Писмо патријарха Павла Милораду Вучелићу: Безумно весеље у доба слома (1995)
Подсетио бих јавност на једно друго писмо патријарха Павла које је такође упућено господину Милораду Вучелићу у тренутку када је 300.000 Срба у колонама бежало из Крајине
Милош Станић: Писмо патријарха Павла упућено Милораду Вучелићу
Патријарх Павле је 1995. писао директору РТС-а Милораду Вучелићу, у тренутку када је стотине хиљада српских избеглица бежало из Крајине и молио га да уклони медијску тишину. Мислим да се ово заборавило. Јуче је наш патријарх Порфирије доделио орден Светог Саве господину Милораду Вучелићу. Ова одлука је изазвала велику негативну реакцију на друштвеним мрежама. Нисам хтео да коментаришем док нисам прочитао саопштење СПЦ о овоме, где се укратко каже да је господин Вучелић добио ово признање јер је као директор тв Нови Сад омогућио реализацију емисије Православни буквар у коју је био укључен и епископ Иринеј Буловић и тако даље…
Не волим да коментаришем овакве ствари али подсетио бих јавност на једно друго писмо патријарха Павла које је такође упућено господину Милораду Вучелићу у тренутку када је 300.000 Срба у колонама бежало из Крајине, а када је на РТС-овим каналима била музика и тотално помрачење информација.
Замолио сам своју братију и читаоце да ми пронађу ово писмо и по послушању ево га овде. Ово писмо из 1995. године можете наћи у Сабраним делима патријарха Павла.
Нећу да улазим у детаље. Можда је господин Вучелић морао тако да поступи али и ако је морао могао је да да оставку и да се не сложи са том политиком.
Елем, интересантно два патријарха о истом човеку.
Безумно весеље у доба слома
Писмо директору Радио-телевизије Србије господину Милораду Вучелићу, генералном директору Радио-телевизије Србије
Поштовани господине директоре,
У нормалним приликама, када се догоди нека несрећа у руднику, на железници, авионска несрећа – расписује се дан свенародне жалости.
Наш народ у Српској Крајини задесила је несрећа без преседана. Стотине хиљада бескућника избезумљени лутају Босном; хиљаде је побијених између Глине и Двора на Уни, у Топуском и на Петровој Гори. Опкољено је на хиљаде цивила и српских бораца које немилосрдно уништавају; авиони гађају избеглице код Петровца, Приједора и других места. Јављају нам да је између Петровца и Бања Луке око седам стотина помрлих на путу, мртва деца по путевима, почињу епидемије…
С тугом констатујемо да се ваши програми не мењају: на спортским теренима се игра, по ресторанима и кафанама пије и пева до зоре, одјекује заглушујућа музика на сваком кораку.
Апелујемо на вашу савест, као и на савест свих грађана, без изузетка, да помогнете да ови тешки дани буду дани опште жалости и братске солидарности са мученичким народом Српске Крајине.
Ваша одговорност је огромна и пред Богом и пред историјом.
У нада да ћете бити на висини те одговорности, остајемо с поштовањем.
1. 9. 1995.
Патријарх Павле
Аутор: Милош Станић
Извор: Стање ствари
