdatog fiskalnog računa a dozvoljavati najvećima da godinama duguju milione evra!
Srbija koju sanjam nikada ne bi mogla imati ministre odbrane koji su keramičari, bivši šoferi viskoh partijskih funkcionera, ili ljudi koji nisu služili vojni rok a koji pri tome još javno i nedvosmisleno lažu! Pa zar bi ondašnja Srbija, „slaba i vazalna“, ikada izvojevala svoju slobodu da su joj ministri vojni bili ovakvi kao što su u Srbiji danas?!
U Srbiji koju sanjam, mesto ministra vojnog bi (bar u dogledno vreme) bilo rezervisano za nekog od brojnih odlikovanih visokih vojnih oficira (od pukovnika do generala) sa ratnim iskustvom u polsednjem sukobu sa najjačim vojnim savezom u istoriji sveta! Obična neuka lažovčina i zamlata ne bi mogla ni da vezuje pertle tim dokazanim herojima i patriotama!
U Srbiji koju sanjam ne bi se nikada moglo desiti da nam bilo ko nameće za premijera osobu koja nema adekvatnu obrazovanje i stručno i profesionalno znanje i iskustvo, pa makar ta osoba bila i žena, i strani državljanin, i potencijalni saradnik stranih obaveštajnih službi, i uz to i pripadnik gej zajednice, ili čak i sve to zajedno!
U Srbiji koju sanjam nikada niko ne bi mogao da menja svest čitavog naroda, i to onako kako njemu odgovara, a da se taj isti narod o toj potencijalnoj promeni ne pita niti u tome dobrovoljno učestvuje!
U Srbiji koju sanjam radilo bi se u skladu sa pravoslavnom, a ne protestantskom, radnom etikom!
U Srbiji koju sanjam nijedan bivši strani ambasador, pa makar bio i predstavnik najjače sile sveta, na primer SAD-a, ne bi mogao da objašnjava i komentariše postupke i saradnju države Srbije sa drugom najjačom silom sveta, i da uz to objašnjava kako je siguran da nekadašnji „vladar Srbije Tito“ to nikada ne bi dozvolio, vređajući na taj način i Srbiju i njen narod!
U Srbiji koju sanjeam nikada se najplodnije poljoprivredno zemljište ne bi delilo i poklanjalo Arapima (koji se nikada nisu ni bavili poljoprivrednom proizvodnjim u ovim klimatskim područjima) ili Nemcima, ili bilo kome drugome, pored ovoliko domaćih poljoprivrednika spremnih da plate zakup državi i zaposle sebe i svoje komšije!
Cinizam je svoje vrste da je nekadašnji mudri i veliki vladar Srbije knjaz Miloš (koga cinično pominje sadašnji knjaz!) otimao i kupovao zemljišne posede od turskih osvajača i potom tu istu zemlju delio srpskim seljacima kako bi mogli da budu nezavisni i slobodni! Cinizam je svoje vrste i to što je tim činom knjaz Miloš stvorio uslove za budući razvoj prave narodne demokratije jer demokratski izbori imaju smisla samo ako glasaju slobodni i nezavisni ljudi a ne obična robovska radna snaga i obični potrošači! Danas, nepunih 200 godina kasnije, tu istu zemlju koju je knjaz Miloš kao najviši predstavnik vlasti poklanjao srpskim seljacima (iako su mu istaknute srpske vojvode tražile da oni treba da dobiju te bivše turske posede i uz to pride da dobiju i srpsku raju da nastave da im obrađuju tu zemlju kao njihovo roblje i vlasništo, isto onako kao što je bilo za vremena turaka), današnje vlasti poklanjaju strancima uz obrazloženje „da će nam oni pokazati kako se ta zemlja moderno obrađuje“! Ako je problem u neznanju, zar država nije mogla dovesti najbolje poznavaoce obrade zemlje na celom svetu i platiti im da sprovedu obuku „nesposobnog i glupog“ naroda u Srbiji, a ne da im se za tu „obuku“ mora da pokloni srpska zemlja koju su srpski seljaci zalivali krvlju dok su je oslobađali!
Srbija koju sanjam se ne boji da učini bilo šta što je u interesu Srbije i njenih građana!
Srbija koju sanjam je uvek na strani pravde, istine i slobode, bez obzira o čijoj se pravdi istini i slobodi radi!
Srbija koju sanjam se nikada ne bi „priključila“ bilo kojim vojnim savezima kako bi mogla da ide po svetu i u društvu mnogo moćnijih i silnijih „tlači“ i ubija tuđ narod u njihovoj sopstvenoj zemlji, i sve to zbog interesa onih moćnika! Srbija koju sanjam uvek bi bila na strani pravde, istine i slobode!
Srbija koju sanjam nikada ne bi propustila priliku da se javno i zvanično oglasi i pobuni protiv bilo koje nepravde, neistine i ropstva!
Srbija koju sanjam hrabro bi stala na čelo i postala dom i pribežište za sve one kojima se uskraćuje ljudsko dostojanstvo u sopstvenoj domovini, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost i bez obzira na domovinu njihovu! Srbija koju sanjam bi bila majka za svakog pravdoljubivog i istinoljubivog čoveka željnog prave slobode! Srbija koju sanjam je već jednom to i bila (na razmeđu 19. i 20. veka) kada su u nju hrlili svi potlačeni iz okolnih moćnih i velikih imperija (Turske, Austrougarske, Nemačke).
Srbija koju sanjam je zemlja kojom vladaju najobrazovaniji, najsposobniji i najbolji, a ne zemlja kojom vladaju poltroni, ulizice, lopovi, neobrazovani i nesposobni!
Srbija koju sanjam nije zamlja u kojoj vlast služi da ulepša stvarnost pred narodom, već zemlja u kojoj vlast stvarnošću ulepšava život narodu!
Srbija koju sanjam nije kolonija, već slobodna zemlja!
Srbija koju sanjam je zemlja koja nudi slobodu, pravdu i istinu svakom svom građaninu, ali i svakom onom ko to ne može da ima u sopstvenoj domovini!
Srbija koju sanjam vodi računa i štiti interes ne samo svakog Srbina u regionu i okruženju, već i svakog čoveka, bez obzira na nacionalnost i veru!
Srbija koju sanjam je ona ista stara dobra Srbija u koju su zbog istine slobode i pravde došli Matija Ban a (Srbin katolik iz Dubrovnika po kome Banovo brdo nosi ime. Malo je poznato da je on skovao srpsku novu reč „četnik“ za srpskog borca-gerilca i to još 1848. godine u vreme građanskih revolucija širom Evrope) Josif Pančić (Hrvat iz Zagreba koji je u toj istoj Srbiji našo svoju pravu domovinu i u kojoj je slobodno radio i čak postao prvi predsednik njene novostvorene Srpske Kraljevske Akademije Nauka i Umetnosti sadašnja SANU), Tin Ujević, veliki hrvatski pesnik (koji se preselio u Beograd da bi disao „slobodan zrak“), Ivan Meštrović, Hrvat iz Slavonije koji je nalazeći inspiraciju u srpskim narodnim junačkim pesmama zanavjek ovekovečio mnogobrojne srpske narodne junake (Kraljevića Marka, Miloša Obilića, Srđu Zlopogleđu idr.), potom braća Paul i Evgenije Šturm iz Nemačke (koji dolaze da pomognu oslobađanje Srbije od Turske ostajući zauvek u Srbiji gde vremenom prelaze na pravoslavlje i menjaju imena pa su kod nas poznatiji kao Pavle i Evgenije Jurišić Šturm, Sistaknuti generali i osnivači nove srpske vojske), Konstantin Jiriček, Slovak koji je život posvetio izučavanju i pisanju istorije Srba i Srbije, Đorđe Vajfert, nemački industrijalac koji dolazi u novouspostavljenu kneževinu Srbiju i odmah se uključuje u javni život Srbije, poklanjajući veliki deo svog bogastva državi Srbiji kao i narodu kroz razne dobrotvorne fondove (kao dobrovoljac u srpsko-turskom ratu 1876-78 dobija orden za hrabrost sa kojim je tražio da bude i sahranjen, a jednu od najvećih svetskih numizmatičkih kolekcija onog vremena poklanja Univerzitetu u Beogradu). Uz pomenute svima poznate ličnosti, u ondašnju Srbiju, Srbiju koju i danas sanjam, došli su i mnogi drugi nepoznati ljudi koji su u nju ugradili svoje sudbine, izgrađujući Srbiju kao svoju novu modernu i savremenu domovinu.
To je Srbija koju sanjam, to je Srbija koja ima budućnost, to je Srbija u kojoj bi bila čast i ponos živeti i raditi i danas kao i onda!
Srbija je danas dočekala da, kao i svaka kolonija, iz svog siromašnog budžeta daje ogroman novac strancima da bi joj zaposlili ljude! Voleo bih kada bi neko u današnjoj Srbiji izneo podatke o tome koliko „stranih investitora“, koji su uzeli subvencije iz državnog budžeta za novootvorena radna mesta, nakon isteka roka gasi svoje kompanije i zauvek odlazi! Zvanični podaci govore da je takvih preko 70%! Može li nam današnja vlast objasniti kakvog onda to ima smisla?!
Srbija koju sanjam je Srbija koja hrabro stoji na čelu slobodarskih težnji svih naroda Balkana! Srbija koju sanjam nikada ne sme da bude lider „kolonijalnog poslušničkog i podaničkog“ duha koji trenutno vlada Balkanom, kako u njoj tako i u svim okolnim zemljama! Srbija, ako hoće i želi da nađe svoju izgubljenu duš,u treba i mora predstavljati nesalomivu tvrđavu istine, slobode, nezavisnosti i pravde za svakog čoveka koji živi na porobljenom Balkanu!
Srbija koju sanjam mora ponovo biti inspiracija i nadahnuće svakog pravdoljubivog i slobodoljibljivog čoveka, ne samo Balkana već Evrope! U Srbiji i njenoj državi moraju ponovo zasijati najveće moralne vrednosti!
Srbija, zemlja koju sanjam, nije zemlja koja u svom glavnom gradu diže stotinama metara visoke jarbole, i to samo da da bi navodno izgradila „kult zastave“, kao da ga nema! Draga gospodo, bezidejni tvorci ovog suludog „jarbol“ projekta, treba da znate i da dobro zapamtite da u današnjem svetu to rade samo one novoosnovane zemlje koje nemaju nikakvu istorijsku osnovu za svoj nastanak, nikakvu zajedničku i metafizičku ujedinjujuću snagu koja bi predstavljala bilo kakav „viši smisao zajedničkog postojanja“ stanovništva koje je naseljeno na određenoj geografskoj teritoriji! Zato takve „gigantske jarbole“ i podižu samo novoosnovane zemlje na jugu nekadašnjeg SSSR-a (Azerbejdžan, Tadžikistan, Turkemenistan idr.) koje nikada nisu prošle kroz periode nacionalnog buđenja i romantizma (nacionalnih revolucija) odnosno kroz formiranja sosptvenog nacionalnog identiteta i duha jedinstva nacije koji su u Evropi (kao i Srbiji) završeni još tokom devetnaestog veka. Isti takav problem sa stvaranjem jasno definisanog nacionalnog identiteta imaju i sve novoosnovane zemlje Persijskog zaliva (Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Kuvajt itd.) koje su i formirane samo željom velikih sila a ne željom naroda koji živi na tim područjima – i to sve samo zato da bi im velike sile lakše „otimale“ ono jedino što imaju – naftu! Zato te zemlje sa nejasnim nacionalnim identitom, bez ikakvih posebnih nacionalnih mitova i autentičnih jezika i kulture, pokušavaju takvim „jarbolima“ da nametnu duh jedinstva i „kult zastave“ koji nikada nisu ni imali!
Zar Srbija sa svojom bogatom istorijom i tradicijom i državom koja seže do srednjeg veka, ima iste potrebe za jačanjem nacionalnog identiteta kao Kuvajt (nastao 1961. godine), Ujedinjeni Arapski Emirati (nastali 1971. Godine), Katar (nastao 1971. godine) ili Kazahstan i Turkmenistan (nastali 1991. Godine)!? Da li tu ima išta da se dodatno objašnjava tvorcima ideje „velikog jarbola“!?
Nama mnogo bliži primer nedostatka kulta zastave su zastave Kosova i BiH a i Vojvodine! Pa pogledajte samo vizuelnu sličnost tih zastava sa zastavom EU i sve će vam biti jasno! Kada će i ko biti spreman da gine za te plavo-žute krpe?!
Julije Cezar je govorio: „Lako možeš naći čoveka koji će da ubije nekoga za novac, ali nikada nećeš naći čoveka koji će da pogine za novac!“
Srbija koju sanjam ne gradi kultove na silu po želji svoga gospodara, već neguje i održava one kultove i mitove koje već ima: Marka Kraljevića, Miloša Obilića, Hajduk Veljka, Cara Lazara, Kosovskog boja, velikih bitaka Prvog svetskog rata itd.!
Srbija koju sanjam biće kada tad Srbija u kojoj živim!
Izvor: facebookreporter.org
