Учествује ли део СПЦ у предизборној кампањи?
„Ја мислим да је Бог уз свој народ, уз српски народ и уз Вас … и Црква“ – рекао је у разговору са Александром Вучићем, протонамесник Синиша Хрвачевић, парох марадички и старешина храма Благе Марије на Банстолу. Видео снимак разговора, који се одиграо у склопу предизборне кампање током које Александар Вучић походи српске дестилерије, светиње и народ, објављен је на Вучићевим званичним налозима на друштвеним мрежама.
Истом приликом, прота Синиша је позвао Вучића да, у обрачуну са студентским покретом који је том приликом најавио уколико на изборима победи, одвоји „семе од кукоља“ (Мт. 13, 24-30).
Прота Синиша је, међутим, само дао израз ономе што су на различите начине учинили многи други свештеници, свештеномонаси и епископи наше Цркве који су се током текуће предизборне кампање свесрдно потрудили да дају легитимитет и подршку грађанину Вучићу и другим кандидатима на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“ чији је он носилац.
Како је та подршка изгледала? У наставку таксативно наводимо, закључно са данашњим даном, сваки од сусрета са црквеним званичницима о којима су кандидати листе „Уједињена Србија“ усрдно извештавали на својим званичним профилима током предизборне кампање која је у току. Другим речима, реч је о сусретима који су организовани и садржајима који су креирани искључиво у служби предизборне кампање. Потом ћемо размотрити зашто се оваква врста активности не може окарактерисати никако друкчије до као страначко сврставање, отворено учешће у политичком надметању и давање подршке једној (тренутно владајућој) политичкој структури. На крају, погледаћемо шта о таквом учешћу у страначким надметањима кажу канони и правила СПЦ.
Списак сусрета
У наставку наводимо таксативно сваки од облика учешћа клирика СПЦ у кампањи листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, почев од 9. септембра, када су расписани ванредни парламентари избори.
19. септембар, Епархија шумадијска
Александар Вучић, тада још увек председник Србије, али истовремено и носилац изборне листе (која је званично проглашена 13. септембра), посетио је Манастир Пиносаву и отворено захвалио архимандриту Петру Драгојловићу „не само на топлом пријему и гостопримству, већ и на мудрим мислима и речима из којих сам много научио”. Њихов срдачни сусрет и загрљај, разуме се, забележени су и камерама и објављени на Вучићевим званичним налозима.
19. септембар, Епархија браничевска
Истог дана, Председник је у оквиру своје интензивне функционерске кампање посетио и Манастир Копорин, истакавши радост због тога што је на петнаестак минута имао прилике да „приграби мир“ тамо где га је проналазио и деспот Стефан Лазаревић, посебно се захваливши сестринству Манастира. Вест је објављена на званичним налозима Александра Вучића.
29. септембар, Епархија сремска
Милош Вучевић, председник Српске Напредне Странке и 2. кандидат на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“, боравио је у Јарку у Срему. Дочекао га је свештеник, протојереј ставрофор Душко Маријановић. Вест је објављена на званичним налозима Милоша Вучевића.
29. септембар, Епархија крушевачка
Милош Павловић, 27. кандидат на листи „Уједињена Србија“, учествовао је у освећењу темеља цркве Свете Петке у Себечевцу. Сусрео се са митрополитом Давидом који га је са озарењем дочекао, као што се види на фотографијама са догађаја. Владика који је у српски јавни дискурс инаугурисао назив „српске усташе“ за студенте који су покренули протесте, није скривао своју љубав према младом родоначелнику Ћациленда. Вест и слике објављени су на Павловићевим званичним налозима.
30. септембар, Епархија тимочка
Александар Вучић, у том тренутку већ бивши председник Србије и актуелни носилац листе „Уједињена Србија“, посетио је Манастир Вратну, у Епархији тимочкој, где га је лично дочекао и угостио митрополит Иларион. Вест и слике објављени су на званичним налозима грађанина Вучића.
Једна од монахиња, како се наводи у неким медијима, сложила се са тим да су путеви сада у бољем стању. Иста монахиња је изјавила како им је Вучићева посета много значила, као и њему самом, те да је видела да се ради о добром и смиреном човеку.
30. септембар, Епархија бачка
Министар у техничком мандату, Дејан Вук Станковић сусрео се у Владичанском двору у Новом Саду са Митрополитом бачким Иринејем. Митрополит је, како се наводи у саопштењу Епархије бачке, „у веома отвореном разговору изразио пуну подршку свим активностима Министарства просвете које су у духу заштите најбољих интереса ученика, наставника и образовања као важне друштвене делатности“. Недвосмислено је јасно шта оваква подршка подразумева када се упућује министру који активно учествује у текућој кампањи и који је отворено позивао на борбу против студената „блокадера“.
Вест о овом сусрету објављена је на званичном сајту Епархије бачке, као и на званичном сајту Владе Србије.
1. октобар, Епархија сремска
Александар Вучић посетио је Цркву Светог Николе у Иригу, у Епархији сремској, где га је дочекао и угостио свештеник Младен Косановић. Вест је објављена на Вучићевим званичним налозима.
1. октобар, Епархија ваљевска
Милош Вучевић посетио је Ваљево и сусрео се са, како је рекао, „драгим пријатељем“, епископом Исихијем, и имао „топао, пријатељски разговор и подсећања на вредности које нас повезују“. Вест је објављена на званичним налозима М. Вучевића.
2. октобар, Епархија браничевска
Александар Вучић посетио је манастир Манасију код Деспотовца где га је дочекао протосинђел игуман Павле. Вест је објављена на званичним налозима Александра Вучића.
3. октобар, Епархија шумадијска
На митингу листе „Уједињена Србија“, како је објављено на налозима Српске Напредне Странке, учествовао је протојереј ставрофор Војислав Одавић из Петке код Лазаревца. Прота се није скривао нити бежао од камере, напротив.
5. октобар, Епархија сремска
Александар Вучић сусрео се са Браниславом Лечићем, 15. кандидатом на изборној листи „Уједињена Србија“, у Сремској Митровици. Том приликом, у разговору је учествовао и протонамесник Синиша Хрвачевић, парох марадички и старешина храма Благе Марије на Банстолу. Ни овога пута Вучић није пропустио да забележи и објави на својим налозима подршку коју је добио од о. Синише. Наиме, на снимку чујемо о. Синишу како говори: „Ако је Бог с вама кога се плашите, ако није – чему се надате? Ја мислим да је Бог уз свој народ, уз српски народ и уз Вас, и Црква, и … сигурно … јер то су моралне и исправне вредности“.
У наставку разговора, слушамо о. Синишу како говори о неком неодређеном стању у Америци где је живео, о коме Вучић, (кога ословљава са „председниче“), као и о његовом животу у Америци, некако зна. Вучић одговара злокобном најавом обрачуна са студентима, односно онима који, како каже, уводе политику у школе.
У томе га о. Синиша не само слуша, него снажно подржава и подстиче, позивајући га: „Семе од кукоља, кукољ од семена одвојите!“. Баш као Господар у Дан суда (Мт. 13, 24-30).
6. октобар, Епархија ваљевска
Александар Вучић посетио је манастир Јовање. Дочекао га је игуман о. Михајло (Биковић) и увео га у олтар где је Вучић, пред камерама, тражио од игумана да остане сам. Вест је објављена на званичним налозима Александра Вучића.
8. октобар, Епархија бачка
Милош Вучевић сусрео се са локалним привредницима из Ветерника, док су у сусрету учешће узела и три свештеника: протонамесник Лазар Мајсторовић, протојереј Борислав Милић и протојереј Предраг Билић, настојатељ локалног храма. Вест о сусрету објављена је на званичним налозима Вучевића.
9. октобар, Епархија шумадијска
Александар Вучић посетио је краљевску винарију у пратњи Митрополита шумадијског Јована. Владика није био чак ни домаћин који дочекује госта у својој кући, манастиру или цркви. Био је просто пратећи декор.
Кампања?
Да ли сви ови сусрети, гошћења, заједничке слике и разговори, заиста представљају учешће у кампањи?
Недвосмислено је јасно да онај ко, попут проте Војислава Одавића, у мантији одлази на предизборни митинг Уједињене Србије и тамо се са уживањем слика, учествује у кампањи. Као и да онај ко једном носиоцу листе, попут проте Синише Хрвачевића, прижељкује победу у којој ће одвојити жито од кукоља, говорећи да су Бог и Црква уз њега – учествује у кампањи.
Такође, недвосмислено је јасно да је званичан пријем тренутних функционера, попут оног који је Станковићу уприличио Митрополит бачки, пруживши му подршку у ономе што је један од главних мотива кампање – обрачун са „политиком у школама“ – учешће у кампањи. Исто важи и за званичан пријем у том тренутку још увек актуелног Председника, али исто тако и активног носиоца званичне изборне листе, Александра Вучића у манастиру Копорину или Пиносави. Слично је и са „пријатељским разговорима” које у јеку кампање у свом двору организује митрополит Исихије са 2. кандидатом на листи и председником Српске Напредне Странке.
Да ли, међутим, и пријем било кога у манастиру или цркви представља учешће у кампањи?
Прво, јасно је да се, почев од расписивања избора 9. септембра (формално, а суштински – много раније), налазимо у периоду изборне кампање. Свака активност јавних функционера које су на места постављени страначким одлукама, чланова странака, а поготово кандидата на некој изборној листи је усмерена и има за циљ само једно – да регрутује и одобровољи изборно тело. Све те потраге за миром, тишином, спасењем, за којима су напредњачки кандидати завапили баш пред изборе, имају само један циљ – да сигнализирају и покажу гласачима не само да су они „уз Цркву“, него, још важније – да је Црква уз њих. Свако ко им је омогућио прилику да ту поруку пошаље учинио је то зато и само зато – што је на то свесно пристао.
Друго, питање је ко се дочекује и у ком својству. Вучић, Вучевић и Павловић не обављају никакве јавне функције. Од било ког другог грађанина они се, формално, разликују само и искључиво по томе што се налазе на једној изборној листи, тј. што су политички и страначки кандидати за јавне функције. Тако, јасно је да дочек било кога од њих не представља некакву „нужност“ сарадње са државним властима, на коју се наши свештеници и епископи радо позивају када своја тела и душе предају функционерским кампањама које у Србији никада не престају. Нико од побројаних тренутно није на власти. Гостити било кога од њих значи дати јавну подршку једном од учесника изборне трке.
Треће, неко би могао рећи да чак и страначки кандидати, та угрожена врста која вапије за миром и тишином којом их светиње закриљују нарочито у периоду предизборне буке, ипак заслужују да буду угошћени и примљени у светиње. У реду. Међутим, у свакој од тих светиња постоје обично правила шта, где и како може да се фотографише и јавно објављује. Неретко је верницима забрањено да праве фотографије чак и у наосу, али гле, Вучићу је дозвољено да пред двадесет камера остаје „насамо“ у маленом олтару.
Дакле, примити госта није исто што и дати сагласност, простор и активно учествовати у прављењу медијског спектакла. Излишно је напомињати, али – у току кампање посете искључиво томе и служе. Онај ко долази да се моли и тражи тишину и мир у манастиру или цркви, како се то по правилу у оваквим објавама наводи, може то да ради и без присуства небројених камермана и медија. Може то да ради и без дочека на највишем нивоу. На крају, сваки од ових сусрета објављен је на личним профилима сваког од побројаних кандидата „Уједињене Србије“. Не ради се ни о каквом „независном“ медијском извештавању (као да то уопште у Србији и постоји), него о директном произвођењу и употреби промотивних садржаја од стране актера политичке кампање.
Можда ће неко рећи да је то тако зато што су Вућић, Вучевић и остали аутентични верници и да им, као таквима, приличи да обилазе манастире, своје пријатеље епископе, игумане, итд. Да напредњаци воле СПЦ, па да је проблем заправо у томе што они други – нпр. кандидати „Студентске листе“ – у светиње ни не свраћају.
Занемаримо то што нас је Вучић годинама уназад учио да треба да будемо мање налик на православце а више на протестанте, да треба да се оканемо „Небеске Србије“, или што за себе не пропушта прилику да каже да „и није неки верник“.
Довољно је подсетити се на то шта се дешавало онда када су студенти не током предизборне кампање – неопходно је нагласити – већ у двогодишњем периоду који јој је претходио, пожелели да дођу у Храм Светог Саве, или да преноће у неком манастиру. Готово свуда, изузев у епархији Жичкој и у дијаспори, уз још неколико веома малобројних изузетака, врата су им била затворена. Увек би, некако, било прерано или прекасно за њих. Управо због тога што им је врата своје епархије и отворио, као што је познато, суспендован је и пензионисан Митрополит жички Јустин.
Ако то није довољно, можда можемо да замислимо шта би се десило када би, рецимо, академик проф. др Радомир Саичић, осведочени православац и верник, пожелео да посети неки манастир, своју посету документује и објави на званичним налозима „Студентске листе“. Који од побројаних владика би га угостио? Ко би с њим обишао винарију? Ко би му се обрадовао и рекао да је Бог уз њега и уз студенте? Ко би од њега затражио да одвоји жито од кукоља? Који свештеник који би ишта од наведеног урадио не би био због тога био санкционисан од стране горе побројаних надлежних архијереја?
Међутим, изгледа да академику Саичићу, као и истакнутим професорима теологије који су на студентској листи, није потребна кампања праћена медијским спектаклом како би „тражили мир и тишину“ у црквама и манастирима. Биће да је много теже злоупотребљавати сопствену веру у светињу у сврху политичке кампање онда када ту веру заиста и имате.
Ако ни ови мисаони експерименти нису довољни, онда би ваљало присетити се једног стварног случаја од пре готово десет година у који је био умешан тадашњи Митрополит загребачко-љубљански, а садашњи Патријарх српски, Порфирије.
Наиме, у фебруару 2017. године, Порфирије је фотографисан, заједно са другим учесницима, на научном скупу у Требињу, у коме је учешће узео и Вук Јеремић. Фотографију групе учесника, без експлицитног именовања Порфирија, без икаквог говора о „пријатељским везама“, „пријатном разговору“ и слично, објавио је на свом званичном налогу Вук Јеремић. У том тренутку, знало се да предстоје председнички избори, као и да Јеремић планира да се кандидује, али они још нису били расписани. Такође је било познато да ће Александар Вучић, дотадашњи премијер, бити кандидат на тим изборима.
Одмах по Јеремићевој објави, 14. фебруара 2017, тадашњи митрополит Порфирије хитно је издао званично саопштење у коме оштро критикује наводну злоупотребу његове фотографије у предизборне сврхе. Порфирије је јавно затражио да се његова фотографија повуче (што је Јеремић, узгред, одмах и урадио) и тада рекао: „Улога свештеног лица јесте да спаја, а не да раздваја. Нисам се ни раније јавно опредељивао за политичке личности или странке, а немам намеру да то чиним ни у будуће“.
Зли језици би рекли да је тадашњи митрополит Порфирије реаговао само зато што је Јеремић био „опозициони“ кандидат који је излазио на црту тадашњем премијеру и (будућем) кандидату за председника Александру Вучићу. Да на сличну фотографију са Вучићем вероватно не би реаговао.
Они добронамерни би можда рекли да је тада знатно млађи Порфирије био агилнији када су у питању политичке игре и настојања играча да у њих буде увучен.
Данас, међутим, чини се да је уморан стари Патријарх. Док нас и даље позива на јединство – које је свео искључиво на јединство „Уједињене Србије“ – под његовим патронатом, у Синоду чији састав је сам одабрао и њиме председава, седе тројица епископа који су се на директан или индиректан начин укључили у кампању Александра Вучића за предстојеће изборе.
Канони и правила
Шта, на крају, о учешћу у политичким кампањама и страначким надметањима кажу црквени канони и правила?
Детаљно тумачење канона захтевало би посебну историјско-теолошку анализу сваког од побројаних. Но, за ову прилику довољно је подсетити се да читав низ, почев од Апостолских, строго забрањује свештеницима да се баве световним пословима (Апостолски 6. и 81; Халкидонски 3. и 7; Прво-други цариградски 11, итд).
Можемо погледати одлуку Синода од 13. децембра 1990. године (бр. 277/зап. 1857) која каже: „свако бављење српског православног свештенства политиком је недопустиво“. Или нпр. одлуку Синода од 1. фебруара 2022. (бр. 71) у којој се говори следеће: „недопустиво (је) било какво учешће у страначким надметањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих, јер тако стварају смутњу и раздоре у верном народу Божијем и наносе велику штету саборном организму Цркве. Може се само замислити какве би погубне последице биле изазване нашој јеванђелској и пастирској мисији Цркве када би се свако од архијереја јавно залагао за свог омиљеног политичара и своју омиљену партију у политичкој арени“.
Занимљиво је да су тада у Синоду, под председништвом Патријарха Порфирија, седели Митрополит сремски Василије и Митрополит крушевачки Давид. Исти они који су сада отворили простор свом свештенству за учешће у кампањи једне листе, или су и сами узели учешћа у њој.
Читајући ове речи синодских одлука тешко је замислити ишта друго до да се оне односе искључиво на оне који би се усудили да приме или, не дао Бог, кажу неку похвалну реч на рачун кандидата листе која није владајућа. Јединство је идеал, али само „под једним вођом“, а забрана подршке страначким кандидатима важи само ако они припадају погрешној листи.
Закључак
У досадашњем току кампање, у кампањи листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, учествовали су следећи свештеници и свештеномонаси: архимандрит Петар Драгојловић, свештеник Младен Косановић, протосинђел игуман Павле, протонамесник Синиша Хрвачевић, протојереј-ставрофор Душко Маријановић, протојереј ставрофор Војислав Одавић, игуман о. Михајло (Биковић), протонамесник Лазар Мајсторовић, протојереј Борислав Милић и протојереј Предраг Билић.
Њихово учешће одиграло се под надлежношћу или са директним учешћем следећих епархијских архијереја: Митрополита бачког Иринеја, Митрополита Шумадијског Јована, Епископа Тимочког Илариона, Митрополита браничевског Игнатија, Митрополита ваљевског Исихија, Митрополита сремског Василија, и Митрополита крушевачког Давида.
Треба истаћи да су од побројаних епископа, њих тројица актуелни чланови Светог Архијерејског Синода (митрополит Иринеј, митрополит Јован и митрополит Иларион).
Не пишемо ово зато што је икоме више потребно објашњавати на чију страну се сврстао врх СПЦ, заједно са горе побројаним појединцима. Оно што је било јасно од почетка студентских протеста, само је формализовано недвосмисленом подршком листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“ током предизборне кампање. Врх СПЦ који толико воли да говори против друштвених и политичких подела и који је тако оштар када је у питању немешање у политику, није пропустио да нам поново стави до знања за кога нема места у „уједињеној Србији“. Ко је „жито“ а ко „кукољ“ за који се нада да ће га Вучић истребити.
Овај текст није написан примарно да би се читао данас, 16. октобра. Написан је да би се читао 26. октобра. Када сви горе побројани буду желели да нас увере да се никад нису сврставали, или, можда, да су одувек били на страни Оних Који Побеђују. Нисте. И нећемо вам заборавити.
Извор: Теологија.нет
