Za bludnika ili bludnicu devstvenost je neka vrsta prekora, i uznemirava njihovu savest
Osećam da imam „kompleks“. Imam 21 godinu. Mnoge moje drugarice već su udate i imaju decu. Ja sam još uvek devojka, i stalno mi govore da je to staromodno. I da se, ako se budem „čuvala“ nikad neću udati. Znam da je blud greh. Šta da radim?
Nemojte da popuštate ni pred kakvim pritiskom. Vi ste potpuno tačno rekli da je blud greh. A mi ćemo precizirati da je to smrtni greh, koji dušu gura u adski bezdan. Samo duboko pokajanje i ispravljanje svog života ponovo sjedinjuje takvu dušu sa Bogom i Njegovom svetom Crkvom.
Blud lišava čovekovu dušu blagodati Božije. Lišivši se blagodati, bludnik se često lišava i duševnog mira. Takvi ljudi su izrazito neurotični, oni gotovo neprestano imaju osećanje uznemirenosti i teskobe. Dobrim delom zbog toga oni stalno traže nove doživljaje i nova uživanja.
Blud lišava čoveka mogućnosti da istinski voli. Kao po pravilu, ljudi koji pate od ovog greha ne mogu da izgrade zdravu i jaku porodicu i da vaspitaju moralno zdravu decu. A o sidi, polnim bolestima, abortusima i neplodnosti mislim da ne treba ni govoriti.
Da kažemo nešto i o mišljenju i stavu Vaših posebno „naprednih“ drugarica. Kao što tama ne podnosi svetlost, tako je i za bludnika ili bludnicu devstvenost neka vrsta prekora, i uznemirava njihovu savest. Zato je za njih bolje da o devstvenosti uopšte ništa ne čuju i ne znaju, i da sve mere svojim aršinom.
Bog je stvorio brak, Gospod je porodicu zamislio kao malu Crkvu. Oduvek su se pobožne hrišćanske devojke molile Gospodu i Presvetoj Bogorodici da im daruje dobrog muža, čuvale su se za budućeg muža i ukrašavale se skromnošću, celomudrenošću i smirenjem – to je bio njihov miraz. U staro vreme se govorilo: „Smernost je đerdan devojački“. I porodice su, za razliku od današnjih, bile jake i zdrave.
Iz knjige: “100 Pitanja pravoslavnom terapeutu“ Dimitrije Avdejev
