За блудника или блудницу девственост је нека врста прекора, и узнемирава њихову савест

Осећам да имам „комплекс“. Имам 21 годину. Многе моје другарице већ су удате и имају децу. Ја сам још увек девојка, и стално ми говоре да је то старомодно. И да се, ако се будем „чувала“ никад нећу удати. Знам да је блуд грех. Шта да радим?

Немојте да попуштате ни пред каквим притиском. Ви сте потпуно тачно рекли да је блуд грех. А ми ћемо прецизирати да је то смртни грех, који душу гура у адски бездан. Само дубоко покајање и исправљање свог живота поново сједињује такву душу са Богом и Његовом светом Црквом.

Блуд лишава човекову душу благодати Божије. Лишивши се благодати, блудник се често лишава и душевног мира. Такви људи су изразито неуротични, они готово непрестано имају осећање узнемирености и тескобе. Добрим делом због тога они стално траже нове доживљаје и нова уживања.

Блуд лишава човека могућности да истински воли. Као по правилу, људи који пате од овог греха не могу да изграде здраву и јаку породицу и да васпитају морално здраву децу. А о сиди, полним болестима, абортусима и неплодности мислим да не треба ни говорити.

Да кажемо нешто и о мишљењу и ставу Ваших посебно „напредних“ другарица. Као што тама не подноси светлост, тако је и за блудника или блудницу девственост нека врста прекора, и узнемирава њихову савест. Зато је за њих боље да о девствености уопште ништа не чују и не знају, и да све мере својим аршином.

Бог је створио брак, Господ је породицу замислио као малу Цркву. Одувек су се побожне хришћанске девојке молиле Господу и Пресветој Богородици да им дарује доброг мужа, чувале су се за будућег мужа и украшавале се скромношћу, целомудреношћу и смирењем – то је био њихов мираз. У старо време се говорило: „Смерност је ђердан девојачки“. И породице су, за разлику од данашњих, биле јаке и здраве.

Из књиге: “100 Питања православном терапеуту“ Димитрије Авдејев

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!