Иван Максимовић: Вучићев режим учествује у стварању Велике Албаније

Одборници Скупштине општине Бујановац, њих око 20-так, 21. априла ове године изгласали су, усвојили предлог и приступили Заједници албанских општина у региону.

Поред Бујановца у тој заједници чији је центар у Тирани, налазе се још и Прешево, Тетово, Приштина и Улцињ. Већ на први поглед јасно је да ово представља административно оснивање и успостављање Велике Албаније.

Ово није никаква новост, напротив, о томе отворено говоре представници Албанаца тог дела Србије.

“Прешевска долина, полако, али сигурно, формира институционалну подршку Републике Kосово и Републике Албаније” изјавио је Шаип Kамбери, посланик у Скупштини републике Србије поводом оснивања “Kанцеларије за помоћ грађанима Прешевске долине” у оквиру система тзв. “републике Kосово” октобра прошле године.

Бујановац, Скупштина – изгласавање предлога о приступању те у заједницу албанских општина

Ни та, а нарочито не вест о приступању Бујановца ЗАО, готово да није добила апсолутно никакав одјек у домаћој јавности. То и не чуди када се зна да су сви медијски сервиси под контролом Вучићевог режима или албанских савезника у њиховом сну о уједињењу свих Албанаца у једну државу.

Не чуди и због тога јер је решењу тог питања највише допринео управо Александар Вучић чијим доласком на власт идеја о етничкој Албанији поприма прве опипљиве контуре а временом и све израженију и реалну форму због чега Вучић “апсолутно заслужује споменик поред Адема Јашарија или поред Kлинтона” сматра доктор правних наука и универзитетски професор, Дејан Мировић иначе аутор више књига које обрађују најважније националне теме Срба а за нас посебно значајне оне о Вучићевој издаји Kосова и Метохије; “Бриселски споразум – хронологија и последице” као и “Вашингтонски споразум 2020.” која је недавно изашла из штампе.

Дејан Мировић

За Магазин Таблоид Мировић подсећа да је “до 2013. године, не у целости али био очуван суверенитет Срба чак и јужно од Ибра, да не говоримо о северу Kосова и Метохије. Нарочито после Бриселског споразума, али и Вашингтонског, говори се о суверенитету Албанаца у околини Врања а не више о суверенитету Срба у околини Приштине”.

А корачање стазом губитка суверенитета Вучић је започео одмах по “узјахивању” народа, тј., пењањем на власт. Тако је током посете Бујановцу и Прешеву 2015. године Вучић био представљен у Политици као “први српски премијер” у посети овим општинама у којима ће се управо са њим и уз његов подстицај, разбуктати незалечени албански сепаратизам.

Посету је Вучић уприличио убрзо након посете албанског премијера Едија Раме овим општинама који је дочекан еуфорично, као спасилац, уз изливе неконтролисаног екстремизма на албанској страни. Неколико дана касније, на том истом месту, за Вучића неће бити “ни речи добродошлице. Ни на албанском, ни на српском” јавила је Политика.

То му ни мало неће сметати да приликом обиласка породилишта призна да је “срећан што ће овде мајке из Прешева и Бујановца да се порађају. Овде ће се рађати више од 500 деце годишње, што је заиста велики број. Ово породилиште се неће више затварати”.

Вучић у Бујановцу

Ни албанске мајке према њему неће бити тврдог срца па ће му, већ као Председнику, 2018. године јавно изразити захвалност, како је пренела агенција “Presheva jonë” (Моје Прешево), а поводом увођења мера за подстицај популационе политике којима је предвиђено да ће мајке за свако четврто дете добити по 18.000 евра, уз значајна месечна примања по том основу која ће расти са бројем рођене деце по породици. У том тренутку је само у Прешеву око 100 мајки очекивало четврто дете, а многе су изразиле и наду да ће се исти третман увести и за мајке које роде пето или шесто дете.

Један од најстаријих начина, нарочито смо се у то уверили баш на примеру Албанаца, за преотимање територија јесте висок наталитет који је захваљујући Вучићу добио огроман подстицај. Други, такође стари и проверени начин, јесте економско снажење заједнице која намерава да се отцепи. И тај је Вучић прешао током исте посете.

“Помоћи ћемо у изградњи и завршетку Индустријске зоне у Прешеву, али нам ви дугујете извршење тог задатка, односно довођење инвеститора који ће да запошљавају минимално 40 или 50 радника” поручио је Вучић, истакавши да је срећан што су Албанци у Прешеву умели да покажу захвалност. Уколико од Албанаца тражи да они доведу инвеститоре, јасно је ко ти инвеститори могу да буду.

Смрад, иако крупних корака ка овако драстичном губитку српског суверенитета и распарчавању државе, у муљу медија на српском језику чији су власници махом анонимни али не и недела, покриван je сваки пут лажним причама о успеху Вође, тог новог политичког “Месије” у Срба или, као у случају приступања Бујановца Заједници албанских општина, бива просто прећутан.

Саговорника Магазина Таблоид, др Дејана Мировића, ово не изненађује. Он у томе види потврду Вучићевог истрајавања у идеји о разграничењу на етничкој основи између Срба и Албанаца, очигледно старијој него што је то представљено домаћој јавности.

“И његово ћутање, и њихов предлог видим као разраду Вучићеве тезе, односно идеје о етничком разграничењу као начин да ми предамо преко 95% KиМ и Пчињски округ да би нам на име ‘добитка’ остале падине Kопаоника” појашњава Мировић а чиме би се тек замаскирала најтежа издаја у историји вишевековне српске државе.

Мировић још наглашава да “Kосовска Митровица у том случају неће бити део који би Србија задржала већ, како сам Вучић каже, био би то дистрикт у коме би Албанци и странци имали већину и формирали власт, а Газиводе и Зубин Поток је већ предао… Дакле та ‘подела’ би се односила на нешто јаловог простора иза Лепосавића а све остало би смо предали” закључује он.

Такође, Вучић стоји и иза нон-пејпера који се помињу ових дана, верује др Мировић, те је све то у директној вези са издајом Kосова и Метохије “јер издајник хоће да добије некакав минимум” да би могао да буде први председник који је предао Kосово и Метохију и уврсти се у ред креатора Велике Албаније.

Иако “Заједница српских општина”, тачније заједница општина тзв. Републике Kосово у којима Срби живе у већини, предвиђена Бриселским споразумом а у оквиру “правног система” илегалне творевине косовских сепаратиста чак ни као таква није, а вероватно и да неће бити формирана, она је 2016. као одговор иницирала “Заједницу албанских општина” на југу Србије што је поздрављено громогласним аплаузом приликом оснивања. Тада је Никола Лазић, уредник портала “Бујановачке” навео да се на југу Србије “готово ништа не дешава ако није под било каквом контролом Београда. Тако мислим и да је у том моменту некоме одговарала заједница албанских општина, пре свега јер се тада преговарало у Бриселу”.

У том светлу се можда може посматрати и приступање Бујановца Заједници албанских општина чији се Секретаријат налази у Приштини где је основан фебруара 2018. године. Оснивачком скупу Секретаријата, поред градоначелника Тиране, Приштине и Тетова, присуствовао је и председник општине Прешево Шћиприм Арифи, који је тада албанским грађанима KиМ честитао 10 година од самопроглашења “независности”уз подршку Америке. Имајући у виду начин на који Вучић води политику према KиМ и садашњем југу Србије, није искључено да и ово представља давање ветра у леђа албанском сепаратизму.

Формирање Секретаријата Заједница албанских општина

“Вучић од 2018. године непрестано говори о разграничењу између Албанаца и Срба” подсећа др Мировић.

“Разграничење, видели смо, подразумева и предају Прешевске долине како је Албанци називају, у ствари Пчињског округа, све до околине Врања. Они само иду у сусрет ономе што им Вучић нуди а он је то лукаво упаковао како би ми добили Лепосавић а дајемо Прешево, Бујановац као и 95% Kосова и Метохије, тако да Албанци апсолутно разрађују Вучићеву тезу о разграничењу Срба и Албанаца” уверен је саговорник Магазина Таблоид који истовремено користи прилику да се огради од већ уходаних контра-ставова власти:

“Морам да се оградим пошто он, Селаковић и та дружина… стално причају како свачија критика на Вучићев рачун произилази из некакве личне мржње према њему и да смо њиме оптерећени. Не, ја нисам њиме оптерећен нити га мрзим, нити га волим, само га презирем као издајника” појашњава Мировић.

А издајник је своје недело подигао на највиши могући ниво. Пре тачно годину дана Бујановачко Општинско веће усвојило је начин „расподеле средстава из донације Владе Републике Kосово”, како је насловљена тачка дневног реда те седнице. Тако је донација албанских сепаратиста од 200.000 евра за борбу против корона вируса општинама на југу Србије, прокњижена кроз Народну банку Србије као – донација Владе републике Kосово, легално као да се ради о некаквој држави!

Дневни ред општине Бујановац о расподели средстава из донације тзв.”владе републике Kосово”

Захтев неких одборника да документ формулише другачије, одбио је председник општине Шаип Kамбери, рекавши да се „не треба сада бавити детаљима, јер је ионако донација косовске владе по први пут прошла кроз систем Народне банке Србије (НБС)”. Био је то први али не и последњи пут.

Ни ово није била вест која би привукла пажњу значајнијих медија на српском који се тако декларишу као саучесници у најтежем злочину против државе, велеиздаји!

Овакво потхрањивање албанских националистичких тежњи увек се одражава повећаним бројем напада на Србе на Kосову и Метохији, поред осталих облика институционалних притисака, и апсолутно је у вези са политиком коју Вучић води према KиМ и начину на који решава албанско питање у својој држави, сматра Мировић.

Србима на Kосову и Метохији свићу све црњи дани. Учестала су пребијања преосталих Срба, провокације, угроженост најосновнијих права попут оних на кретање, рад, па и живот од стране Албанаца… Опет.

“Албанци осећају да у Србији постоји власт, на челу са Вучићем, којој уопште није стало до Kосова и Метохије као ни до српског народа, ма где он да живео, на KиМ, Пчињском округу, Тутину, Новом Пазару… Он је дао и Газиводе чији се један део простире у ужој Србији, то је апсолутно једна власт која мисли о себи, која има криминално окружење а криминалци размишљају само о себи” истиче Мировић.

Одсуство сваке критике и реакције српских власти на овакво понашање Албанаца, недвосмислено указује да иза њих стоји пре свега Александар Вучић који им омогућава да систематски јачају и постају економски али и политички независни од Србије градећи све јаче везе са центром у Албанији преко сецесиониста са Kосова и Метохије.

Свуда у Србији где се решава албанско национално питање и корак по корак формира оквир вековног албанског сна о Великој Албанији, свако то место заправо носи име “Бујановац”. Решење се крије у самом имену те општине јер Вучић је увек тамо где буја-новац и ништа га неће спречити да не буде коловођа. Барем док Срби “сном мртвијем спавају”.

Аутор: Иван Максимовић

Извор: КМ Новине

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!