Ми смо сатерани уз логорску жицу иза које је Јасеновац 2 и имамо три опције

1. Ми смо сатерани уз логорску жицу иза које је Јасеновац 2 и имамо три опције: 1) да уђемо у тај ковид логор погнуте главе и у њему умремо, 2) да останемо испред жице и супротставимо се ковид мафији и можда погинемо, 3) да останемо испред жице и супротставимо се ковид мафији и можда преживимо. У сваком случају, не желим да умрем са ковид пропусницом, желим или да живим или да умрем без усташког аусвајса. Могу да ме упуцају испред логора, али да ме виде како ћутке улазим у њихов логор – то неће гледати.

2. Ми не радимо у овом отпору ковид психопатама ништа ново, просто не дамо на нашу слободу исто онако како то није дао и онај слободољубиви део наших предака који су црвене линије знали да поставе и Немцима и усташама и бечлијама и Турцима. Имали смо наше хајдуке, ускоке и четнике. Само следимо пут који су они пропутили, уз Божију помоћ разуме се и пре свега.

3. Многи су и синоћ (20.10.) жалили што није било више људи. Нема везе, историја показује – и то најчешће – да је одлучна и храбра мањина та која мења ток историје (ако је то Богу по вољи), а не већина! Та мањина мора да шаље релевантан сигнал и непријатељима и потенцијалним савезницима да је у борби за слободу спремна да иде до краја, дакле да је спремна да положи свој живот у име слободе коју нам је дао Бог. Уколико та претња није релевантна, од борбе те мањине нема ништа и све је позирање онда са наше стране.

4. Ово ће трајати. Чим су објавили пропуснице знао сам да скоро сигурно неће бити као у јулу прошле године у смислу броја људи на улицама првог дана (тајминг објаве одлуке је сада био преподне током радног времена, круг људи на који се односе пропуснице је мањи него јула прошле године, итд…) и да нема шансе да се све реши у једном дану. Ово ће трајати минимум пар дана, али можда и пар месеци или година. Али, слобода нема цену, морамо бити упорни колико је потребно, без шеврдања и кукања како нешто није решено брзином прављења капућина.

5. Модалитети борбе против усташког аусвајса су разни и то запамтимо сви. Писања на мрежама, порталима, разговор са комшијама, протести као и до сада. Наравно. Ко и када може. Они који имају малу децу или старе о којима брину, лично болују и слично, нико њих не прозива и не сме што нису са нама на улици. Они нека се боре писањем и речју ако могу – и имају коме – а ако ни то не могу нека се помоле за нас, јер и без наших узајамних молитава нема ништа, и то је јако драгоцено, не заборавимо то. Даље, осим блокада раскрсница, аутопутева ту су још јачи облици отпора које сам већ помињао раније, а то је да макар покушамо да на њиховим адресама пронађемо усташке штаблије и корона тиране и да их стрпамо у карантин! Да виде мало како је то када народ њима уведе пропуснице, како је то када не могу на посао, у продавницу, у кафић, на море, у комшилук зато што су избоцкани и носе маске. Па када преуме, повући ћемо им карантин. Кон и менажерија нису наши лични непријатељи, ми се и не знамо са њима лично и немамо ништа лично против њега и њих. Кон и његови усташки сатници су непријатељи наше Вере, нашег народа који слободно дише. Ту не важи окретање образа, већ око за око зуб за зуб – ако Кон нама одузима нашу слободу да верујемо слободно, да живимо слободно, да мислимо слободно, онда ћемо у самоодбрани ми њему то привремено да одузмемо док се не унормали, а ако се не унормали биће вечно у карантину. Направићемо народно дежурство пред њиховим јазбинама, шаторе, клопу, лампе, итд. И нећемо се разилазити у хиљадама испред њихових пацовских јамица док нам не признају слободу опет без икаквих пропусница! И тачка! И није битно хоћемо ли га заиста наћи на датој адреси, битно је да се покренемо према адреси на којој сумњамо да се крије/ради/живи, и да се то снима телфонима и преноси на мреже. Да виде гадови усташки да смо спремни да их стрпамо у карантин, има да се препадну као никада! Неће им бити свеједно када виде да смо на то спремни, а јесмо и то максимално! Битно је да та порука оде у етар, а кад-тад – ако не из прве – има да их нађемо и стрпамо у карантин!Такође, угоститељи који то желе могу да напишу на мрежама а ми да пренесемо на мрежама и помогнемо им на самом делу отприлике овако – “Чекамо вас у 22 часа у суботу па надаље! И вас полицијо, и вас комуналци, и вас корњаче, и тебе Кон, и тебе Вучићу, и тебе Кисићко, и тебе луди Раде Панићу и тебе Радовановићу, и вас Уједињене против ковида и вас лажна опозицијо! Хајде, дођите да нас хапсите у том и том ресторану или бару након 22 сата! Биће музике, клопе, загрљаја и весеља међу нама, а ако уђете да нас хапсите, нас 150 рецимо, ми ћемо сви руку под руку да изађемо пред вас, лајв снимак иде, да цела земља види како нас “ломите“! Добро, нас и ако стрпате све у марицу (казне вам плаћати нећемо нити давати документа за легитимисање у том случају), видеће неки други део града или неки други град и вирус слободе ће да се шири“. Дакле, да непослушношћу све изминирамо.

6. Дакле, све је битно и све може да се ради симултано – писање, причање, протести, блокаде улица, раскрница и аутопутева, јурење усташких штаблија да се стрпају у карантин, непослушност у ресторанима након 22 сата! Ко не може да дође у БГ, нека у свом месту протестује и блокира, а опет ко нема људи у својој варошици или градићу (а има пара да путује и времена) нека долази у БГ! Без ригидних шема, очекивања да све мора да буде нацртано и испланирано! Уздајмо се више у нашу спонтаност и у Божији промисао! Будимо као змије и голубови, час оштри час умерени, а увек спонтани, проницљиви, интелигентни и будимо увек корак испред ковид усташа. Будимо спремни да их увек изненадимо, уплашимо, да се сваки дан боје како ћемо сада да им упрскамо те пропуснице. И да будемо одлучни да им то минирамо по цену наших живота, по цену затвора, губитка посла, имовине, времена и то сваки дан ако треба и годину дана док не признају пораз! Само тако и никако другачије!

7. У Београду је и вечерас нешто пре 8 окупљање на истом месту па ћемо на блокаду исте раскрснице, али можда предузмемо вечерас и нешто додатно од оног што сам описао, нека то буде мало изненађење за све нас, па и за мене, зависи од тога колико нас буде и од још низа околности. Видећемо. Битно је да дође ко год може, а ко не може у БГ – “сваки свога држите корона-субашу“ у својим градовима. Видимо се дакле и вечерас!

Браћо Срби и сестре Српкиње! Слобода или смрт! Будимо бар 5% као наши преци, као Синђелић, Бајо Пивљанин, Вук Мандушић, хајдук Вељко, Ђујић, Јевђевић, Дража, Ајдачић, Тепић, хероји Кошара, војвода Вук и многи небројени хероји! Побеђујемо у том случају, амин Боже дај!

Аутор: проф. др Марко Пејковић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!