Učestvuje li deo SPC u predizbornoj kampanji?
„Ja mislim da je Bog uz svoj narod, uz srpski narod i uz Vas … i Crkva“ – rekao je u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, protonamesnik Siniša Hrvačević, paroh maradički i starešina hrama Blage Marije na Banstolu. Video snimak razgovora, koji se odigrao u sklopu predizborne kampanje tokom koje Aleksandar Vučić pohodi srpske destilerije, svetinje i narod, objavljen je na Vučićevim zvaničnim nalozima na društvenim mrežama.
Istom prilikom, prota Siniša je pozvao Vučića da, u obračunu sa studentskim pokretom koji je tom prilikom najavio ukoliko na izborima pobedi, odvoji „seme od kukolja“ (Mt. 13, 24-30).
Prota Siniša je, međutim, samo dao izraz onome što su na različite načine učinili mnogi drugi sveštenici, sveštenomonasi i episkopi naše Crkve koji su se tokom tekuće predizborne kampanje svesrdno potrudili da daju legitimitet i podršku građaninu Vučiću i drugim kandidatima na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ čiji je on nosilac.
Kako je ta podrška izgledala? U nastavku taksativno navodimo, zaključno sa današnjim danom, svaki od susreta sa crkvenim zvaničnicima o kojima su kandidati liste „Ujedinjena Srbija“ usrdno izveštavali na svojim zvaničnim profilima tokom predizborne kampanje koja je u toku. Drugim rečima, reč je o susretima koji su organizovani i sadržajima koji su kreirani isključivo u službi predizborne kampanje. Potom ćemo razmotriti zašto se ovakva vrsta aktivnosti ne može okarakterisati nikako drukčije do kao stranačko svrstavanje, otvoreno učešće u političkom nadmetanju i davanje podrške jednoj (trenutno vladajućoj) političkoj strukturi. Na kraju, pogledaćemo šta o takvom učešću u stranačkim nadmetanjima kažu kanoni i pravila SPC.
Spisak susreta
U nastavku navodimo taksativno svaki od oblika učešća klirika SPC u kampanji liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, počev od 9. septembra, kada su raspisani vanredni parlamentari izbori.
19. septembar, Eparhija šumadijska
Aleksandar Vučić, tada još uvek predsednik Srbije, ali istovremeno i nosilac izborne liste (koja je zvanično proglašena 13. septembra), posetio je Manastir Pinosavu i otvoreno zahvalio arhimandritu Petru Dragojloviću „ne samo na toplom prijemu i gostoprimstvu, već i na mudrim mislima i rečima iz kojih sam mnogo naučio”. Njihov srdačni susret i zagrljaj, razume se, zabeleženi su i kamerama i objavljeni na Vučićevim zvaničnim nalozima.
19. septembar, Eparhija braničevska
Istog dana, Predsednik je u okviru svoje intenzivne funkcionerske kampanje posetio i Manastir Koporin, istakavši radost zbog toga što je na petnaestak minuta imao prilike da „prigrabi mir“ tamo gde ga je pronalazio i despot Stefan Lazarević, posebno se zahvalivši sestrinstvu Manastira. Vest je objavljena na zvaničnim nalozima Aleksandra Vučića.
29. septembar, Eparhija sremska
Miloš Vučević, predsednik Srpske Napredne Stranke i 2. kandidat na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, boravio je u Jarku u Sremu. Dočekao ga je sveštenik, protojerej stavrofor Duško Marijanović. Vest je objavljena na zvaničnim nalozima Miloša Vučevića.
29. septembar, Eparhija kruševačka
Miloš Pavlović, 27. kandidat na listi „Ujedinjena Srbija“, učestvovao je u osvećenju temelja crkve Svete Petke u Sebečevcu. Susreo se sa mitropolitom Davidom koji ga je sa ozarenjem dočekao, kao što se vidi na fotografijama sa događaja. Vladika koji je u srpski javni diskurs inaugurisao naziv „srpske ustaše“ za studente koji su pokrenuli proteste, nije skrivao svoju ljubav prema mladom rodonačelniku Ćacilenda. Vest i slike objavljeni su na Pavlovićevim zvaničnim nalozima.
30. septembar, Eparhija timočka
Aleksandar Vučić, u tom trenutku već bivši predsednik Srbije i aktuelni nosilac liste „Ujedinjena Srbija“, posetio je Manastir Vratnu, u Eparhiji timočkoj, gde ga je lično dočekao i ugostio mitropolit Ilarion. Vest i slike objavljeni su na zvaničnim nalozima građanina Vučića.
Jedna od monahinja, kako se navodi u nekim medijima, složila se sa tim da su putevi sada u boljem stanju. Ista monahinja je izjavila kako im je Vučićeva poseta mnogo značila, kao i njemu samom, te da je videla da se radi o dobrom i smirenom čoveku.
30. septembar, Eparhija bačka
Ministar u tehničkom mandatu, Dejan Vuk Stanković susreo se u Vladičanskom dvoru u Novom Sadu sa Mitropolitom bačkim Irinejem. Mitropolit je, kako se navodi u saopštenju Eparhije bačke, „u veoma otvorenom razgovoru izrazio punu podršku svim aktivnostima Ministarstva prosvete koje su u duhu zaštite najboljih interesa učenika, nastavnika i obrazovanja kao važne društvene delatnosti“. Nedvosmisleno je jasno šta ovakva podrška podrazumeva kada se upućuje ministru koji aktivno učestvuje u tekućoj kampanji i koji je otvoreno pozivao na borbu protiv studenata „blokadera“.
Vest o ovom susretu objavljena je na zvaničnom sajtu Eparhije bačke, kao i na zvaničnom sajtu Vlade Srbije.
1. oktobar, Eparhija sremska
Aleksandar Vučić posetio je Crkvu Svetog Nikole u Irigu, u Eparhiji sremskoj, gde ga je dočekao i ugostio sveštenik Mladen Kosanović. Vest je objavljena na Vučićevim zvaničnim nalozima.
1. oktobar, Eparhija valjevska
Miloš Vučević posetio je Valjevo i susreo se sa, kako je rekao, „dragim prijateljem“, episkopom Isihijem, i imao „topao, prijateljski razgovor i podsećanja na vrednosti koje nas povezuju“. Vest je objavljena na zvaničnim nalozima M. Vučevića.
2. oktobar, Eparhija braničevska
Aleksandar Vučić posetio je manastir Manasiju kod Despotovca gde ga je dočekao protosinđel iguman Pavle. Vest je objavljena na zvaničnim nalozima Aleksandra Vučića.
3. oktobar, Eparhija šumadijska
Na mitingu liste „Ujedinjena Srbija“, kako je objavljeno na nalozima Srpske Napredne Stranke, učestvovao je protojerej stavrofor Vojislav Odavić iz Petke kod Lazarevca. Prota se nije skrivao niti bežao od kamere, naprotiv.
5. oktobar, Eparhija sremska
Aleksandar Vučić susreo se sa Branislavom Lečićem, 15. kandidatom na izbornoj listi „Ujedinjena Srbija“, u Sremskoj Mitrovici. Tom prilikom, u razgovoru je učestvovao i protonamesnik Siniša Hrvačević, paroh maradički i starešina hrama Blage Marije na Banstolu. Ni ovoga puta Vučić nije propustio da zabeleži i objavi na svojim nalozima podršku koju je dobio od o. Siniše. Naime, na snimku čujemo o. Sinišu kako govori: „Ako je Bog s vama koga se plašite, ako nije – čemu se nadate? Ja mislim da je Bog uz svoj narod, uz srpski narod i uz Vas, i Crkva, i … sigurno … jer to su moralne i ispravne vrednosti“.
U nastavku razgovora, slušamo o. Sinišu kako govori o nekom neodređenom stanju u Americi gde je živeo, o kome Vučić, (koga oslovljava sa „predsedniče“), kao i o njegovom životu u Americi, nekako zna. Vučić odgovara zlokobnom najavom obračuna sa studentima, odnosno onima koji, kako kaže, uvode politiku u škole.
U tome ga o. Siniša ne samo sluša, nego snažno podržava i podstiče, pozivajući ga: „Seme od kukolja, kukolj od semena odvojite!“. Baš kao Gospodar u Dan suda (Mt. 13, 24-30).
6. oktobar, Eparhija valjevska
Aleksandar Vučić posetio je manastir Jovanje. Dočekao ga je iguman o. Mihajlo (Biković) i uveo ga u oltar gde je Vučić, pred kamerama, tražio od igumana da ostane sam. Vest je objavljena na zvaničnim nalozima Aleksandra Vučića.
8. oktobar, Eparhija bačka
Miloš Vučević susreo se sa lokalnim privrednicima iz Veternika, dok su u susretu učešće uzela i tri sveštenika: protonamesnik Lazar Majstorović, protojerej Borislav Milić i protojerej Predrag Bilić, nastojatelj lokalnog hrama. Vest o susretu objavljena je na zvaničnim nalozima Vučevića.
9. oktobar, Eparhija šumadijska
Aleksandar Vučić posetio je kraljevsku vinariju u pratnji Mitropolita šumadijskog Jovana. Vladika nije bio čak ni domaćin koji dočekuje gosta u svojoj kući, manastiru ili crkvi. Bio je prosto prateći dekor.
Kampanja?
Da li svi ovi susreti, gošćenja, zajedničke slike i razgovori, zaista predstavljaju učešće u kampanji?
Nedvosmisleno je jasno da onaj ko, poput prote Vojislava Odavića, u mantiji odlazi na predizborni miting Ujedinjene Srbije i tamo se sa uživanjem slika, učestvuje u kampanji. Kao i da onaj ko jednom nosiocu liste, poput prote Siniše Hrvačevića, priželjkuje pobedu u kojoj će odvojiti žito od kukolja, govoreći da su Bog i Crkva uz njega – učestvuje u kampanji.
Takođe, nedvosmisleno je jasno da je zvaničan prijem trenutnih funkcionera, poput onog koji je Stankoviću upriličio Mitropolit bački, pruživši mu podršku u onome što je jedan od glavnih motiva kampanje – obračun sa „politikom u školama“ – učešće u kampanji. Isto važi i za zvaničan prijem u tom trenutku još uvek aktuelnog Predsednika, ali isto tako i aktivnog nosioca zvanične izborne liste, Aleksandra Vučića u manastiru Koporinu ili Pinosavi. Slično je i sa „prijateljskim razgovorima” koje u jeku kampanje u svom dvoru organizuje mitropolit Isihije sa 2. kandidatom na listi i predsednikom Srpske Napredne Stranke.
Da li, međutim, i prijem bilo koga u manastiru ili crkvi predstavlja učešće u kampanji?
Prvo, jasno je da se, počev od raspisivanja izbora 9. septembra (formalno, a suštinski – mnogo ranije), nalazimo u periodu izborne kampanje. Svaka aktivnost javnih funkcionera koje su na mesta postavljeni stranačkim odlukama, članova stranaka, a pogotovo kandidata na nekoj izbornoj listi je usmerena i ima za cilj samo jedno – da regrutuje i odobrovolji izborno telo. Sve te potrage za mirom, tišinom, spasenjem, za kojima su naprednjački kandidati zavapili baš pred izbore, imaju samo jedan cilj – da signaliziraju i pokažu glasačima ne samo da su oni „uz Crkvu“, nego, još važnije – da je Crkva uz njih. Svako ko im je omogućio priliku da tu poruku pošalje učinio je to zato i samo zato – što je na to svesno pristao.
Drugo, pitanje je ko se dočekuje i u kom svojstvu. Vučić, Vučević i Pavlović ne obavljaju nikakve javne funkcije. Od bilo kog drugog građanina oni se, formalno, razlikuju samo i isključivo po tome što se nalaze na jednoj izbornoj listi, tj. što su politički i stranački kandidati za javne funkcije. Tako, jasno je da doček bilo koga od njih ne predstavlja nekakvu „nužnost“ saradnje sa državnim vlastima, na koju se naši sveštenici i episkopi rado pozivaju kada svoja tela i duše predaju funkcionerskim kampanjama koje u Srbiji nikada ne prestaju. Niko od pobrojanih trenutno nije na vlasti. Gostiti bilo koga od njih znači dati javnu podršku jednom od učesnika izborne trke.
Treće, neko bi mogao reći da čak i stranački kandidati, ta ugrožena vrsta koja vapije za mirom i tišinom kojom ih svetinje zakriljuju naročito u periodu predizborne buke, ipak zaslužuju da budu ugošćeni i primljeni u svetinje. U redu. Međutim, u svakoj od tih svetinja postoje obično pravila šta, gde i kako može da se fotografiše i javno objavljuje. Neretko je vernicima zabranjeno da prave fotografije čak i u naosu, ali gle, Vučiću je dozvoljeno da pred dvadeset kamera ostaje „nasamo“ u malenom oltaru.
Dakle, primiti gosta nije isto što i dati saglasnost, prostor i aktivno učestvovati u pravljenju medijskog spektakla. Izlišno je napominjati, ali – u toku kampanje posete isključivo tome i služe. Onaj ko dolazi da se moli i traži tišinu i mir u manastiru ili crkvi, kako se to po pravilu u ovakvim objavama navodi, može to da radi i bez prisustva nebrojenih kamermana i medija. Može to da radi i bez dočeka na najvišem nivou. Na kraju, svaki od ovih susreta objavljen je na ličnim profilima svakog od pobrojanih kandidata „Ujedinjene Srbije“. Ne radi se ni o kakvom „nezavisnom“ medijskom izveštavanju (kao da to uopšte u Srbiji i postoji), nego o direktnom proizvođenju i upotrebi promotivnih sadržaja od strane aktera političke kampanje.
Možda će neko reći da je to tako zato što su Vućić, Vučević i ostali autentični vernici i da im, kao takvima, priliči da obilaze manastire, svoje prijatelje episkope, igumane, itd. Da naprednjaci vole SPC, pa da je problem zapravo u tome što oni drugi – npr. kandidati „Studentske liste“ – u svetinje ni ne svraćaju.
Zanemarimo to što nas je Vučić godinama unazad učio da treba da budemo manje nalik na pravoslavce a više na protestante, da treba da se okanemo „Nebeske Srbije“, ili što za sebe ne propušta priliku da kaže da „i nije neki vernik“.
Dovoljno je podsetiti se na to šta se dešavalo onda kada su studenti ne tokom predizborne kampanje – neophodno je naglasiti – već u dvogodišnjem periodu koji joj je prethodio, poželeli da dođu u Hram Svetog Save, ili da prenoće u nekom manastiru. Gotovo svuda, izuzev u eparhiji Žičkoj i u dijaspori, uz još nekoliko veoma malobrojnih izuzetaka, vrata su im bila zatvorena. Uvek bi, nekako, bilo prerano ili prekasno za njih. Upravo zbog toga što im je vrata svoje eparhije i otvorio, kao što je poznato, suspendovan je i penzionisan Mitropolit žički Justin.
Ako to nije dovoljno, možda možemo da zamislimo šta bi se desilo kada bi, recimo, akademik prof. dr Radomir Saičić, osvedočeni pravoslavac i vernik, poželeo da poseti neki manastir, svoju posetu dokumentuje i objavi na zvaničnim nalozima „Studentske liste“. Koji od pobrojanih vladika bi ga ugostio? Ko bi s njim obišao vinariju? Ko bi mu se obradovao i rekao da je Bog uz njega i uz studente? Ko bi od njega zatražio da odvoji žito od kukolja? Koji sveštenik koji bi išta od navedenog uradio ne bi bio zbog toga bio sankcionisan od strane gore pobrojanih nadležnih arhijereja?
Međutim, izgleda da akademiku Saičiću, kao i istaknutim profesorima teologije koji su na studentskoj listi, nije potrebna kampanja praćena medijskim spektaklom kako bi „tražili mir i tišinu“ u crkvama i manastirima. Biće da je mnogo teže zloupotrebljavati sopstvenu veru u svetinju u svrhu političke kampanje onda kada tu veru zaista i imate.
Ako ni ovi misaoni eksperimenti nisu dovoljni, onda bi valjalo prisetiti se jednog stvarnog slučaja od pre gotovo deset godina u koji je bio umešan tadašnji Mitropolit zagrebačko-ljubljanski, a sadašnji Patrijarh srpski, Porfirije.
Naime, u februaru 2017. godine, Porfirije je fotografisan, zajedno sa drugim učesnicima, na naučnom skupu u Trebinju, u kome je učešće uzeo i Vuk Jeremić. Fotografiju grupe učesnika, bez eksplicitnog imenovanja Porfirija, bez ikakvog govora o „prijateljskim vezama“, „prijatnom razgovoru“ i slično, objavio je na svom zvaničnom nalogu Vuk Jeremić. U tom trenutku, znalo se da predstoje predsednički izbori, kao i da Jeremić planira da se kandiduje, ali oni još nisu bili raspisani. Takođe je bilo poznato da će Aleksandar Vučić, dotadašnji premijer, biti kandidat na tim izborima.
Odmah po Jeremićevoj objavi, 14. februara 2017, tadašnji mitropolit Porfirije hitno je izdao zvanično saopštenje u kome oštro kritikuje navodnu zloupotrebu njegove fotografije u predizborne svrhe. Porfirije je javno zatražio da se njegova fotografija povuče (što je Jeremić, uzgred, odmah i uradio) i tada rekao: „Uloga sveštenog lica jeste da spaja, a ne da razdvaja. Nisam se ni ranije javno opredeljivao za političke ličnosti ili stranke, a nemam nameru da to činim ni u buduće“.
Zli jezici bi rekli da je tadašnji mitropolit Porfirije reagovao samo zato što je Jeremić bio „opozicioni“ kandidat koji je izlazio na crtu tadašnjem premijeru i (budućem) kandidatu za predsednika Aleksandru Vučiću. Da na sličnu fotografiju sa Vučićem verovatno ne bi reagovao.
Oni dobronamerni bi možda rekli da je tada znatno mlađi Porfirije bio agilniji kada su u pitanju političke igre i nastojanja igrača da u njih bude uvučen.
Danas, međutim, čini se da je umoran stari Patrijarh. Dok nas i dalje poziva na jedinstvo – koje je sveo isključivo na jedinstvo „Ujedinjene Srbije“ – pod njegovim patronatom, u Sinodu čiji sastav je sam odabrao i njime predsedava, sede trojica episkopa koji su se na direktan ili indirektan način uključili u kampanju Aleksandra Vučića za predstojeće izbore.
Kanoni i pravila
Šta, na kraju, o učešću u političkim kampanjama i stranačkim nadmetanjima kažu crkveni kanoni i pravila?
Detaljno tumačenje kanona zahtevalo bi posebnu istorijsko-teološku analizu svakog od pobrojanih. No, za ovu priliku dovoljno je podsetiti se da čitav niz, počev od Apostolskih, strogo zabranjuje sveštenicima da se bave svetovnim poslovima (Apostolski 6. i 81; Halkidonski 3. i 7; Prvo-drugi carigradski 11, itd).
Možemo pogledati odluku Sinoda od 13. decembra 1990. godine (br. 277/zap. 1857) koja kaže: „svako bavljenje srpskog pravoslavnog sveštenstva politikom je nedopustivo“. Ili npr. odluku Sinoda od 1. februara 2022. (br. 71) u kojoj se govori sledeće: „nedopustivo (je) bilo kakvo učešće u stranačkim nadmetanjima, davanje javnih izjava u korist ili na štetu pojedinih stranaka ili kandidata u izbornim procesima i van njih, jer tako stvaraju smutnju i razdore u vernom narodu Božijem i nanose veliku štetu sabornom organizmu Crkve. Može se samo zamisliti kakve bi pogubne posledice bile izazvane našoj jevanđelskoj i pastirskoj misiji Crkve kada bi se svako od arhijereja javno zalagao za svog omiljenog političara i svoju omiljenu partiju u političkoj areni“.
Zanimljivo je da su tada u Sinodu, pod predsedništvom Patrijarha Porfirija, sedeli Mitropolit sremski Vasilije i Mitropolit kruševački David. Isti oni koji su sada otvorili prostor svom sveštenstvu za učešće u kampanji jedne liste, ili su i sami uzeli učešća u njoj.
Čitajući ove reči sinodskih odluka teško je zamisliti išta drugo do da se one odnose isključivo na one koji bi se usudili da prime ili, ne dao Bog, kažu neku pohvalnu reč na račun kandidata liste koja nije vladajuća. Jedinstvo je ideal, ali samo „pod jednim vođom“, a zabrana podrške stranačkim kandidatima važi samo ako oni pripadaju pogrešnoj listi.
Zaključak
U dosadašnjem toku kampanje, u kampanji liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, učestvovali su sledeći sveštenici i sveštenomonasi: arhimandrit Petar Dragojlović, sveštenik Mladen Kosanović, protosinđel iguman Pavle, protonamesnik Siniša Hrvačević, protojerej-stavrofor Duško Marijanović, protojerej stavrofor Vojislav Odavić, iguman o. Mihajlo (Biković), protonamesnik Lazar Majstorović, protojerej Borislav Milić i protojerej Predrag Bilić.
Njihovo učešće odigralo se pod nadležnošću ili sa direktnim učešćem sledećih eparhijskih arhijereja: Mitropolita bačkog Irineja, Mitropolita Šumadijskog Jovana, Episkopa Timočkog Ilariona, Mitropolita braničevskog Ignatija, Mitropolita valjevskog Isihija, Mitropolita sremskog Vasilija, i Mitropolita kruševačkog Davida.
Treba istaći da su od pobrojanih episkopa, njih trojica aktuelni članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda (mitropolit Irinej, mitropolit Jovan i mitropolit Ilarion).
Ne pišemo ovo zato što je ikome više potrebno objašnjavati na čiju stranu se svrstao vrh SPC, zajedno sa gore pobrojanim pojedincima. Ono što je bilo jasno od početka studentskih protesta, samo je formalizovano nedvosmislenom podrškom listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ tokom predizborne kampanje. Vrh SPC koji toliko voli da govori protiv društvenih i političkih podela i koji je tako oštar kada je u pitanju nemešanje u politiku, nije propustio da nam ponovo stavi do znanja za koga nema mesta u „ujedinjenoj Srbiji“. Ko je „žito“ a ko „kukolj“ za koji se nada da će ga Vučić istrebiti.
Ovaj tekst nije napisan primarno da bi se čitao danas, 16. oktobra. Napisan je da bi se čitao 26. oktobra. Kada svi gore pobrojani budu želeli da nas uvere da se nikad nisu svrstavali, ili, možda, da su oduvek bili na strani Onih Koji Pobeđuju. Niste. I nećemo vam zaboraviti.
Izvor: Teologija.net
