Prećutati istinu čovekougodništva radi ravno je odricanje od istine
Bilo je ljudi, koji su hrabro ispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinska Crkva Hristova. Nažalost, u poslednje vreme sve je više onih koji to ili prećutkuju ili otvoreno poriču. Tu oni već ulaze u granice jeresi, jer prećutati istinu čovekougodništva radi ravno je odricanje od istine. Ako se, pak, na taj način nastoji da se neko pridobije za pravoslavlje, taj metod je sasvim pogrešan. Upravo oštra svetootačka reč istine razblažena jednom iskrenom bogočovečanskom ljubavlju prema bližnjem najjače je oružje borbe protiv svake neistine i jeresi.
Danas, kada jedan pravoslavni jerarh prisustvuje jeretičkoj službi, zajedno sa njima blagosilja narod i izmenjuje celiv mira, on indirektno (bez obzira što svoju savest umiruje time što nije otvoreno sasluživao u odeždama i pričestio se sa njima), priznaje tu jeres i stupa sa njom u duhovno opštenje.
Posledice takvih postupaka su dvojako pogubne. S jedne strane ne ispovedivši reč istine on još dublje gura jeretike u njihovu zabludu, a s druge sablažnjava svoj verni narod i podstiče ga na jeres. U ovim slučajevima zaista vredi evanđelska reč Gospodnja koja kaže: „Bolje bi mu bilo da vodenički kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego li da sablazni jednoga od ovih malih“.
Vladika Artemije
