ZNAČAJ CRKVENONARODONOG SABORA NA JELICI
Povodom deset godine postojanja Eparhije raško prizrenske u egzilu, a u susret osmog Crkvenonarodnog sabora na Jelici, podsećamo na prvi sabor (2.6.2013) koji je udario temelj daljem radu i borbi Eparhije raško prizrenske u egzilu na očuvanju Pravoslavne vere.
Uredništvo Borba za istinu
“Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema, a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina. Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kući i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim delima“ (2.Jovan 9-11).
Veličanstveni Crkvenonarodni Sabor koji je održan u ispovedničkom katakombnom manastiru posvećenom Svetom Nikolaju Mirlikijskom u Loznici kod Čačka, čiji je povod bio Pravoslavno obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta, dostojan je najvećih Sabora koje je organizovao Sveti Nikolaj Srbski sa svojim bogomoljcima. Na planini Jelici, koja je toga dana prosto sijala od Božije blagodati, dobri pastir vladika Artemije je sabrao svoje stado povereno mu od Gospoda, da ga okrepi na izvoru žive vode i utvrdi na putu spasenja. Preko dve hiljade duša pokazalo je neviđeno jedinstvo, disalo je kao jedno biće, jer je to bila sabornost u Hristu i za Hrista. Kao takav, ovaj Sabor je potvrdio tri stvari koje će presudno uticati na dalju budućnost Srbije i Srbskog naroda, i to:
1. Odlučnost vladike Artemija, sveštenstva, monaštva i naroda koji sledi njegovo neodstupno ispovedanje vere, da ostanu na putu kojim su išli naši Sveti preci, da ostanu verni Gospodu i da ih nikakvo stradanje u tome ne pokoleba. Odlučnost da se hrabro i ispovednički bore za Pravoslavnu veru, onakvu kakvu nam je Gospod preko Svetih Apostola i našeg drugog Spasitelja, Svetog Save, dao. Odlučnost da se bore za očuvanje naše zemlje Srbije, koju nam je Gospod dao i kakvu su nam ostavili naši Sveti preci. Odlučnost da se drže Svetosavsko-Kosovskog zaveta “ZA HRISTA SVE, HRISTA NIZAŠTA“, sa kojim jedino imamo blagoslov Gospoda i naših Svetih predaka. Ta odlučnost i jedinstvo su u punoj meri došli do izražaja u momentu kada je čitana Saborna poslanica[1], u kojoj se u potpunosti po uzoru na Svete oce odbacuju, anatemišu sva ona jeretička učenja i prakse koja danas, nažalost, većina arhijereja SPC širi, a u koje spadaju ekumenizam, papizam i druge zablude. U njoj se odlučno odbija kapitulacija zemlje i predaja Kosova i Metohije u tuđe ruke, i poziva se pobožni narod da čuva i bori se za Pravoslavnu veru, onakvu kakva nam je od Svetih otaca predata. Čitanje Saborne poslanice, više puta je prekidano gromoglasnim aplauzom, čime je narod potvrđivao reči iz poslanice. A, kada je vladika Artemije na kraju Sabora pozvao da se još jednom aplauzom potvrdi prihvatanje Saborne poslanice, narod je udarao dlanom od dlan do bola, želeći da se eho aplauza sa Jelice prenese do Patrijaršije SPC, kako bi ga čuli nerazumni. A onda se dogodilo nešto što je teško opisati rečima, kada je zagrmelo iz svih grla “mnogaja ljeta“ vladiki Artemiju. Taj neviđeni izliv ljubavi naroda prema svome vladiki, koji je mnoge dirnuo do suza, učinio je da izgleda, da i sama planina peva sa narodom.
“Mi, sa ovog Crkvenonarodnog Sabora, “pozivamno sve pobožne pravoslavne hrišćane: ostanite u onome čemu ste naučeni, u čemu ste rođeni i dorasli – tj. u neizmenjenoj veri pravoslavnoj – i kada vreme i prilike zahtevaju, prolijte i samu svoju krv da biste sačuvali veru koju su nam naši Oci predali.“ vladika Artemije
2. Odlučnost nerazumnih, arhijereja koji upravljaju SPC, da nastave sa ekumenističkim bezakonjem. Odlučnost u nameri da brod SPC, koji je Sveti Sava usmerio ka istoku u susret Gospodu, okrenu ka zapadu, u susret rimskom arhijeretiku papi. Odlučnost vukova u jagnjećim kožama da narod, umesto Hristu, predaju u krvave ruke papine. Odlučnost u izdaji Kosova i Metohije, koju čine zajedno sa svetovnom vlašću. Odlučnost u odbacivanju Svetosavskog-Kosovskog zaveta i navlačenje na sebe i Srbski narod Kosovske (Lazareve) kletve. Umesto da glas vere, nade i ljubavi koji je odjeknuo sa Sabora na Jelice i koji je stigao do Sabora u Patrijaršiji SPC, bar malo omekša njihova kamena srca koja su zatrovana mržnjom i zlom i da još jednom razmisle o svojim bezakonjima, oni nastavljaju sa još većom mržnjom i otpadništvom od Boga i roda. Oni prete vernom Hristovom stadu da će primeniti kanonske mere, a zapravo misleći i delajući nekanonski prema svima koji su im neposlušni. Bez imalo stida i straha prkose Gospodu i Svetom Savi, jer odbaciše Hrista i prihvatiše sataninog namesnika na zemlji papu, i to svoje opredeljenje nameću milom ili silom Srbskom narodu.
“Ubice duša su oni koji ubijaju ljudske duše kvareći ih i odvajajući ih od Boga, budući da su sami iskvareni i bezbožni“ – Sv.Nikolaj Srbski
3. Potvrdio je da danas ima samo jedan vladika dostojan trona Svetog Save, to je vladika Artemije, a svi ostali arhijereji su, ili otvoreno izdali Hrista u bludu sa papom i drugim jereticima, ili tu izdaju svojim ćutanjem odobravaju. Sabor SPC je nastavio sa svojim bezakonjem, preteći vladici Artemiju i narodu koji ga sledi. Pri tome se nijedan vladika nije javno suprostavio tom bezakonju, što znači da ga svi podržavaju. Setimo sa majskog Sabora SPC 2010.godine, kada je potvrđeno predhodno učinjeno bezakonje, progon vladike Artemija. Svi arhijereji tada su svojim potpisom prihvatili te nekanonske i bezakone odluke. Tog momenta je počeo da se cepa hiton Svetog Save, odnosno počeo je raskol u SPC, koji su smišljeno izazvali arhijereji ekumenisti po nalogu Vatikana, a prihvatili ga svi ostali arhijereje, osim vladike Artemija. Zaboraviše ti arhijereji koji ćute reči Gospoda: “Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovome preljubotvornom i grešnom, i Sin će se Čovečiji postideti njega kad dođe u slavi Oca svojega sa svetim anđelima“(Mk. 8,38).
Na kraju, Sabor na Jelici treba da podstakne na razmišljanje sve one koji zbog straha i neznanja oklevaju da odgovore na sledeće pitanje: Da li su u raskolu, oni koji idu putem ISTINE – spasenja, koja se nalazi u Gospodu Isusu Hristu i Pravoslavnoj veri, ili oni koji prkose Gospodu i Svetom Savi idući putem svejeresi ekumenizma, na čijem čelu je papa i koji vodi u večnu propast? Došavši do odgovora na to pitanje, znaće kojim putem idu.
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
