Sale Kolarević: BUŠENJE I ZAGAĐENJE ZEMLJE, ILI KANABIS
Ova naša jadna planeta sva je izbušena. Da li radi fosilnih goriva, rudarenja ili nečeg trećeg, Zemlja je prepuna bušotina i život na njoj sve je teži. Starac Antonije Rus je još krajem prošlog stoleća predvideo da će čovečanstvu uskoro doći glave ovo bespoštedno i sve učestalije bušenje Zemlje. Česte zemljotrese svuda po današnjem svetu možemo unekoliko sagledati kao ispunjenje predviđanja prepodobnog Starca Antonija. Fosilna goriva, naročito naftu on je nazvao ADSKO GORIVO.
U pravoslavnoj Crkvi se veruje da je naša Zemlja nepomična, sa neprobojnom kupolom kao nebeskim svodom a utroba Zemlje je šuplja. Ispod čvrste Zemljine kore je uzavrela, užarena šupljina i tu se nalazi Ad . Ili pakao, had , Šeol, podzemlje. I sve što se vadi iz velike dubine Zemlje je nešto što nije za dobrobit čovečanstva. Do dubine od oko sto metara su podzemni baseni vode, nalazišta uglja, ruda i minerala čijom obradom se ne zagađuje značajnije životna sredina. Sve rude i fosilna goriva izvađeno iz većih dubina Zemljine kore iziskuje velika zagađenja prirode prilikom industrijske obrade. Najbogatije transglobalne korporacije, poput Rio Tinta i drugih, danas su i najveći zagađivači čovekove sredine. Oni zapravo imaju svojevrsni monopol na bespoštedno zagađenje naše planete.
Čovečanstvu je nametnuta potreba za naftom, zemnim gasom, „modernim“ eksploatišućim rudama, a sve zarad ostvarenja globalne kontrole nad nama.
Ali da li je to baš tako i da li bismo propali bez takozvanog adskog goriva? I bez određenih ruda potrebnih za modernu proizvodnju zapaljivih i neekoloških baterija?
Čitava industrijalizacija modernog doba zasniva se na iscrpljivanju planetarnih resursa, kao i na zavisnosti čovečanstva od istih. Sistem je tako ustrojen da se kontrolisanjem eksploatacije „dubokih“ ruda i fosilnih goriva ustvari drži pod kontrolom i čitav razvoj svetske industrije, time i čovečanstvo koje „ne može“ bez energenata iz neobnovljivih izvora energije.
Svojevremeno se negde u svetu razvijao projekat hladne nuklearne fuzije, koji je trebalo da tešku industriju oslobodi zavisnosti od takozvanog adskog goriva iz dubine Zemlje. Prva država koja je prihvatila razvitak hladne nuklearne fuzije kao nacionalni projekat bila je Japan.
Pre petnaestak godina je kompanija Tojota već izrazila spremnost da lansira na tržište prvi svoj automobil sa motorom na bazi hladne nuklearne fuzije. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je zapretio japanskom ministru finansija Takinakiju da se ima smesta obustaviti s razvitkom hladne fuzije u njihovoj najvećoj nacionalnoj auto-industriji. U suprotnom, protiv Japana će biti primenjeno geofizičko oružje. Ne znamo da li je tadašnji ministar finansija Japana poslušao „sugestiju“ visokopozicioniranog u hijerarhiji svetskog cionizma, ali znamo da se ubrzo potom dogodila Fukušima kao rezultat katastrofalnog zemljotresa u Pacifiku te nezapamćeno gigantskog cunamija. Uništen je grad Okuma sa nuklearnom elektranom Fukušima 1 . Severni i najveći pogon auto-industrije Tojota je sravnjem sa zemljom.
Konoplja spada u obnovljive izvore energije
Ovde moramo malo zastati da bi, po nebrojeni put ponovili da je konoplja isto što i kanabis, isto što i kudelja, te je uvek reč o jednoj, svekorisnoj Biljci različitih naziva.
Kada je pred Drugi svetski rat u Fordovoj fabrici proizveden prvi automobil od kanabisove plastike, sa pogonskim biogorivom od kanabisove i biomase još nekih industrijskih biljnih kultura, to je izazvalo ozbiljnu zabrinutost gospodara novca. Gospodari novca su ujedno i gospodari svetske industrije utemeljene na eksploataciji resursa iz dubine Zemlje. Takođe su i gospodari svetske farmacije čiji se medikamenti proizvode na bazi derivata nafte, a ne na bazi derivata kanabisa kojeg su upravo oni proterali iz farmako-medicine početkom dvadesetog veka.
Tim veća beše njihova zabrinutost kada su se pokazale sve prednosti i kvaliteti ovog vozila, kome samo točkovi nisu bili napravljeni od konoplje (kanabisa). Rečeno je Fordu da mu to ima biti prvi i poslednji automobil koji je proizveden od konoplje, nepolomljiv i bezbedan, odnosno nije od lima, gvožđa, čelika, naftine plastike. Ne sme da se fabrikuje vozilo sa pogonom na ekološki, nezapaljivi biodizel, nego mora na zapaljiva i neekološka goriva. Dakle, u automobilskoj industriji moraju biti zastupljeni samo materijali koji su dobijeni zagađujućom preradom visokozagađujućih sirovina dobijenih iz dubine Zemlje. I nikako drugačije.
Industrijskom preradom grafita iz stabljike muškog Kanabisa mogu se dobiti eko-baterije veoma visokog kvaliteta i izdržljivosti. Do osam puta trajnije od litijumskih baterija i neuporedivo izdržljivije. Nisu visoko zapaljive, raspadanjem ne zagađuju prirodnu sredinu, biorazgradive. Kao takve, ove baterije bi uz natrijum-jonske (dobijene iz morske vode) podmirile celokupne svetske potrebe u baterijama za sva električna vozila. Podmirilo bi potrebe sve i da čovečanstvo broji mnogo više od 7-8 milijardi ljudi na planeti.
Preradom Konoplje može se dobiti najkvalitetnije biogorivo, zatim biogas i biodizel. Od Konopljine mase dobijaju se briketi za loženje. Sve to čini Božju biljku najkvalitetnijim, najisplativijim energentom, sa najvišom energetskom vrednosti.
Ipak, uzgoj i prerada Kanabisa omogućuje vođenje nezavisne politike. Ova činjenica Biljku čini najvećim neprijateljem Novog svetskog poretka i Satanokratije. Razumljivo i zašto je zovemo Božijom biljkom …
Autor: Sveubogi Sale Kolarević
