Систем мора у корену да се измени, то је бити ил’ не бити
Анархија државом створена
До темељног и потпуног рушења једног модела државног система МОРА да дође онда када грађанин више нема никакву правну извесност и правну сигурност у сопственој држави.
Ми смо као држава дошли до те тачке, без икакве сумње. Конретно, дошли смо до тачке када појединце и друштво у ширем смислу разбија челична тиранска песница, замаскирана свиленом рукавицом. Челична песница је систем подређен једном бесрамном тиранину, који чини рој подгузних мува и маса приучених, а злонамерних незналица-штеточина. Свилена песница је правни систем, који чине циљано лоши и неписмени закони, подзаконски акти и остала писмена, којима се легализује репресија, отимачина, корупција и угњетавање. То је ћорсокак.
Када хоћеш да прикријеш криминал, неодговорност и тиранију, доносиш императивне прописе који формалноправно покривају и легализују твоја непочинства. Истовремено, машеш тим истим накарадним прописима које је изгласала твоја поданичка, бескичмена руља незналица и тобож се јавно згражаваш над кршењем тих истих прописа и претиш законском одговорношћу.
Није све што је на папиру легално истовремено и легитимно, исправно и добро. У нашој стварности, ствар је управо обрнута:
Ако хоћеш да легализујеш каталог понуде своје деце ка иностранству, безазленог назива „Здравитас“, донесеш пропис којим то озакониш, тако да ти основ оперисања са подацима буде закон а не сагласност родитеља, која се и не тражи када постоји законски основ обраде.
Ако хоћеш да заштитиш олош који учествује у пуштању у рад објеката без употребне дозволе, донесеш закон по коме се објекат одмах пушта у рад, па ако се за 10, 20 година употребе не сруши, добиће употребну дозволу ретроактивно, а ако се сруши, јбг, виша сила, неће добити.
Сама чињеница да је комплетан доказни материјал уклоњен малтене истовремено са одношењем тела, треба сваком иоле разумном човеку да буде недвосмислен доказ каква криминална банда ту ради људима о главама.Доказни материјал са лица места се НЕ ПИПА до изласка на увиђај дежурног тужиоца, јер лоцирање и прописно обезбеђивање доказног материјала је 80% успешно окончане истраге, која треба да резултира необоривом оптужницом и потоњом осуђујућом кривичном пресудом.Ово је једна септичка јама од државе, а ми конзументи њених продуката, док год не опколимо злочиначке институције током њиховог радног времена и то ненајављено, да багра не зна кад може да очекује народ, па да утекне на дуготрајно боловање.
Ако хоћеш да поклониш плодну земљу највећој покретној тровачници на планети, легализујеш присилну отимачину земље од власника, под плаштом јавног интереса.
Ако хоћеш да присилиш родитеље да у своју децу убризгавају експерименталне материје, вишеструко доказано штетне, донесеш пропис којим се легализује уцена и отимање потомства људима под плаштом занемаривања.
Примера је превише.
Човек као појединац у овом систему више не може да оствари правично задовољење својих интереса, нити да достигне формалну правду, јер су спржени предуслови за то, кроз потпуну политизацију, корупцију и присилу оних који појединцу морају да гарантују личну и колективну правну сигурност: полиције, тужилаштава, правосуђа итд.
Систем мора у корену да се измени. То је бити ил’ не бити у овом распаднутом систему, какав данас живимо.
Аутор: Сашка Љубичић
