Ми се поколебати нећемо и ми устукнути нећемо, него ћемо и даље да свједочимо истину Христову
Чува Господ Цркву своју, и неће је ни врата пакла надвладати. Наше је да се трудимо да будемо у Цркви, да останемо у Цркви.
Иако нама говоре данас да нисмо у Цркви, да смо ван Цркве, управо ти који заводе за Голеш планину, управо ти који уче погрешно, управо ти који нам тврде да мимо Христа и хришћанства и Православне Цркве може бити спасења, управо ти који на три вјере намигују, а ни једну право не вјерују, не само господа хришћанска, како каже Владика Николај у својој пророчанској „Небеској Литургији”, него и они под архијерејским митрама, у архијерејском одјејанију, уче и поучавају онако како није Богу угодно, онако како нису поучавали свети преци наши.
Али, не треба да се плашимо, не треба да се бринемо. Наш свети старац знао је често да понавља да истина што се дубље закопава, славније ће васкрснути. Као и Јевреји што су помислили да убивши Христа, посрамивши Га и закопавши Га у гроб, да је са њим завршено и Његово дјело, и да је са њим завршена Његова мисија, и надали се да су побједили, да ће побједити, али Христос славно васкрсе. Тако и свака истина која се дубоко закопава, још славније ће васкрснути што је дубље закопавају.
Ево и сами сте свједоци колико и сами исповједајући вјеру нашу, кад нас питају: Ко вас па гони, ко вам то прави проблеме… Ево ових дана ови само догађаји око нас, оно што се десило на Сајму књига, како су покушавали да нас спрече да се представимо као оно што и јесмо – Епархија рашко-призренска у егзилу Српске православне цркве, како покушавају да нас ућуткају, и да нас сабију можда само овако у наше храмове, да се нигдје ријеч наша не чује, па је то било под притиском Патријаршије, и прељубочинца и оцеубице Теодосија из Грачанице, и чули смо чак и из Министарства правде… Дакле, то је та једна спрега која је данас на све стране. Видите, у тој једној свеопштој издаји српскога народа, у држави Србији које више нема, која је под окупацијом, у Београдској Патријаршији која је исто тако под окупацијом екумениста и екуменистичког учења.
А ево сад чули сте и да се спрема, тј. спремили смо, хвала Богу, по благослову и завјештању нашега светога старца један документарни филм, свједочанство о његовом животу – а и то покушавају да спрече. У уторак смо намјеравали, и још увијек намјеравамо, да видимо како ће се разријешити, да извршимо и премијеру тога једног свједочанства.
Уплашили су се екуменисти из Београдске патријаршије и опет покренули све своје слуге и читав ад покренули не би ли нас спријечили, али понављам: Ријеч се Божија не да свезати, Дух дише гдје хоће! Како буде Божија воља, тако нека буде.
Ми се поколебати нећемо и ми устукнути нећемо, него ћемо и даље да свједочимо истину Христову; никакво учење Владике Артемија, никакву вјеру Владике Артемија, не дај Боже да је то наш старац говорио, да је то наш старац хтио да формира мимо Цркве Божије, неку заједницу, то нека је проклето и нека је анатема, као што каже апостол Павле – таквога који друго Јеванђеље благовијести, и другу истину… Него управо истину Христову благовијестимо, трудимо се да на путу Христовом останемо, трудимо се да тај спомен на нашега светога старца не заборавимо и нико нас у томе неће спријечити па ћемо се трудити на овај или онај начин да то урадимо, да Христа свједочимо, да истинско учење Цркве свједочимо, еда би српски народ дошао у познање истине, како и каже апостол Павле за свој јеврејски народ да је молитва његова и жеља срца његова за Израиљ да се спасе, као што је и Свети Сава то хтио за српски народ и његов наслиједник, Свети Арсеније Сремац, којег данас празнујемо и призивамо молитвама да нам и он помогне да останемо на путу Христовом, и сви свети из рода српскога, и рода хришћанскога.
Амин, Боже дај.
Владика Ксенофонт
Извор: Епархија рашко-призренска у егзилу
