Pčele su čuvari zdravlja ljudi
Pčele su čovekova prva i poslednja linija odbrane. Čist Vazduh pčelama i ljudima je Život.
Med, imunitet i zaštita zdravlja ljudi.
Med je prirodni zaslađivač bogatog sastava koji uključuje šećere, enzime, minerale, vitamine (C i B kompleks) i antioksidante poput flavonoida i fenola, što mu daje izražena antibakterijska, antiseptička i antioksidativna svojstva.
Redovna konzumacija u umerenim količinama (npr. jedna kašičica dnevno) doprinosi jačanju imuniteta, ublažavanju simptoma prehlade i kašlja i podržava zdravlje srca i cirkulacije tako što smanjuje loš holesterol i krvni pritisak.
Različite vrste meda imaju specifičan efekat na određene zdravstvene tegobe: lipov med se preporučuje za nesanicu i prehladu, med od žalfije i lavande za bronhitis, med od kestena i timijana za povišen krvni pritisak, a bagremov za zatvor i nervozu. Pored unutrašnje primene, med se efikasno koristi i spolja kao oblog za brže zarastanje rana, opekotina i akni zbog svog mikrobicidnog dejstva i sposobnosti održavanja vlage u rani.
Iako je med zdrav, ne preporučuje se deci mlađoj od godinu dana zbog rizika od botulizma, a osobe sa dijabetesom treba da budu oprezne jer med, iako podiže nivo šećera sporije od običnog šećera, ipak sadrži ugljene hidrate. Za najbolje rezultate, med se preporučuje da se konzumira sirov i nepasterizovan, jer visoke temperature uništavaju enzime i vitamine, a najbolje ga je uzimati u kombinaciji sa toplim (ne toplim) napitcima ili direktno.
Med proizvode medonosne pčele
One sakupljaju nektar sa cvetova ili drugih slatkih sokova iz živih delova biljaka, prerađuju ga i obogaćuju čudotvornim supstancama iz svog tela, skladište ga u voštanim ćelijama saća u kojima med sazreva.
Za razliku od belog šećera (samo energija) i drugih zaslađivača, med je riznica supstanci neophodnih za zdravo funkcionisanje organizma.
Med sadrži 37 minerala (aluminijum, bor, gvožđe, jod, kalcijum, silicijum, magnezijum, mangan, bakar, nikl, kalaj, olovo, sumpor, hrom, cink itd.), skoro sve aminokiseline (17) koje potiču iz nektara i polena, brojne vitamine (B1, B2, B3, B6, B12, S, N, A, K, E, folna kiselina), organske kiseline i aromatične supstance.
Zahvaljujući visokom sadržaju jednostavnih šećera, vitamina i minerala, med je vredna, lako svarljiva hrana koja, nakon unosa, direktno prelazi u krvotok i veoma je pogodna za decu, sportiste, starije i nemoćne osobe.
Boja meda zavisi od biljaka sa čijih cvetova je nektar sakupljen i od vremena kada su ga pčele sakupile.
Miris i ukus meda određuju njegovo biljno poreklo.
Aroma meda zavisi uglavnom od aromatičnih supstanci sadržanih u cvetovima medonosnih biljaka.
Utvrđeno je da na ova svojstva utiče preko 100 komponenti u medu koje potiču od latica.
Med se pravi od nektara koji proizvode posebne ćelije biljnih cvetova – nektari. To je zapravo vodeni rastvor biljnih šećera u kome se ukupna količina šećera kreće od 3 do 80 procenata.
Pčele preferiraju da sakupljaju nektar sa visokim procentom šećera. Pored šećera, nektar sadrži i male količine veoma važnih supstanci kao što su vitamini, minerali, organske kiseline, eterična ulja itd.
Biljka pravi nektar od svojih floemskih sokova, koji imaju promenljiv sastav i zavise od procesa fotosinteze, metaboličkih procesa, klimatskih i faktora okoline.
Da bi sakupila nektar, pčela posećuje mnogo različitih cvetova koristeći svoja čula vida i mirisa. Nektar koji je pčela sakupila sa cvetova putem svog usisnog aparata skladišti se u mednom želucu i tako transportuje do košnice. Pretvaranje nektara u med je složen fizički, hemijski i fiziološki proces i počinje odmah u mednom želucu pčele, a nastavlja se u košnici u ćelijama saća. U košnici, pčelu sa svojim teretom dočekuju druge pčele koje iz nje uzimaju nektar.
Med je nektar
Da bi proizvela 1 kg meda, pčela mora da poseti oko 10 miliona cvetova i napravi oko 120 hiljada letova.
Prvi pisani tragovi upotrebe meda datiraju iz perioda neolita.
Hipokrat u svojim spisima opisuje lekovita i jačajuća svojstva meda. Pitagora je tvrdio da mu je redovna upotreba meda donela duboku starost. Mnogi grčki mitovi govore o pčelama; čak je i Platonu i Demostenu rečeno da su pčele uletale u njihova gnezda i da ih nisu ubadale. Rimski lekar Galen savetovao je upotrebu meda za veliki broj bolesti.
Naučno dokazana lekovita svojstva meda:
Poboljšanje opšte odbrambene snage organizma
Poboljšanje cirkulacije krvi
Jačanje srca i regulisanje srčanog ritma
Poboljšanje varenja
Ubrzanje obnavljanja krvnih elemenata
Poboljšanje izlučivanja otpadnih i toksičnih materija (detoksikacija organizma)
Tonizirajuće dejstvo na nervne i srčane mišiće
Antistresno dejstvo (sadrži puno antioksidanata)
Deluje protiv gojaznosti, smanjuje telesnu masu i masno tkivo
Iskustva narodne medicine govore nam da med leči:
Sve unutrašnje organe
Povećava snagu
Sagoreva masti
Jača volju
Daje lakoću telu
Čuva mladost
Produžava život
Poboljšava rast i razvoj dece
Trovanje vazduha i pomor pčela u poslednje 3 decenije.
Cena meda poskupljenje u poslednjih 5 godina 300 posto.
Čist Vazduh pčelama i ljudima je Život.
Bez Čistog Vazduh nema pčela, a ni ljudi.
Izvor: Dobre priče
