Sveti Justin Ćelijski: Propast Srbima došla kada je Srbin umesto jutarnjeg molitvenog pravila počeo čitati novine
Povodom dana kada se slavi Sveti Justin Ćelijski, podsećamo na neke od njegovih duhovnih bisera koje je ostavio radi spasenja duša naših.
– A šta čovek može učiniti bez Boga u ovome svetu? Možeš li, travo, da porasteš bez Boga? Možeš li pšenicu svoju, kukuruz svoj, da odneguješ bez Boga? Možeš li tele da odgajiš bez Boga? Može li vrabac nad kućom da prhne bez Boga? Može li sunce da se nosi nad zemljom bez Boga? A eto, poludeo je evropski čovek, poludela evropska nauka, poludeli evropski mudraci, hoće svet da urede bez Boga. I eto, uredili ga! Vidimo kako uređuju. Krv, ratovi, nesreće, bune, pobune. Nigde mira, nigde spokojstva, sve trči, za kim, za čim? – za, avaj, propadljivim samouživanjima, strastima i slastima ovoga sveta.
– Tri najveća pada u istoriji – pad Adamov (otpadanje od Boga), pad Judin (izdaja Boga) i pad rimskog pape (proglašavanje sebe za boga).
– Probaj svoju veru, proveri je; provera je jedna: Simvol Vere. Ako vera tvoja ma kojim delom ne podilazi pod Simvol Vere – jeretik si.
– Sveštenik! Prvosveštenik! – Sam naziv označava i poziv i dužnost: da bude svešten, svet čovek. Sveštenik je, pre svega i iznad svega, sveti čovek. A ispred njega – prvosveštenik. On je prvosvešten, prvosvet. Ako to nije sveštenik, ako to nije prvosveštenik, šta je onda jedan a šta drugi? I jedan i drugi su izdajice i svoga poziva i svoje dužnosti i svrstali su se u red mnogobrojnih Juda, koji bezobzirno izdaju sve večne vrednosti evanđelske.
– Od čoveka revnost, od Boga Blagodat. To dvoje udruženo, osigurava uspeh u podvigu.
– Šta znači biti pravoslavan? To znači: biti u neprestanom podvigu od čoveka ka Bogočoveku, biti u neprestanom izgrađivanju sebe bogočovečanskim podvizima.
– Biti pravoslavac to još znači boriti se sa strastima i gresima u sebi i u svetu oko tebe, boriti se sa siromaštvom sa pohotom. Boriti se sa smrću sa đavolom i uvek pobediti sebe i prirodu kroz Boga i sina Božijeg.
– Mislim da je propast Srbima došla kada je Srbin umesto jutarnjeg molitvenog pravila počeo čitati novine.
– Na celom putu spasenja, od početka do kraja, BLAGODAT BOŽJA i MIR BOŽJI neophodni su našoj veri i našem osvećenju.
– Molitva je prosfora umešena od suza i srca.
– Evanđelska je istina: Stradanja za veru dar je od Boga. Bez ove se istine ne može biti hrišćanin. Zato je svaki hrišćanin ispovednik i mučenik. U većoj ili manjoj meri on se uvek muči za Hrista i stradanjem ispoveda Hrista.
– Kada je ova naša narodna duša prvi put ustumarala na raskrsnici između dva sveta, Sveti Sava najveći srpski svetitelj ju je odlučno poveo putem bogočoveka Hrista. Do njega ona je bila slepa ; kroz njega ona je progledala prvi put ugledala večnu istinu I večni smisao života. Od smrtnog, on je dušu našu okrenuo besmrtnom, od vremena – večnom, od čovečjeg-Bogočovečnom.
– Mi, mi smo hrišćani time što verujemo u Hristovo Vaskrsenje, u svoju besmrtnost i Život Večni. Čovek više nije rob smrti, čovek više nije rob greha, čovek više nije rob đavola, čovek je oslobođen Gospodom Hristom i greha i smrti i đavola. To je jedina sloboda, jedina sloboda u svima svetovima za rod ljudski, prava sloboda, sloboda od greha. Sloboda od greha znači slobodu od smrti, slobodu od đavola, slobodu od pakla. Šta hoćeš više, čoveče, kakve tajne hoćeš više?! Gle, pred tobom otvorena Nebesa, sva blaga Nebeskog Carstva tvoja su.
– Nećeš doznati tajnu svoju, nećeš saznati ko si ti, Jovane, i ko si ti Petre, ko si ti, Miloše, ako se ne spojiš sa Gospodom Hristom kroz veru u Njega, ako Mu se ne pokloniš, ako ne klekneš svim bićem svojim pred Njim i predaš se Njemu, ako ne poveruješ u Njega kao Bogočoveka.
…
Sveti Justine Ćelijski, moli Boga da se tvoj narod srbski povrati svetoj i spasonosnoj istini, koja se nalazi u Gospodu Isusu Hristu i Pravoslavnoj veri!
Uredništvo Borba za istinu
