Протојереј Јован Пламенац: Шпијунирање као општенародни покрет
Шпијање као општенародни покрет
Ми Црногорци, житељи Црне Горе, цијепамо се по безброј шавова: на политичком, духовном, културолошком, националном, криминолошком, социолошком, медијском, идеолошком, пословном и само Бог зна којем све плану. Изгледа да смо јединствени само у доживљају да је шпијунажа цивилизацијско достигнуће.
„Цјеловито сагледавање историјата безбједносно-обавјештајних служби у Црној Гори се само дјелимично може пратити кроз институционализоване облике рада у садашњем схватању овог појма“, стоји на званичном сајту Агенције за националну безбједност (https://www.gov.me/clanak/istorijat-2). Ванинституциално шпијање, као општенародни покрет, у Црној Гори је познато од давнина. На том коријену узрасло је прихватање за нормално да тајна полиција, као орган извршне власти, прати грађане Црне Горе осумњичене да су на било којем плану и на било који начин противници онима који су на власти.
У недавно вријеме шпијало се Књазу (потом Краљу) и главарима, па Италијанима, па друговима у кожним мантилима, па друговима у „мајбасима“… Ванинституциално шпијање је институционализовано, али сврха шпијања остала је иста – додворити се ономе на власти и његовом милошћу стећи новац. Данас је пуно видова награђивања за шпијање: од права на тезгу на пијаци или на трафику, до учешћа у подјели добити стечена шверцом цигарета и дроге.
Црногорска тајна полиција, Агенција за националну безбједност, основана је 2005. године. Годину дана потом, Црна Гора се одвојила од Србије. Све вријеме њу је контролисала Демократска партија социјалиста, оличена у свом неприкосновеном вођи Милу Ђукановићу. Први директор АНБ био је чувени Душко Марковић, потоњи предсједник Владе. АНБ је наслиједила црногорску СДБ, Службу државне безбједности, њен начин рада, њене кадрове и документацију.
У Црној Гори је изборима 30. августа 2020. године дошло до смјене власти, али не и до значајне промјене у раду АНБ. На мјесту директора Агенције умјесто Дејана Перуничића постављен је Дејан Вукшић, па умјесто њега, од маја ове године, Борис Милић, али кадрови по дубини, углавном, остали су они које је поставио режим Мила Ђукановића. У служби су остали и оперативци које су ти кадрови ангажовали, или наслиједили као освједочено одане Ђукановићевом режиму.
Засигурно да у АНБ раде и савјесни људи, професионалци од интегритета. Али, не дају печат раду Агенције они. У јавности, Агенција је данас препознатљива по јунацима са Скај апликације: криминалцима на високим функцијама у њој, као и другим њеним фунционерима, али и оперативцима, који су и даље одани детронизованом али неумрлом режиму Мила Ђукановића.
У Другом свјетском рату Црна Гора је потпала под интересну зону фашистичке Италије. Остало је да се се прича да гувернер окупиране Црне Горе генерал Алесандро Пирцио Бироли није могао да постигне да прими све шпијуне који су му нагрнули.
Ванинституциално. Од 2017. године Црна Гора је чланица НАТО. Осим за потребе оних који су на власти у Црној Гори, формално или не, сада се шпија и за НАТО обавјештајне структуре. Институционално.